Osman Mustafa je 2014. izbegao iz Sirije, nekako je stigao do Srbije i odlučio je da ostane. Mustafa je uspeo da savlada sve administrativne zavrzlame i danas ovde živi i radi kao prevodilac, i kako ističe u filmu Beogradskog centra za ljudska prava, Vranje je za njega najlepši grad u Srbiji:
"Mnogo ljudi misli da mi dolazimo ovde da pravimo probleme. Ja nisam pobegao iz Sirije da bih došao ovde ii negde drugde da pravim probleme. Ja sam pobegao zbog rata. I hoću da zahvalim mojim drugarima i drugaricama, kolegama i koleginicama što mu pomogli da budem ovde, da naučim jezik, da radim i da budem srećan".
Osman Mustafa je tek jedna od malobrojnih uspešnih priča o životu migranata u Srbiji - većina ih mesecima i godinama živi u nekom od kolektivnih centara čekajući da odu negde u Zapadnu Evropu.
A kako pokazuje danas predstavljeni istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava, poslednjih godina građani Srbije su postali tolerantniji prema migrantima - 2019. godine 58 odsto ispitanih građana Srbije nije imalo ništa protiv toga da deca izbeglice pohađaju školu sa njihovom decom, a u ovoj godini taj procenta je porastao do broja 78. Do sada, oko 4.500 učenika migranata prošlo je kroz školski sistem Srbije:
"Mi se trudimo da u najskorijem mogućem roku uključimo svako dete, naročito u osnovno-školsko, a takođe i u srednje-školsko obrazovanje dakle u najskorijem roku nakon što stignu u prihvatne, odnosno azilne centre", rekla je Dragana Rajić iz Komesarijata za izbeglice i dodala da je broj migrantske dece u školama u Srbiji fluktiura, da je relativan jer oni odlaze i dolaze u zavisnoti od perioda a od toga zavisi i broj dece koja su uključena u obrazovni sistem Srbije.
Po podacima koje je iznela Rajić, u septembru ove godine bilo je 115 dece u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u oktobru 97, u novembru 76, i početkom decembra 53 dece.
"Iako suočeni sa mnogim barijerama u školovanju u Srbiji, deca migranti ne odustaju, pojedini su toliko vremena ovde, završili su osnovne i upisali srednje škole, a država im omogućava da upišu fakultete pod jednakim uslovima, te su četvoro mladih iz Avganistana, Burundija i Libije položili prijemne ispite za fakultet", rekla je Ksenija Papazoglu iz UNHCR i dodala da upravo UNHCR stipendira ove migrante studente.
Na panelu je iznet podatak da svaki drugi građanin Srbije prihvata kolegu izbeglicu, dok 31 odsto se ne protivi da s njima radi, ali se ne bi družili van posla. Takođe, na pitanje da li bi u svom preduzeću zaposlili izbeglicu, 59 odsto ispitanika kaže da bi, što je porast procenta u odnosu na 2019.
Po rečima Ivane Jelić iz UNHCR-a, ova svetska organizacija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice ima plan integracije, a da je osnova integracije za migrante da nađu posao.
Kako je rekla Jelić, migranti iz trećih zemalja se susreću za raznim problemima u integraciji - od toga da slabo govore srpski jezik, da postoje kulturološke razlike, ali i da se susreću sa brojnim administrativnim problemima:
"Izbeglice recimo imaju pravo i na radnu dozvolu i na određena socijalna davanja, međutim, procedure su za njih relativno komplikovane i nerazumljive. Formulari su napisani na srskom jeziku, na ćirilici, tako da njihov pristup ostvarenju prava koja mogu da ostvare je nekako komplikovaniji", istakla je Jelić i naglasila da je sa Nacionalnom službom za zapošljevanje u julu postignut sporazum o saradnji sa ciljem da se izbeglice lakše uključe na tržište rada.
"Takođe, uspostavlja se saradnja i sa privatnim preduzetnicima koji mogu da zapošljavaju migrante, dodala je Jelić i podsetila da izbeglice nemaju pristup državljanstvu Srbije, ali da sa druge strane imaju i problem zdravstvene zaštite pošto su im dostupne samo hitne intervencije
Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, pokazalo se da su žene, visokoobrazovani i mladi u Srbiji otvoreniji prema izbeglicama i tražiocima azila, i svaki treći ispitanik smatra da bi oni trebalo da dobiju državljanstvo Srbije, dok više od polovine, 56 odsto, smatra da ne bi trebalo.
Svaki drugi se izjasnio da bi se družio sa izbeglicama, ali većini bi smetalo da im izbeglica bude član porodice, dok 37odsto je odgovorilo da im to ne bi smetalo. Za 42 odsto ispitanih doseljavanje izbeglica u komšiluk ne bi bilo smetnja, dok većina koja se protivi tome kao razlog navodi bezbednost.
