Gotovo je nemoguće predvideti kako će izgledati politička, bezbednosna i svaka druga situacija na Kosovu počev od nedelje i izbora u četiri opštine na severu, pa na dalje. Posle odluke i Aleksandra Jablanovića i njegove Partije kosovskih Srba da ipak ne učestvuju na izborima moglo bi se reći da srpska zajednica i srpski političari gotovo u potpunosti bojkotuje izbore i da će na njih izaći samo malobrojna albanska zajednica u te četiri opštine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danima govori o tome kako će na izbore izaći samo jedan odsto stanovnika u četiri opštine na severu Kosova i kako Zapad, to jest Brisel i Vašington podržavaju takve izbore.
“Čujem u ponedeljak će biti još sunca, u utorak kreće kiša. Srbi će da opstanu uprkos svim njihovim naporima da ih proteraju i da ne vole jedinu državu koju imaju, a ta država jedinstvena za sve nas zove se Srbija“, rekao je Vučić prilikom polaganja kamena temeljca za Sportsko-rekreativni centar Radnički u Beogradu, čime je praktično je izbegao da odgovori na pitanje šta očekuje da će se događati na Kosovu od ponedeljka.
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv iz severne Mitrovice kaže da uprkos složenoj bezbednosnoj i političkoj situaciji veruje da će izborni dan proteći bez nekih vidljivih pritisaka i fizičkog nasilja. Smatra, međutim, da će tenzije biti prisutne.
“Ono što nas očekuje je u stvari produbljivanje postojeće krize na nivou severa Kosova, odnosno tačnije između severa Kosova i centralnih institucija. To je već jasno i ta kriza već predugo traje, ona se samo ukrupnjuje i usložnjava", kaže Milićević.
Kako smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDRRI) na sam dan izbora i u danima koji slede može se očekivati neka vrsta intenzivnijeg otpora srpske zajednice prema kosovskom sistemu i samim izborima.
“Pitanje je samo na koji način će se odnositi kosovke vlasti i međunarodna zajednica ako oni budu intenzivno i veoma jako insistirali na tome da su ti izbori legitimni i da sprovode sve posledične radnje koje idu nakon izbora – mislim da to može da dovede do nekih možda većih problema”, ističe Milenković.
S obzirom na to da je realno očekivati da će na izbore izaći mali broj ljudi i da je otvoreno pitanje šta posle takvih izbora, Milićević podseća na situaciju iz 2007. godine, kada je OEBS organizovao izbore na Kosovu koje su Srbi bojkotovali. Tada su zbog male izlasnosti izbori poništeni i uvedena je privremena uprava na severu Kosova, kaže sagovornik Glasa Amerike.
“Tako nešto je u vidu scenarija moguće i sada, odnosno moguće je već koliko naredne nedelje. Međutim ovde je sada ipak malo kompleksnija priča jer postoji razlika u odnosu na to vreme, a to je da recimo danas imamo nekoliko albanskih partija koje su kandidovale svoje predstavnike za gradonačenike Severne Mitrovice i to može u jednoj meri da otežavajući proces jednoj takvoj odluci recimo", smatra on.
Uz stav da su balkanska društva podložna pritiscima međunarodne zajednice, Milenković takođe smatra da je poništenje nedeljnih izbora jedna od mogućnosti.
“Ako se oni zaista drže ustava i zakona Kosova, o čemu stalno pričaju, onda bi ovi izbori trebalo da imaju posledice da sa manje od jedan posto izašlih imamo neke političke predstavnike. Međutim, ono što je realnost – ja mislim da ono što može da se desi je da oni sve to promene pod nekim političkim pritiscima nakon nekih dogovora koje bi Beograd eventualno imao sa međunarodnom zajednicom. Ja mislim da je to moguće, da li će to da se desi – ne znam”, kaže Dušan Milenković.
“Zaista ne mogu da zamislim da mogu da imaju efektivnu kontrolu i efektivno upravljanje u severnim opštinama. Čak i ako imaju podršku poluga sile, konkretno policije, mislim da to može do percepcije veće represije, a već postoji percepcija represije prema srpskom stanovništvu", zaključuje Milenković.
Iako su svojevremeno i predstavnici međunarodne zajednice poručivali da izbori moraju biti inkluzivni i da treba da uključe sve relevantne političke subjekte u izbornom procesu, Milićević smatra da se ta pozicija promenila nakon što je Srpska lista odlučila da ne učestvuje na izborima.
“Sve ove države EU koje su priznale kosovsku nezavisnost stoje na stanovištu da su centralne insitucije, odnosno lokalne institucije nadležne za implementaciju i da u tom smislu ako CIK bude odlučila da su izbori merodavni, validni i potvrdi izborne rezultate – neće im preostati ništa drugo nego da te rezultate kao takve i priznaju", kaže on.
Sa druge strane, Milenković smatra da međunarodna zajednica na Kosovu nema kapacitet i sposobnost da reši taj problem. On dodaje da je Zapad prihvatio i rezultate izbora na Kosovu 2013. godine, ali i rezultate izbora u Srbiji 2020. godine, kada je deo srpske opozicije bojkotovao izbore.
“Oni na neki način prihvataju i legitimnost izbora u Srbiji već duže vreme za koje znamo da imaju ogromne probleme i izazove, da ne kažem zloupotrebe, tako da to što Zapad prihvata loše sprovedene i potpuno neligitimne izbore je konstanta. I to nije ništa novo. To što se Vučić sad odjednom čudi i uzvikuje trebalo bi da se podseti da je i on mnogo puta bio dobitna strana te jedne licemerne pozicije vezano za demokratske procese na Balkanu”, rekao je Milenković.
Sagovornik Glasa Amerike zaključuje da najveću korist od ovakve situacije pred izbore imaju upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.
“To je veliki neuspeh evropskih pregovarača sporazuma i da su Vučić i Kurti ispali pobednici u negativnom smislu, to jest da su uspeli da ne urade ništa i da ne prihvate značajan deo sporazuma o implementaciji iz Ohrida. I da ostave situaciju problematičnom i dalje i nerešenom za mnoge stvari”, navodi Milenković.
