Upotreba droge među tinejdžerima se nije povećala nakon pada koji je zabeležen na početku pandemije kovida 19, pokazuju rezultati velike godišnje nacionalne studije.
Oko dve trećine učenika završnog razreda srednje škole ove godine je reklo da u proteklih 30 dana nisu koristili alkohol, marihuanu, cigarete ili elektronske cigarete. To je najveće zabeležno uzdržavanje od tih supstanci od kada je počelo godišnje merenje navika američkih tinejdžera kada je reč o alkoholu, drogama i cigaretama.
Među učenicima drugog razreda srednje škole, 80% je reklo da u skorije vreme nije koristilo nijednu od tih supstanci, što je još jedan rekord. Kod učenika 8. razreda, 90% nije koristilo nijednu od njih, što je isti broj kao i u prethodnoj studiji.
Jedino značajno povećanje se dogodilo kada je reč o upotrebi nikotinskih vrećica. Oko 6% učenika četvrtog razreda srednje škole reklo je da ih je koristilo tokom protekle godine, što je porast u odnosu na 3% iz 2023.
Da li to povećanje znači početak novog problema u domenu javnog zdravlja još nije jasno. Ričard Mijeh sa Univerziteta Mičigena koji je predvodio studiju kaže: "Teško je znati da li vidimo početak nečeg novog, ili ne".
Američka vlada finansira studiju nazvanu "Praćenje budućnosti" od 1975. godine. Ovogodišnji zaključci su zasnovani na odgovorima oko 24.000 učenika iz 8. razreda osnovne, kao i drugog i četvrtog razreda srednje škole širom zemlje.
Studija je "jedan od najboljih, ako ne i najbolji" izvor nacionalnih podataka o tinejdžerskoj upotrebi narkotika i alkohola, kaže Noa Kreski, istraživač sa Univerziteta Kolumbija, koji proučava tinejdžersku upotrebu droge.
U ranom stadijumu pandemije, učenicima širom zemlje rečeno je da ne idu u škole i da izbegavaju žurke i druge skupove. Sedeli su kod kuće, pod nadzorom roditelja. Upotreba alkohola i droga svih vrsta je smanjena pošto se sa tim supstancama obično eksperimentiše u društvu prijatelja, često pod pritiskom vršnjaka.
Kada se karantin završio, "mislim da su svi očekivali da se stvari makar delimično vrate na staro", kaže Mijeh.
Pre pandemije je takođe zabeleženo dugotrajno opadanje broja tinejdžera koji puše, piju i koriste nekoliko vrsta droge. Eksperti smatraju da mladi sada ostaju kod kuće i komuniciraju telefonima umesto da se druže u grupi, gde se ponekad isprobavaju nelegalne supstance.
Međutim, upotreba marihuane nije opadala pre pandemije, a broj mladih koji vejpuju se povećavao. Tek za vreme pandemije smanjena su i ta dva trenda.
Neki eksperti se pitaju da li je karantin za vreme pandemije imao dublji uticaj.
Mijeh primećuje da veliki broj tinejdžera koji eksperimentišu sa elektronskim cigaretama ili drogama počnu u prvom razredu srednje škole, ponekad zato što to rade stariji adolescenti u njihovoj okolini. Međutim, deca koja su bila u prvom srednje za vreme pandemije nikada nisu stekla te navike i nikada nisu imali priliku da svoj negativni uticaj posle izvrše na mlađu decu u školi, ističe američki profesor.
“Pandemija je zaustavila ciklus nove dece koja dolaze i regrutuju se da koriste drogu", kaže Mijeh.
Međutim, mentalno zdravlje bi takođe moglo da bude faktor. Posle izbijanja pandemije, bilo je više izveštaja o depresiji i anksioznosti mladih. Depresija se često povezuje sa upotrebom psihoaktivnih supstanci, ali neki ljudi sa depresijom i anksioznošću su vrlo oprezni i ne žele da rizikuju da svoje lekove kombinuju sa drogama, kaže doktor Dankan Klark, psihijatar sa Univerziteta Pitsburga koji istražuje upotrebu supstanci kod dece.
“Neki tinejdžeri koji pate od anksioznosti su zabrinuti zbog efekta supstanci. Takođe su možda socijalno inhibirani i imaju manje prilika da koriste droge", kaže Klark. "To je vrlo komplikovan odnos."
