Izrael i Hamas su se dogovorili da privremeno obustave borbe u Gazi kako bi se oslobodilo 50 talaca Hamasa u zamenu za 150 palestinskih zatvorenika, kao i da bi u Gazu stiglo više pomoći.
Koji su detalji sporazuma?
Prema ovom sporazumu, dve strane su dogovorile četvorodnevno primirje kako bi 50 žena i dece mlađih od 19 godina, koje je oteo Hamas, bili oslobođeni u zamenu za 150 palestinskih žena i tinejdžera koji se nalaze u izraelskim zatvorima.
Hamas je 7. oktobra oteo 240 ljudi i držao ih kao taoce, a 50 čije je puštanje dogovoreno - biće oslobađani u etapama tokom četiri dana.
Obe strane su obustavu borbe nazvale "humanitarnom pauzom". Ta pauza će, prema saopštenju izraelske vlade, biti produžavana svakog dana, kako bi se oslobađalo najmanje 10 talaca dnevno.
Hamas je saopštio da je dogovorena obustava vazdušnog saobraćaja iznad Gaze od 10 ujutro do 4 popodne po lokalnom vremenu svakog dana primirja. Izrael se, prema rečima Hamasa, saglasio da obustavi napade i hapšenja tokom primirja i da omogući slobodno kretanje ljudi ulicom Salah al-Din, glavnom rutom kojom su Palestinci bežali sa severa Gaze.
Glavni pregovarač, ministar spoljnih poslova Katara Mohamed al Kulaifi, rekao je da dogovor podrazumeva da se svi napadi obustave.
"Nema pomeranja vojske, raspoređivanja, ničega", rekao je Kulaifi i dodao da se Katar nada da će ovaj dogovori biti "seme za trajni sporazum o prekidu vatre".
Od kada sporazum važi?
Katarski pregovarači su rekli da će početak primirja biti objavljen u naredna 24 sata.
Izrael je odložio početak važenja sporazuma kako bi dozvolio da se ulože eventualne žalbe na to pred Vrhovnim sudom, od strane onih koji tvrde da je učinjeno previše ustupaka Hamasu. Ne očekuje se, međutim, da sudski proces odloži početak važenja sporazuma.
Izvori iz Egipta naveli su da primirje počinje u četvrtak u 10 ujutro po lokalnom, odnosno 9 ujutro po centralnoevropskom vremenu.
Kako će sporazum biti primenjen?
Međunarodni komitet Crvenog krsta biće angažovan na oslobađanju talaca u Gazi, objavio je Katar.
Očekuje se da taoci budu transportovani kroz Egipat, jedinu zemlju osim Izraela koja deli granicu sa Gazom.
Tokom važenja primirja, kamioni sa pomoći i gorivom trebalo bi da stignu u Gazu, gde 2,3 miliona ljudi polako ostaje bez hrane, a mnoge bolnice su zatvorene jer nemaju goriva za generatore.
Ko su izraleski taoci koji će biti oslobođeni?
Hamas nije objavio spisak talaca u Gazi. Zvaničnik SAD je preneo da su militanti rekli da im treba pauza kako bi "locirali i utvrdili gde se ljudi nalaze". Nisu svi taoci oteti 7. oktobra u rukama boraca Hamasa.
Među 50 žena i dece ispod 19 godina su i troje američkih državljana - uključujući i devojčicu koja uskoro puni 4 godine, kazao je američki zvaničnik.
Hamas je, uz izraelske civile i vojnike, oteo i one sa dvojnim državljanstvom i strance iz 40 zemalja uključujući Argentinu, Britaniju, Čile, Francusku, Nemačku, Portugaliju, Španiju, Tajland i druge.
Ko su palestinski zatvorenici koji će biti pušteni?
Izrael je objavio spisak od oko 300 palestinskih zatvorenika koji bi mogli biti pušteni, i udvostručio broj žena i dece za koje se složio da ih pusti. Očekuje se da bude pušteno više od 50 talaca prema ovom dogovoru.
Društvo palestinskih zatvorenika objavilo je da Izrael drži 7.200 zarobljenika, među kojima 88 žena i 250-oro dece ispod 17 godina.
Većina od pomenutih 300 sa izraelskog spiska je sa okupirane Zapadne obale i Jerusalima, a u pritvoru su zbog incidenata poput pokušaja ubadanja nožem, pravljenja eksploziva, gađanja izraelske vojske kamenicama, uništavanja imovine i kontaktiranja sa neprijateljskim organizacijama. Niko nije optužen za ubistvo, a mnogi su u pritvoru iako im nije održano suđenje.
Oslobođeni zatvorenici bi autobusima trebalo da budu prevezeni do predsedničke rezidencije palestinskih vlasti, kao i ranije, iako predsednik Mahmud Abas nije imao nikakvu ulogu u ovim pregovorima, rekao je jedan palestinski zvaničnik.
Ko je ispregovarao sporazum?
Katar je imao veliku ulogu u posredovanju. Hamas ima svoju političku kancelariju u Dohi, a katarska vlada ima kanale komunikacije i sa Izraelom - iako nije zemlja koja je normalizovala odnose sa Tel Avivom, poput nekih drugih arapskih država.
SAD su takođe imale krucijalnu ulogu, pošto je predsednik SAD Džo Bajden nedeljama razgovarao sa katarskim emirom, šeikom Tamimom bin Hamadom al Tanijem i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Egipat, prva arapska zemlja koja je sklopila mir sa Izraelom i koja je dugo igrala posredničku ulogu u izraelsko-palestinskom sukobu, takođe je bio uključen u pregovore.
Zašto je bilo potrebno tako mnogo vremena za dogovor?
Dogovor je objavljen 46. dan od početka rata, u kojem su borci Hamasa ubili 1.200 ljudi kada su upali u Izrael. U izraelskim vazdušnim udarima i kopnenoj ofanzivi koji su usledili, ubijeno je više od 13.000 Palestinaca - više nego u bilo kom skorašnjem ratu.
Zbog žestokih borbi, velikog broja talaca i izraelske odlučnosti da "zbriše Hamas iz Gaze", postizanje dogovora bilo je teže nego inače.
Prvi pregovori počeli su samo nekoliko dana posle napada Hamasa 7. oktobra, ali se sporo napredovalo. Delom i zbog toga što su komunikacije zaraćenih strana išle preko Dohe i Kaira za svaki detalj - poput osiguravanja kompletnog spiska onih koje će Hamas osloboditi, rekao je američki zvaničnik.
Ovo primirje je privremeno. Hamas je saopštio da će i tokom primirja "njihovi prsti biti na obaraču". Izrael je rekao da će se sukob nastaviti dok svi taoci Hamasa ne budu oslobođeni.
Kada je 2014. Izrael pokrenuo veliku kopnenu invaziju na Gazu, bilo je potrebno 49 dana da bi obe strane primenile dogovor o prekidu vatre, koji je onda zaustavio sukobe u narednih nekoliko godina.
