Na jubilarnom desetom samitu Berlinskog procesa održanom u ponedeljak u glavnom gradu Nemačke, premijeri šest zemalja regiona potpisali su Deklaraciju podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.
U zaključku finalne deklaracije u koju je Glas Amerike imao uvid, navedeno je da su učesnici samita istakli potrebu za povećanom regionalnom saradnjom kroz Zajedničko regionalno tržište, koje je sastavni deo Plana rasta za Zapadni Balkan - "ključa za promovisanje ekonomskog rasta i poboljšanje životnih uslova u regionu."
"Plan rasta EU za Zapadni Balkan je ključno sredstvo u podsticanju proširenja i ubrzavanju reformi. Sa vodećom ulogom Evropske komisije u tom pogledu, on pruža dodatni skup podsticaja vladama na Zapadnom Balkanu da sprovedu fundamentalne reforme, uključujući ekonomske i institucionalne reforme, kao i vladavinu prava, demokratiju i ljudska prava, koje su neophodne za integraciju u jedinstveno tržište", navodi se.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je potpisivanje akcionog plana, dodajući da će do kraja godine moći da počnu isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan vrednog šest miijardi evra, kog je nazvala „mostom“ između regionalnog i evropskog tržišta.
"Od suštinskog je značaja da ovo zajedničko regionalno tržište funkcioniše nesmetano jer to omogućava kompanijama sa Zapadnog Balkana da trguju, inoviraju i stvaraju nova dobra radna mesta. To takođe približava region nama, a privrede našem jedinstvenom tržištu“, rekla je.
Ona je pozdravila ukidanje ograničenja na izvoz robe iz centralne Srbije na teritoriju Kosova, rekavši da je to veoma konkretan korak ka normalizaciji odnosa.
Fon der Lajen je prethodno rekla i da je danas proces proširenja na vrhu agende Evropske unije i da, kada gleda ka budućnosti, „zamišlja EU u kojoj su svih šest zapadnobalkanskih partnera“.
„Trebalo bi naučiti lekcije iz proširenja 2004. godine, kada je bilo potrebno usklađivanje sa osnovnim vrednostima EU i poštovanje demokratije i vladavine prava. Neophodna je i rana ekonomska integracija kao drugi preduslov, u čemu Berlinski proces ima važnu ulogu“, dodala je.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je Evropska unija kompletna jedino sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom, kao i da bi zemlje tog regiona trebalo da preduzmu dalje korake ka zajedničkoj budućnosti.
On je kazao i da je region Zapadnog Balkana još uvek oblikovan sukobima iz prošlosti, kao i da je vreme da se oni prevaziđu uz okrenetanje prema budućnosti, posebno se obarćajući Beogradu i Prištini.
"Nemojte dopustiti da vas prošlost vrati unazad sa puta prema mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. Idalje sam uveren da ta budućnost leži u EU, a da tamo vodi samo jedan put - potpuno sprovođenje sporazuma koje ste već postigli. Opredeljeni smo za rešavanje bilateralnih pitanja u duhu saradnje i miroljubivim sredstvima. To je ono za šta se Berlinski proces zalaže", rekao je Šolc i pohvalio odluku Prištine o deblokadi Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini.
Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu, koji je takođe potpisan, ima za cilj da poveća mobilnost studenata i da im odobri pravo da studiraju na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u regionu, navodi se u zaključcima finalne Deklaracije.
„Zajedno sa sporazumima o mobilnosti potpisanim na samitima Berlinskog procesa 2022. i 2023. godine, ovaj sporazum će dodatno povećati mogućnosti za slobodno kretanje na Zapadnom Balkanu“, dodaje se.
Predstavnici zapadnobalkanske šestorke su, između ostalog, potvrdili i posvećenost daljem unapređenju dobrosusedskih odnosa, regionalne saradnje i integracijama, kao i da su dijalog i konstruktivni pristupi ključni za rešavanje nerešenih bilateralnih pitanja.
„Priznajemo potrebu suočavanja sa nasleđem prošlosti i obavezujemo se na aktivno učešće u procesu pomirenja, nastavljajući napore da se reši sudbina preostalih nestalih osoba u regionu i da se reše preostala bilateralna pitanja kroz pregovore, dijalog i druge mirne načine rešavanja sporova, umesto korišćenja ovih pitanja za podele ili blokiranje, odnosno ohrabrivanje drugih da blokiraju svoje susede na njihovom putu ka EU integracijama. Prihvatamo principe solidarnosti, poverenja, bezbednosti, poštovanja i dobrosusedskih odnosa kao smernice za našu saradnju“, navodi se u Deklaraciji.
Dokumenta su, u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, potpisali premijeri Srbije Miloš Vučević, Crne Gore Milojko Spajić, Albanije Edi Rama, predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovina Borjana Krišto, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski i predsednik Vlade Kosova Aljbin Kurti.
Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da je na samitu Berlinskog procesa poslata poruka da Nemačka želi da vidi Zapadni Balkan u Evropskoj uniji i da je on na sastanku izneo plan Srbije i opredeljenost za evropski put kao svoj glavni strateški cilj.
„Srbija želi da vidi veću prisutnost evropskih investicija, infrastrukturnih projekata“, rekao je između ostalog.
Kazao je i da tema odnosa Srbije i Kosova nije bila dominantna na centralnom samitu, ali da je srpska delegacija obavestila izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Saracina da su na administrativnom prelazu Merdare velike gužve i da se dogovor oko srpske robe ne sprovodi kako treba, dodajući da su dobili uverenja da će sve biti urađeno bolje.
On je naveo da je posebno bilo reči o energetskom sektoru, što je bila tema i sa francuskim ministrom za evropske poslove Benjaminom Hadadom, italijanskim ministrom spoljnih poslova Antonijom Tajanijem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
„Bilo je dosta reči o migrantskim krizama, bilo je reči oko usklađivanja viznih režima. Naravno neko od govornika uvek pomene Ruse, Kineze, toga uvek ima. Stičem utisak da nije preovladao neki negativan kontekst, nego želja da Nemačka poruči svima da bi trebalo da budu deo Evropske unije", rekao je Vučević za RTS.
„Važno, ali mora da postoji više političke volje“
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže za Glas Amerike da se ne može reći da je samit u Berlinu „bio spektakularan“ i da je doneo neku značajnu promenu, ali da je veoma korisna praksa sastajanja predstavnika država u jednom širem formatu, dodajući da se, pored ekonomskog osnaživanja – u Berlinu govorilo i o mnogim drugim temema.
„Govorilo se i o demokratiji i jačanju institucija, a u zaključnom dokumentu se naglašava vrlo važna uloga civilnog društva, kao i to da zemlje regiona moraju da uvaže ključnu ulogu fundamentalnih ljudskih prava – jačanje demokratije, vladavina prava, sloboda govora i okupljanja. Imamo i bilateralna pitanja, dobrosusedske odnose, mlade, nauku i obrazovanje, dalje povezivanje preko transporta, ali i energetsko, trgovinsko i povezivanje u oblasti digitalne ekonomije i infrastrukture. Tu su i energetika, klimatske promene, zelena agenda. Velika pažnja posvećena je i poljoprivredi, socijalnoj politici, jednakosti polova, migracijama i naravno bezbednosti“, kaže.
Bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u Branka Latinović ističe da su na samitu Berlinskog procesa dati „konkretni instrumenti“ u okviru dugoročne agende pristupanja zemalja regiona EU.
„Neki okvirni datum je definisan kao 2030. godina, ali naravno da nije dovoljno samo definisati cilj, već je potrebno imati instrumente da se to ostvari. Jedan od tih je plan razvoja, odnosno taj paket od šest milijardi, a sada je ovaj drugi – Deklaracija za podršku akcionog plana za jačanje zajedničkog tržišta država ZB, kao jedan snažan instrument da se standardi, principi, vladavina prava EU u vezi sa zajedničkim tržištem što pre integrišu u nacionalna zakonodavstva u celosti i kao takva primene u regionu da bi se sam region što pre integrisao u EU“, kaže.
Jelica Minić ističe da je u odnosu na prvi samit Berlinskog procesa koji je održan 2014. godine – Zapadni Balkan danas mnogo značajniji za EU, najpre zbog aktuelnih bezbednosnih i geopolitičkih okolnosti.
„Za EU je veoma važno da na neki način drži pod kontrolom i spreči bilo kakav sukob na ovim prostorima, kao i jačanje tenzija i angažovanja trećih zemalja. U tom kontekstu, region je mnogo značajniji i sada je opšta saglasnost da berlinski proces ima svoju ulogu jer obezbeđuje stalni kontakt i konsultacije“, navodi i dodaje da očekuje da se EU u budućem periodu dodatno angažuje na Zapadnom Balkanu.
„Ja mislim da hoće i to se već može videti u raznim domenima, ali mislim da će odnos prema različitim pitanjima biti diferenciran, zavisno od prioriteta Evropske unije. Ona je već pokazala da joj je jako važno kako će rukovoditi uticaj trećih zemalja, problem za migrantima koji je i u samoj uniji doveo do zaoštravanja odnosa, zatim imamo militarizaciju EU i oblast bezbednosti, gde se očekuje od zemalja Zapadnog Balkana da se i one uključuju u te vrednosne lance, ali i u proizvodne i trgovinske lance“, ističe.
Branka Latinović ističe da bi se jedino članstvom država Zapadnog Balkana u EU završila politička i bezbednosna stabilizacija u celom regionu.
„EU je krenula u neki dinamičniji proces suočavajući se sa novom geopolitičkom situacijom u Evropi i mislim da je najzad shvatila da će region Zapadnog Balkana prestati da proizvodi ovoliko glavobolja ukoliko je što više integrisan u EU. To je jedini proces koji bi pomogao i EU, i samom regionu“, kaže.
Govoreći o položaju Srbije u pristupnim pregovorima, Jelica Minić navodi da je na stolu više problematičnih tema.
„Usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, naravno tema Kosova i odnos Beograda i Prištine koji je mnogo gori sada nego 2014. godine, ali i odnos sa BiH koji je zbog Republike Srpske danas veoma narušen. Problem je i sa Crnom Gorom gde Srbija nastoji da održi jak uticaj pre svega na funkcionisanje tamošnje Vlade i Parlamenta. To je jedna uzavrela scena koja bi putem ovih mehanizama koji utiču na ekonomiju i život građana trebalo da se smiri“, kaže.
Branka Latinović posebnu pažnju skreće na govor nemačkog Kancelara Olafa Šolca, koji se posebno obratio Beogradu i Prištini sa apelom da se „prevaziđe prošlost i krene u implementaciju onoga što je dogovoreno.“
„On je to iskoristio kao priliku da reafirmiše ono što se zove nemačko-francuski predlog. Nemačka čini napore da nastavi tu svoju ulogu zajedno sa Francuskom, ali čini mi se da je Nemačka sada u jednoj značajnijoj prednosti i istaknutija da se sam taj proces normalizacije, koji je u zastoju iz više razloga održi i da se dalje postignu uslovi da on brzo napreduje, pre svega imajući u vidu ono što su obaveze Prištine, a to je formiranje ZSO“, dodaje.
Na kraju, Jelica Minić ističe da scenario u kom Zapadni Balkan postaje deo Evropske unije do kraja decenije „nije nemoguća misija, ali pod uslovom da se upregnu sve snage“.
„Srbija je svojevremeno, na početku Berlinskog procesa pre deset godina, bila veoma cenjena. Ljudi koji su radili u administraciji i bavili se procesom evrointegracija su bili sjajni stručnjaci i bili su veoma poštovani u Briselu. Ali je tada postojala politička volja i negovano je proevropsko raspoloženje građana. Sada tu situaciju nemamo uprkos deklarativnom ponavljanju da je Srbija na evropskom putu i da je članstvo prioritet njene spoljne politike. To se na delu ne vidi jer preko velikog broja medija koje kontroliše vlast mi ne vidimo da iza toga stoji iskrena politička volja. Da ta volja postoji mi bismo mogli jako brzo da napredujemo“, zaključuje Jelica Minić.
Berlinski proces je inicijativa pokrenuta 2014. godine s ciljem unapređenja regionalne saradnje između zemalja Zapadnog Balkana i ubrzanja njihovog puta ka članstvu u Evropskoj uniji (EU). Proces je započet na konferenciji u Berlinu, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, i od tada je održano više samita na kojima su lideri iz regiona i EU raspravljali o ključnim pitanjima.
