Proteklog vikenda kosovski mediji preneli su dokument sa 45 tačaka koji navodno predstavlja Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), koji je objavio bivši šef Kosovske informativne agencije Burim Ramadani.
Taj Nacrt, čiju autentičnost zvaničnici ni jedne ni druge strane nisu potvrdili, ali ni demantovali, trebalo bi da pruža samoupravni okvir za zajednicu kosovskih Srba u okviru postojećeg opštinskog nivoa lokalne samouprave, ali po zakonima Kosova – pre svega u obrazovanju i zdravstvu, socijalnoj zaštiti, finansiranju, donacijama i slično.
I dok se u kosovskoj javnosti ocene ovog dokumenta od predstavnika političkog i javnog života kreću od onih da se radi o „ozbiljnom dokumentu koji daje Srbiji da funkcioniše na Kosovu“ i da „Srbi imaju razloga da se osećaju kao pobednici“, pa do onih da Kosovo mora da dobije „nešto veliko“ kao preduslov za primenu tog Nacrta, u Srbiji vest o njegovom objavljivanju kao da je prošla „ispod radara“ vlasti.
Analitičari iz Beograda kažu za Glas Amerike da objavljeni Nacrt deluje kao dokument koji služi da opipa puls javnosti i u Srbiji i na Kosovu.
Lajčak u utorak u Beogradu
Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak sastaće se u utorak u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, najavljeno je iz Vučićevog kabineta.
Lajčak je prošle nedelje bio na Kosovu, gde se video sa glavnim pregovaračem Besnikom Bisljimijem i kosovskom opozicijom, a tema razgovora je bio novi plan za Zajednicu srpskih opština koji su načnile EU i SAD.
Naredna runda dijaloga u Briselu, gde će dve strane predstavljati šefovi pregovaračkih timova, zakazana je za 16. novembar.
Politikolog Ognjen Gogić kaže da je „curenje“ verzija dokumenata i sporazuma u medije postalo praksa Evropske Unije od kada se na pregovaračkom stolu Beograda i Prištine nalazi francusko-nemački predlog i zato objavljeni nacrt statuta ZSO vidi kao probni balon za ispitivanje javnog mnjenja i jednog i drugog naroda.
Ipak, on smatra da u njemu postoje neke „neuobičajene stvari“ zbog kojih će obe strane taj predlog odbaciti:
„Tu najpre mislim na pitanja zdravstvenog i obrazovnog sistema. Prištini će biti neprihvatljivo da se kroz ovaj statut definiše, kako u njemu stoji - mreža samoupravnih srpskih obrazovnih ili zdravstvenih ustanova. S druge strane neće biti zadovoljan ni Beograd jer on nije hteo da kroz statut ZSO prenese nadležnosti koje institucije Srbije imaju u oblasti zdravstva i obrazovanja, a ovim statutom se predviđa da se zdravstvene i obrazovne institucije integrišu u sistem Kosova, što Beograd nije imao kao ideju kada je pregovarao o zajednici“, kaže Gogić i dodaje da je, ukoliko je ideja da se preostale institucije Srbije na severu Kosova integrišu u tamošnji sistem, to neophodno eksplicitno naglasiti u nekom posebnom sporazumu, a ne uvoditi na „mala vrata“.
Kako smatra direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić dokument koji se pojavio u javnosti daje osnovne principe za buduće odnose Srbije i Kosova i da je moguće manje usaglašavanje teksta, to jest da neće biti velikih promena.
Same nadležnosti buduće zajednice, asocijacije ili udruženja, kako se sve naziva budući okvir za život Srba na Kosovu je praktično već određene pre jedne decenije:
“Nadležnosti ovog statuta upravo su one koje su definisane 2013. i 2015. godine – to je školstvo, zdravstvo, pre svega ekonomski razvoj, ruralni razvoj, urbano planiranje, ruralno planiranje i on u ovom dokumentu intresantno da potvrđuje odredbe Briselskog sporazuma kada je u pitanju postavljanje regionalnog komandanta za sever”, kaže Mijačić i ističe da se u ovom sporazumu ne definišu jasno odredbe koje se tiču srpske zajednice koje ne žive u deset opština sa srpskom većinom – to su pre svega zajednice koje žive u tzv enklavama, u tim neki izolovanim ostrvima širom Kosova.
U svakom slučaju, kaže Mijačić u razgovoru za Glas Amerike ovaj dokument je iz ugla Beograda “potpisiv”, to jest prihvatljiv za potpisivanje:
“Ovo je upravo dokument koji je Beograd tražio, nema tu mnogo razloga u Beogradu da budu nezadovoljni sa ovim dokumentom. Naravno, postavlja se legitimno pitanje da li je ovo ona stvar koju traži srpska zajednica i da li će ovaj dokument i ovakva zajednica zaštiti kolektivna prava srpskog naroda u meri u kojoj to očekuje srpska zajednica na Kosovu. No imajući u vidu šta je potpisano 2013. i 2015. godine mislim da je ovaj dokument upravo ono što oslikava težnje Beograda iz tih sporazuma i iz tih godina”.
Kako smatra Gogić za Prištinu je Zajednica srpskih opština sporna kao takva, bez obzira na njen statut, ali naročito kada ne postoje garancije da će Srbija priznati nezavisnost Kosova nakon njenog eventualnog formiranja.
„Mislim da će Priština taj statut, ukoliko se o njemu uopšte bude razgovaralo, poslati Ustavnom sudu na razmatranje a da ga on neće odobriti”, kaže Gogić.
On smatra da Evropska unija uz pomoć nacrta statuta ZSO pokušava da pokrene sprovođenje Ohridskog sporazuma sa mrtve tačke i da se njeni zvaničnici nadaju da će, ako prisile Kosovo da krenu u formiranje ZSO, Srbija time ostati bez argumenata i da više neće moći da se poziva na neispunjene obaveze Kosova, pa da onda ni sama neće moći da odbija da sprovede svoje obaveze.
„Mislim da je EU naivna ako misli da će Srbija da promeni svoju poziciju zarad zajednice. Kosovo je vrlo dobro upoznato sa svim stavovima Srbije i da neće formirati Zajednicu jer zna da Srbija posle toga neće hteti da prihvati ni de fakto a kamoli de jure priznanje Kosova. S druge strane, jedino što Srbiju može da navede da promeni stav je da Evropska Unija otkoči proces evrointegracija“, kaže Gogić i zato zaključuje uverenjem da će i ova inicijativa doživeti krah, kao i sve prethodne.
Iako izražava sumnju da će kosovski premijer lako potpisati statut buduće zajednice Srba na Kosovu, Dragiša Mijačić smatra da bi potpis Aljbina Kurtija izbio argumente Beogradu i Aleksandru Vučiću, koji poslednjih meseci i godina ponavlja da ZSO nije formirana ni deset godina nakon Briselskog sporazuma:
“Ako Kurti bude prihvatio ovaj dokument – taj argument Srbije – dajte ZSO je izbijen i mislim da će ovde dosta stvari da se ubrzavaju upravo zbog evropskih integracija pre svega Ukrajine i Moldavije, ali i Zapadnog Balkana. Negde se očekuje sastanak Evropskog saveta sredinom decembra, mislim da je to neki 14.-15. decembar, kada će se doneti neke velike odluke i mislim da će se žuriti Lajčaku i evropskim posednicima da donesu neki rezultat pred taj sastanak Evropskog saveta”, kaže Mijačić i naglašava da očekuje da će Bisljimi i Petković na sastanku u Briselu 16. novembra između ostalog i da rade na pripremi budućeg sureta Vučića i Kurtija koji treba očekivati krajem novembra ili početkom decembra, kako bi se do zasedanja Evropskog saveta postigao neki sporazum:
“Jer tad se očekuje recimo možda i otvaranje Klastera 3 za Srbiju, očekuju se postavljanje uslove za Plan razvoja za dalje evropske integracije. Negde se očekuje da Kosovo dobije neko, ne zeleno svetlo, ali da dobije indikacije da može uskoro da krene u pregovore za članstvo u EU. Tako da verujem da u narednih mesec dana, to jest do tog 14. i 15. decembra puno toga će se dešavati – i u procesu dijaloga, i u procesu pridruživanja EU”, kaže na kraju Mijačić.
