"Mislim da se otvara značajna perspektiva za dalje unapređenje odnosa Srbije i SAD sa dolaskom administracije Donalda Trampa, iako su odnosi bili na stabilnoj trajektoriji laganog unapređenja, ali nam se otvaraju nove perspektive. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što je Tramp veoma popularan u Srbiji i to je potencijal koji pametni državnici treba da iskoriste", rekao je u intervjuu Glasu Amerike Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i prvi srpski zvaničnik koji je posetio SAD posle predsedničkih izbora.
Starović je u Vašingtonu učestvovao na forumu Međunarodne unije za demokratiju koja okuplja desetine partija širom sveta, između ostalih i Republikansku stranku i članice Evropske narodne partije (gde je i SNS), a kaže da je prisustvovao i zatvorenim sastancima republikanaca.
Glas Amerike: Čemu se Vlada Srbije nada od dolazeće američke administracije? Rekli ste da postoji potencijal za unapređenje odnosa, šta konkretno?
Starović: S jedne strane, ne treba da gajimo tu vrstu iluzija da će doći do nekog kopernikanskog obrta u spoljnoj politici SAD od 180 stepeni, to se nikada ne dešava. Ali, verujem da će nova administracija imati želju da sasluša Srbiju, imajući u vidu da za razliku od mnogih država, u prethodne četiri godine nismo pokidali veze sa ljudima iz bliskog okruženja Donalda Trampa, imali smo određen nivo komunikacije, i sada je potrebno to negde kapitalizovati, staviti u funkciju. Nadamo se većem nivou razumevanja, malim pozitivnim koracima u pravcu unapređenja bilateralnih odnosa, kako na ekonomskom tako i na političkom planu, a zaista verujem da postoje dobre i realne šanse da predsednik SAD Donald Tramp, tokom svog drugog mandata, konačno i poseti Srbiju. Verujem da bi i u simboličkom i praktičnom smislu poseta Trampa predstavljala prekretnicu, siguran sam da bi i naš narod dočekao Trampa sa velikim oduševljenjem.
Glas Amerike: Konkretno, očekujete li promene po pitanju Kosova?
Starović: Ne treba gajiti iluzije, preambiciozne nade da bi administracija SAD povukla priznanje nezavisnosti Kosova, to ne bi bilo realno. Ali, veće razumevanje, pre svega za probleme sa kojima se susreće naš narod na severu Kosova, to je zajednica koja je lišena elementarnih i političkih i ljudskih i ekonomskih prava. Imajući u vidu iskustvo prve Trampove administacije, siguran sam da će nova administracija zauzeti nešto oštriji stav prema Aljbinu Kurtiju, imajući u vidu obrazac jednostranih mera koje sprovodi. Videli smo da je i sadašnja administracija veoma kritična prema njemu, i zahvalni smo na svakom saopštenju koje dođe od američkih diplomatskih predstavnika u kojima se osuđuju jednostrane mere, ali, nažalost, čini se da ta retorika i stavovi nisu propraćeni konkretnim merama. I tu vidim prostor sa novom administracijom da taj pristup bude još snažniji i da retorika bude propraćena punitivnim merama prema prištinskoj administraciji.
Glas Amerike: Da li mislite da će Srbija imati drugačiji tretman zbog biznisa koje Trampov zet Džared Kušner ima oko izgradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba?
Starović: Meni deluje kao banalizovanje nečega što je mnogo ozbiljnije pitanje bilateralnih odnosa, svođenje na pitanje jednog poslovnog aranžmana…Ne isključujem mogućnost da to može nešto da doprinese, ali mislim da je mozaik naših bilateralnih odnosa isuviše kompleksan da bi se mogao svesti na to da jedan poslovni aranžman čini nekakvu razliku.
"Spremni smo na posrednu saradnju sa Prištinom u slučaju eksplozije"
Glas Amerike: Nakon eksplozije na kanalu Ibar- Lepenac, za koju se međusobno optužuju Beograd i Priština, Srbija je tražila međunarodnu istragu o tom događaju. Od koga očekujete da to istraži, sa obzirom na to da Euleks nema mandat da to radi?
Starović: Nisam siguran da Euleks nema mandat to da radi…
Glas Amerike: Nemaju izvršna ovlašćenja…
Starović: Mi često čujemo tu vrstu formule da je prvi odgovor Kosovska policija, drugi Euleks, onda misija KFOR-a, a onda vidimo da je KFOR taj koji je spreman da predupredi eskalaciju. Bilo kako bilo, mi smo apsolutno spremni da sami sprovodimo istragu tog incidenta, sabotaže, kako god to nazvali u skladu sa kapacitetima koje imamo, a sa druge strane da pružimo maksimalnu podršku bilo Euleksu i KFORu, pa čak na neki način kroz posredovanje drugih organa, i prema organima privremenih institucija samouprave u Prištini…
Glas Amerike: Dakle, spremni ste da sarađujete?
Starović: Apsolutno, u našem je interesu da se ova stvar raščisti do kraja. Jer smo apsolutno sigurni da to što je učinjeno, ta sabotaža, nema apsolutno nikakve veze sa organima Srbije, niti sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda na severu Kosova i Metohije. Mi ne znamo da li je možda konkretni izvšrilac tog čina neko ko potiče iz srpske zajednice ili ne, ali za nas je važno da vidimo pozadinu ko je to organizovao i potpomogao, šta je u pozadini tog krivičnog dela.
Glas Amerike: Krajem oktobra, Vlada Srbije je usvojila dva nacrta zakona: jedan je o socijalnoj pomoći određenim kategorijama stanovništva na severu Kosova, a drugi je o nadležnosti pravosudnih organa koji, prosto rečeno, predviđa da viši sud i tužilaštvo u Beogradu budu nadležni za gonjenje onih koji se terete da su kršili prava Srba na severu Kosova. EU i SAD su kritikovale oba nacrta. Ako zakon o pravosuđu bude usvojen u Skupštini Srbije, kako će se on praktično primenjivati - da li podrazumeva da Kosovo izručuje Srbiji ljude koje smatra svojim državljanima? Da li je to realno?
Starović: S obzirom da je ministarstvo na čijem sam čelu predlagač zakona o Kosovu kao zoni specijalne socijalne zaštite, želeo bih da kažem nešto o tom zakonu. Taj predlog je važan jer olakšava položaj naših sunarodnika na Kosovu koji su u teškoj poziciji otkako se sprovodi obrazac jednostranih mera Aljbina Kurtija. Ovim zakonom, kada dođe na dnevni red i bude usvojen, uvela bi se dva novčana davanja za građane na Kosovu: jedno je davanje za nezaposlena lica od 20.000 dinara mesečno i drugo je socijalno davanje za lica starija od 65 godina koja nisu stekla pravo na penziju.
Što se tiče drugog zakona, o uvođenju specijalnog tužilšaštva i suda nadležnog za područke KiM, cilj je bio da se popuni svojevrsni pravni vakuum koji imamo pogotovo u poslednje dve godine otkako su se Srbi povukli iz pravosudnih institucija na severu Kosova, gde su bili integrisani shodno Briselskom sporazumu. S obzirom da taj sporazum nije implementiran u najvažnijem delu, a to je Zajednica srpskih opština, došlo je do povlačenja iz institucija i od tog momenta imamo neku vrstu pravnog vakuuma. Krivična dela se dešavaju i postojala je potreba da se uspostave pravosudne institucije koje će pravni vakuum da popune…
Glas Amerike: Ali, kako? Kako će tužilaštvo koje je u Beogradu da procesuira nekoga koga Kosovo smatra svojim državljaninom?
Starović: Od momenta kada zakon bude došao na dnevni red, kada se usvoji, predviđeni su uobičajeni mehanizmi: nadležnost bi bila teritorijalna za KiM, tužilaštvo i sud bi radili svoj posao…Drugo je pitanje da li bi ljudi koji su procesuirani dostupni tom pravosudnom organu, ali oni koji nisu dostupni mogu biti procesuirani u odsustvu.
"Vlada nije debatovala o zakonu o stranim agentima"
Glas Amerike: U Skuptšini Srbije je poslanička grupa koja je deo vladajuće koalicije, Pokret Socijalista, predložila zakon o stranim agentima - odnonsno da se nevladine organizacije koje primaju novac iz inostranstva registruju kao agenti stranog uticaja. To nije poslanička grupa iz koje Vi dolazite, ali jeste deo vladajuće koalicije. Rusija, Belorusija, Gruzija imaju slične zakone - da li mislite da je za Srbiju dobro da ide tim putem?
Starović: Ja ću vrlo kratko da odgovorim: to nije zakon koji je prošao legislativnu proceduru unutar organa Vlade Srbije, nije predložen od strane vlade. Pravo je svake politčke stranke da na taj način afirmiše svoju politiku između ostalog i tako što će delovati kroz svoju poslaničku grupu u parlamentu, ali to nije nešto iza čega Vlada Srbije stoji. Ne verujem da će se naći na dnevnom redu narednih zasedanja Narodne skupštine.
Glas Amerike: Kada bi ovo došlo do vlade - da li bi prošlo vladu?
Starović: Nisam siguran, ne bih da govorim hipotetički, nismo ni debatovali na sednici vlade o tome…
Glas Amerike: Da li Vi lično podržavate takav zakon?
Starović: Morao bih da pročitam kakva su rešenja predviđena.
Glas Amerike: Članice EU nisu postigle saglasnost o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, a kao razlozi se navode neusklađenost spoljne politike Srbije i EU, to što nisu uvedene sankcije Rusiji, problemi sa vladavinom prava, dijalog sa Kosovom. Deluje da su primedbe godinama iste. Da li vlada ima političku volju da nešto promeni?
Starović: Ja mislim da smo mi političku volju pokazali i na delu i ova i prethodne vlade Srbije. O tome govore i preporuke Evropske komisije koja već četvrtu godinu zaredom daje pozitivnu preporuku za otvaranje Klastera 3, ali da je prethodne tri godine Evropski savet odbijao da primeni tu pozitivnu preporuku EK. Mi tu pozitivnu preporuku ne bismo imali da EK ne ceni sve ono što smo učinili na planu neophodnih reformi. Mi smo amendirali Ustav kako bismo obezbedili veći stepen nezavisnosti pravosuđa, a do danas to nije valorizovano kroz otvaranje novog klastera. Sad smo negde u zaustavnom vremenu, mađarsko predsedavanje se zaista trudi da to stavi na dnevni red. Ne bih želeo da licitiram da li će to uspeti ili ne, ali mislim da bi bila jako loša poruka da četvrtu godinu zaredom ne dođe do otvaranja pregovaračkog klastera, i da to ne bi na pravi način motivisalo našu državnu administraciju da se trudi i istraje na planu reformske agende.
Šta će vlast da radi povodom protesta u Srbiji?
Glas Amerike: Širom zemlje su aktuelne studentske blokade koje su se nadovezale na proteste građana nakon pogibije 15 ljudi kada se urušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti konkretno traže da se oslobode uhapšeni na protestima i da se objavi dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice. Hoće li vlada ispuniti zahteve protesta?
Starović: Radi se o velikoj tragediji, ja sam rođen i živim u Novom Sadu, preko puta te nesrećne Železničke stanice. Sve što se desilo predstavlja ogroman šok i tragediju, i koristim i ovu priliku da uputim izraze saučešća porodicama stradalih. Ono što je jako bitno, mi paralelno nakon toga imamo utvrđivanje političke odgovornosti, ali i krivice u najdirektnijem smislu. Dvoje ministara je podnelo ostavke, kao i direktorka Infrastrukture železnice Srbije. Tužilaštvo je krenulo da radi svoj posao veoma brzo i intenzivno, mislim da je iskaze dalo gotovo stotinu ljudi, desetak je zadržano u pritvoru, nije realno očekivati da imamo rezultat na krivičnom planu za mesec ili dva. Prosto, to su zahtevni predmeti.
Što se tiče protesta - ja potpuno razumem bes u prvim danima, veliki broj ljudi je bio u Novom Sadu da iskaže pijetet ili bes, ali čini mi se da ovo kasnije čemu svedočimo, sa sve manjim brojem ljudi koji sprovode sve agresivnije aktivnosti na ulicama, da pomalo gubi vezu sa tragedijom i pijetetom prema žrtvama. Bojim se da je atmosfera koja se stvara veoma loša, da imamo na čitavom nizu lokacija nekakve manje fizičke sukobe, a to je poslednje što nam je potrebno. Kada govorimo o zahtevima, meni zaista nisu jasni. Kada govorimo o objavljivanju dokumentacije, ne znam da li je to nešto što bi pomoglo istražnim radnjama koje se trenutno vode, mislim da treba prepustiti tužilaštvu da odgovorno i u skladu sa zakonskim nadležnostima radi svoj posao. Kada govorimo o političkom sektoru, ponavljam da smo imali ostavke ministara, sam Alekandar Vučić je ponudio jedno fer, džentlmensko rešenje u vidu konsultativnog referenduma gde bi se odlučivalo, gde bi se građani konsultovali oko njegove političke pozicije što bi moglo proizvesti i njegovu ostavku…
Glas Amerike: Ali, niko ne traži ostavku predsednika. Zahtevi su da se objavi dokumentacija i da se puste pritvoreni tokom protesta. Da li će vlada ispuniti ove zahteve? Rekli ste za dokumentaciju da niste sigurni da bi to pomoglo, a šta je sa drugim zahtevom da se puste ljudi uhapšeni tokom protesta?
Starović: Ja mislim da je najveći broj onih koji su privedeni, počevši od 5.novembra pa nadalje, da su pušteni u prethodnim danima…
Glas Amerike: Šta će vlada učiniti da spusti tenzije u društvu? Ako se ne izađe u susret zahtevima protesta, šta je sledeći korak?
Starović: Mislim da je naš pristup bio konzistentan - ne samo kada govorimo o ovom talasu protesta koji je počeo 1. novembra, već kada govorimo i o protestima pod parolom "Stop krvavim košuljama" ili "1 od 5 miliona"…Mi nismo reagovali koristeći represivni aparat, nije bilo, kao što i sada nema nekog vidnog prisustva policije na ulicama, ne sprečavaju se protestanti čak i kada govorimo o protestima koji nisu zakazani…
Glas Amerike: Valjda je odlika demokratske zemlje da policija ne tuče ljude koji mirno protestuju?
Starović: Ja se slažem, Ali navešću vam primer: sećate se protesta “žutih prsluka” u Francuskoj krajem 2017/2018. godine, deset ljudi je izgubilo živote, mnogi su ostalii bez jednog ili oba oka, jedna demokratska država par ekselans je tako reagovala na blokiranje seoskih saobraćajnica. Srbija nije tako reagovala i neće tako reagovati. Mislim da se pokazalo kao dobar način. Ja razumem i građane koji su revoltirani jer su im blokirane saobraćajnice i sve ostalo. Ali, mislim da je sve to bolje nego da ulazimo u nekakvu fazu represije.
Glas Amerike: Znači, pustićete proteste da prođu sami od sebe?
Starović: Dao sam vam primer kako je to bilo 2018. i 2019. godine. Mislim da je to u postojećim okolnostima najmanje loš, najoptimalniji pristup.
