Trideset pet godina nakon što su protesti i masakr na trgu Tjenanmen šokirali svet, deca dvoje žrtava kineskog nasilnog gušenja demokratskih protesta 1989. odaju počast svojim roditeljima i njihovom aktivizmu.
Ženg Hongjuan, dvadesetpetogodišnjak, trenutno traži politički azil u Holandiji. Prebegao je u tu zemlju aprila 2023. nakon što su mu vlasti u Vuhanu, u kineskoj provinciji Hubei, zapretile da će ga uhapsiti zbog aktivizma. U svom interesovanju za pitanja od javnog interesa, on sledi stope svog oca Ženga Jia, koji je uhapšen pre 35 godina kada su kineske vlasti okončale javna, demokratska okupljanja na trgu Tjenanmen u Pekingu, i mnogim drugim gradovima, 4. juna 1989. Proveo je dve godine u zatvoru.
Ženg Hongjuan je započeo karijeru kao terenski inženjer u elektrani Dapu u Meižou u provinciji Guangdong. Međutim, 2020. se našao na drugačijoj stazi, kada je pomogao svom ocu da širi informacije iz Vuhana o izbijanju kovida 19.
Kasnije te godine, radio je kao prevodilac tokom snimanja dokumentarnog filma o vizuelnom umetniku, disidentu, Aju Vejveju. 2022. godine, Ženg Hongjuan snimio je javne proteste u Kini protiv striktnih mera karantina. Zbog učešća u Pokretu belih papira, što je postao naziv za građansko javno izražavanje nezadovoljstva zbog pandemijskih mera, pre 15 meseci je odlučio da u kratkom roku napusti Kinu. Na taj potez ga je podstaklo i to što je drugi disident, Jang Min, zatražio azil u inostranstvu.
Grejs Feng, koja sada ima 23 godine, emigrirala je u Sjedinjene Države kada je imala osam godina. Do svoje 11 ili 12 godine nije znala da je tenk kineske vojske smrskao noge njenom ocu, Ženg Fengu, za vreme nasilja na trgu Tjenanmen.
Grejs Feng je diplomirala 2023. na koledžu Velzli u Masačusetsu. Prošlog juna, učestvovala je u organizaciji skupa u zalivu San Franciska u znak sećanja na gušenje demokratskih protesta u Kini 1989.
Kineska vlada događaje na trgu Tjenanmen u junu 1989. naziva "kontrarevolucionarnim neredima", i umanjuje ozbiljnost i težinu tih događaja. U Kini, razgovori o Tjenanmenu u medijima ili pominjanje u udžbenicima je uglavnom zabranjeno. Vlasti redovno maltretiraju građane Kine ili one u inostranstvu koji pokušavaju da očuvaju uspomenu na te događaje.
Ženg Hongjuan priča za Glas Amerike da ga je u Kini odgojio njegov otac, što ga je primoralo da sazri brže od vršnjaka, posebno nakon što je lider Kineske komunističke partije Ši Đinping došao na vlast 2012. Ženg kaže da su vlasti počele da sprovode čvršću kontrolu nad disidentima "generacije 1989", kojoj pripada njegov otac Ženg Ji.
Česti policijski nadzor, pretrage kuća i pritvaranje ostavili su posledice na Ženga Jija, što je, dalje, uticalo na njegovog sina.
"Kada sam bio mlađi, očevi drugih ljudi su išli u policijsku stanicu da pokupe svoje sinove, ali ja sam bio sin koji je išao da pokupi svog oca. To se često dešavalo", kaže.
"Upravo zbog tih stvari sam vrlo rano spoznao nehumanu stranu totalitarne vladavine", priča za Glas Amerike, dodajući da mu je to dalo hrabrost da se ponaša slično dečaku na biciklu za vreme pokreta Tjenanment, i da kaže: "To je moja dužnost, moram da nešto uradim".
Ženg Ji je bio u Vuhanu 1989 i prisustvovao javnim skupovima u znak podrške studentima širom zemlje, kada je uhapšen 4. juna. Proveo je dve godine u zatvoru, osuđen da je okupio gomilu građana kako bi zaustavio saobraćaj tokom perioda demokratskih protesta u Kini sredinom 1989.
"Na leđima mog oca je bila velika crna mrlja", kaže Ženg Hongjuan. "Pokazao mi je kada sam bio u trećem razredu srednje škole i rekao da je to posledica prebijanja od strane čuvara u zatvoru kao i vlage u pritvornom centru. Od tog trenutka, počeo sam da bolje razumem šta se dogodlo 4. juna".
Pre oko 15 godina, Ženg Feng i njegova ćerka Gres Feng emigrirali su u Sjedinjene Države. On je sada predsednik Fondacije za demokratsko obrazovanje Kine u San Francisku.
Ženg Feng kaže da je ponosan što sve tri njegove ćerke, među kojima je Grejs, koja je u Americi završila studije politike zaštite životne sredine, dobro razumeju kako funkcioniše komunistička vlada Kine. Izjavio je za Glas Amerike da, iako je Grejs Feng odrasla kao Amerikanka, razume iz prve ruke masakr 4. juna i na koji je način kineska represija uticala na kineski narod, uključujući i njenu porodicu.
Grejs Feng kaže za Glas Amerike da se divi svom ocu, koji je "heroj" zato što je javno podržao demokratski pokret u Kini u junu 1989. Međutim, kao neko ko sada ima manje veza sa Kinom, ona može samo da pomogne da prevodi za oca tokom njegovih govora i prezentacija na kojima iznosi svoja iskustva iz Kine i priča o tome kako se suprotstavljao državnom zastrašivanju.
Kaže da, iako je ogorčena zbog toga što se dogodilo njenom ocu, veruje da Kinezi imaju bolju budućnost.
"Iako je taj istorijski događaj 4. juna bio vrlo surov, a vlada grešila u mnogo stvari i situacija sa ljudskim pravima u Kini definitivno nije dobra, više ne osećam mržnju, samo sam tužna (zbog istine), jer i dalje verujem da kineski narod može da ima bolju budućnost", rekla je Grejs Feng za Glas Amerike.
Kaže da je važno da mladi Kinezi znaju za noviju istoriju Kine, posebno period u vezi sa trgom Tjenanmen, jer imaju pravo da znaju istinu o svojoj zemlji i nadi.
Nada se da će mladi Kinezi u budućnosti imati prilike da učestvuju u društvenim i političkim pitanjima u svojoj zemlji, i promovišu slobodnu, otvoreniju Kinu.
