Nakon istorijskog minimuma iz 2022. godine, Srbija je prošle godine procentualno popravila stepen usaglašenosti svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Prema godišnjoj analizi koju je uradio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond), na kraju prošle godine Srbija je povećala stopu usaglašenosti sa EU na 53 odsto, u odnosu na 48 odsto, koliko je bilo krajem 2022. godine.
Procenat usaglašenosti, kako se ističe u analizi ISAC fonda, je samo deskriptivna kategorija koja ukazuje na opšti trend usaglašenosti, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se usaglasi suštinski kritičnije.
„Oko tema, deklaracija i mera koje se tiču Ruske Federacije i njenih građana i interesa, kao i NR Kine, i donekle čak i Irana, u principu Srbija se ne usaglašava sa tim deklaracijama, mada postoje određena odstupanja, pre svega kada je reč o političkim deklaracijama, odnosno onim objavama EU koje ne sadrže restriktivne mere. Pre svega se to tiče Ruske Federacije i Irana“, objašnjava u razgovoru za Glas Amerike Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda.
Po njegovim rečima odstupanja u slučajevima političkih deklaracija su prvi put primećena 2022. godine, kada se Srbija usaglasila sa nekoliko deklaracija koje se tiču ruske agresije na Ukrajinu.
„To je bilo u februaru 2022. godine, a onda potom i sa nekoliko deklaracija koje su se bavile samim tokom rata u Ukrajini. I ove godine Srbija se usaglasila sa dve političke deklaracije koje su se neposredno ticale poteza Rusije, odnosno jedno je unutrašnja politika u samoj Rusiji, a drugo je međunarodno pozicioniranje Ruske Federacije. I sa te dve deklaracije smo se usaglasili“, kaže Novaković.
Kako se ističe u analizi jedan od glavnih razloga za ovakav stav Beograda je „pitanje Kosova, pošto Srbija i dalje traži podršku i Rusije i Kine na raznim međunarodnim forumima. Takođe, značajne su i neke regionalne sile, poput Irana, i Srbija ima dvostruki pristup kada je u pitanju podrška spoljnoj politici EU u vezi njih“, navodi se u analizi ISAC fonda.
U ovogodišnjem izveštaju o usaglašavanju Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, navodi se da je tokom 2023. godine Evropska unija objavila 136 deklaracija za koje je pozvala kandidate i potencijalne kandidate da se usaglase. Srbije se usaglasila sa 72 deklaracije, a nije sa 63.
Među deklaracijama sa kojima se Srbija nije usaglasila 25 se odnosi na rat u Ukrajini, 14 na Iran, osam na globalni režim sankcija EU za ljudska prava, tri na Belorusiju, po dve su bile vezane za sankcije protiv Sirije, te okvirne mehanizme za restriktivne mere zbog terorističkih akata i sajber napada, navodi se u izveštaju ISAC fonda.
Na pitanje da li postoji nekakva pravilnost sa kojom se Srbija odnosi prema spoljnopolitičkim odlukama Brisela, Novaković kaže da je to teško ustanoviti, ali po njegovim rečima postoje određeni „bizarni slučajevi“.
„Srbija se nije usaglasila sa deklaracijom od 9. decembra ove godine, kojom se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Mi smo se svake godine unazad deset godina usaglašavali, prošle godine nismo. Da li je to bila omaška ili ne – ne znam“, kaže Novaković i dodaje da se sveukupno Srbija i dalje drži stava koji je svojevremeno izneo lider SPS-a i ministar spoljnih poslova Srbije u ostavci Ivica Dačić.
Kako je objasnio Dačić – nivo usaglašenosti spoljne politike Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU zavisi od toga koliko je Srbija blizu pristupanja Uniji i biće, po njegovim rečima u potpunosti usaglašena kada bude član ili makar na korak od članstva u EU.
Takva odredba, ističe Novaković, postoji i u samom Sporazumu o stabilizaciji pridruživanju Srbije i EU, i njome je predviđeno postepeno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, da bi se puna usaglašenost dostigla onog momenta kada države bude neposredno pred članstvom.
„Međutim, tu treba imati u vidu da su se okolnosti, bez obzira na taj pravni aspekt promenile, odnosno da je taj Sporazum potpisan u jednom momentu koji uopšte nije bio geopolitički izazovan i gde se nisu sudarali interesi različitih blokova“, smatra sagovornik Glasa Amerike i upozorava da se sada ovo pitanje usaglašenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ističu u prvi plan, jer se time na neki način i meri kompatibilnost interesa, vrednosti i namera država kandidata sa samom EU.
