Britanci će izabrati novu vladu na opštim izborima koji će se održati 4. jula. Na birališta izlaze usred slabog privrednog rasta i problema sa javnim službama. Uz rusku invaziju na Ukrajinu i rat u Gazi, reč je o glavnim stranim i domaćim političkim izazovima koji predstoje sledećoj administraciji.
Prema anketama, opoziciona Laburistička partija pod vođstvom Kira Starmera ima prednost od oko 20 odsto u odnosu na konzervativace premijera Rišija Sunaka, koji su bili na vlasti poslednjih 14 godina, u periodu izlaska Britanije iz Evropske unije i odgovora na pandemiju koronavirusa koja je oštro kritikovana.
„Jasno je da postoji široko rasprostranjeno i veoma duboko nezadovoljstvo konzervativcima“, rekla je Ursula Haket, politička analitičarka na Rojal Holovej univerzitetu u Londonu. „Nezadovoljstvo zbog troškova života, ali takođe mislim da su tu i skandali“, rekla je ona za Asošijeted pres.
Dok su laburisti u živahnom raspoloženju uoči izbora, analitičari upozoravaju da se čini da se nezadovoljstvo birača odnosi na čitav politički spektar - sa malo dokaza o pozitivnom entuzijazmu za glavnu opozicinu stranku ili njenog lidera, Starmera.
Nezadovoljstvo birača
Grad Dartford, istočno od Londona, poznat je kao izborna jedinica koja decenijama postavlja i ukazuje na politički trendove. Glasači u ovom gradu su birali kandidata iz pobedničke partije na svim opštim izborima od 1964, što ga čini korisnim merilom nacionalnog političkog osećanja.
Osamnaestogodišnja Jasmin Nikols, koja volontira u lokalnoj banci hrane, sprema se da prvi put glasa - ali je već razočarana. „Narod Engleske zapravo ne može da odlučuje o tome šta će se desiti u zemlji. … Mi zapravo nemamo pravo da utičemo na mnoge stvari koje se dešavaju, samo moramo da ih pratimo“, rekla je ona.
Penzionisana radnica Linda Skiner, koja ima 64 godine, ponovila je to mišljenje. „Vlade više nisu za ljude. Da budem iskrena, dugo nisam glasala. Naši glasovi se ne računaju. Isti ljudi u osnovi ulaze svaki put, laburisti, konzervativci, svi su isti“, rekla je ona za AP.
Za neke je taj nedostatak poverenja podstaknut nedavnim političkim skandalima.
"Prešli su granice. Ne verujem nikome od njih. Pogotovo kada je naš (bivši) premijer Boris Džonson lagao. Lagao je svugde. Otišao je na žurku kada su svi bili u izolaciji, a od tada pa nadalje, to je to, to mi je bilo dovoljno“, rekao je penzioner Hilmi Hilmi.
Skandal
Džonson, koji je podneo ostavku prošle godine nakon niza skandala, uključujući kršenje pravila o karantinu tokom pandemije koronavirusa - jedan je od pet konzervativnih premijera u proteklih osam turbulentnih godina.
Analitičari kažu da se aktuelni premijer Sunak trudi da se otrese te slike usred novih istraga britanske komisije za kockanje o članovima konzervativaca koji su se kladili o vremenu održavanja izbora.
Slaba privreda
Opoziciona Laburistička partija pod Starmerom je daleko ispred u većini anketa.
Ali on će naslediti privredu u teškom stanju, primetio je Anand Menon, profesor međunarodne politike na Kings koledžu u Londonu. „Imamo urušene javne usluge nakon, u nekim slučajevima, godina nedovoljnog ulaganja. Imamo veoma, veoma nizak srednji rast plata u poslednjih 10 do 15 godina. Dakle, imamo javnost koja je sve zabrinutija za stanje privrede".
„Istovremeno, imamo vrlo malo novca za rešavanje ovih problema. Poresko opterećenje je najveće od kraja Drugog svetskog rata. Otplate dugova su visoke, a što je najvažnije, rast je veoma, veoma nizak. Jedno od prvih velikih pitanja sa kojima će se suočiti Starmerova vlada biće, kako ćete prikupiti novac da popravite naše javne usluge koje se raspadaju?" Menon je rekao za Glas Amerike.
Globalni izazovi
Sledeća vlada će se takođe suočiti sa zastrašujućom listom globalnih izazova.
Postoji neizvesnost u vezi sa budućom vojnom pomoći Zapada Ukrajini, dok se Kijev bori da povrati teritoriju izgubljenu tokom invazije ruskih snaga.
Usred ogromnog broja poginulih u Gazi, članovi Laburističke partije zahtevaju da Starmer bude kritičniji prema postupcima izraelske vlade. Starmer je rekao da želi da prizna palestinsku državu kao deo šireg mirovnog procesa.
Kina nastavlja da predstavlja ekonomski i geopolitički izazov za Zapad. Ali britanski saveznici ne bi trebalo da očekuju dramatičnu promenu spoljne politike, ocenio je Menon.
„Jedna od upečatljivih stvari u vezi britanske politike u ovom trenutku je da tokom dve velike krize našeg vremena, Gaze i Ukrajine, postoji vrlo mala, ako uopšte postoji, razlika između stavova koje su usvojile velike stranke. Dakle, mislim da neće biti mnogo promena“, rekao je Menon.
Male stranke
Manje britanske stranke mogle bi da igraju veliku ulogu u odlučivanju o ishodu izbora i razmerama očekivane pobede laburista. Liberalne demokrate levog centra imaju šansu da gurnu konzervativce na treće mesto.
Anti-imigraciona, reformska stranka za Bregzit takođe bi mogla da uzme desničarsko-konzervativne glasove. Lider reformista Najdžel Faraž bio je na meti žestokih kritika drugih stranaka nakon što je rekao da je Zapad isprovocirao Rusiju da izvrši invaziju na Ukrajinu, dok su partijski aktivisti nedavno snimljeni na tajnom zadatku koristeći rasističke uvrede, što je izazvalo osudu stranaka svih delova političkog spektra.
