Predsednik i premijerka Finske saopštili su da ta zemlja treba što pre da se pridruži NATO, dok je Rusija saopštila da je takav korak Finske neprijateljski potez koji "definitivno" predstavlja pretnju po njenu bezbednost.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će Finci biti "toplo dočekani" i obećao "neometan i brz" proces pristupanja. Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da u potpunosti podržava odluku Finske da postane članica alijanse.
Kremlj je rekao da će reagovati, ali je odbio da precizira kako, rekavši da će to zavisiti od toga koliko blizu NATO bude premeštao vojna sredstva ka finsko-ruskoj granici dugoj 1.300 km.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Rusija morati da preduzme "mere odmazde, kako vojno-tehničke tako i druge prirode, kako bi zaustavila pojavljivanje pretnji po njenu nacionalnu bezbednost".
"Helsinki mora biti svestan odgovornosti i posledica takvog poteza", navodi se u saopštenju.
Taj potez Finske, za koji se očekuje da će Švedska ponoviti, suočava predsednika Vladimira Putina sa samim ishodom za koji je rekao da je njegov rat u Ukrajini osmišljen da spreči – dalje širenje NATO-a na ruske granice.
Ne propustite: Britanija: Povlačenje ruskih snaga iz Harkova - prećutni znak nesposobnosti"Finska se pridružila neprijateljskim koracima koje je Evropska unija preduzela prema našoj zemlji. To ne može da ne izazove naše žaljenje i razlog je za odgovarajuće simetrične odgovore na našoj strani", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Upitan da li to predstavlja pretnju Rusiji, Peskov je rekao: "Definitivno. Širenje NATO ne čini naš kontinent stabilnijim i sigurnijim".
Rat Rusije protiv Ukrajine naveo je i Finsku i Švedsku da krenu ka napuštanju svoje dugotrajne neutralnosti i traženju zaklona bezbednosnog kišobrana alijanse.
Upitan u kom obliku će biti odgovor Rusije, Peskov je odgovorio: "Sve će zavisiti od toga kako se odvija ovaj proces proširenja (NATO), u kojoj meri se vojna infrastruktura približava našim granicama".
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika moćnog Saveta bezbednosti, ranije je govorio o potencijalnom stacioniranju nuklearnih raketa na ruskoj teritoriji Kalinjingrada na Baltičkom moru.
Peskov je takođe upitan za komentare Medvedeva u četvrtak da povećanje vojne podrške Sjedinjenih Država i njenih saveznika Ukrajini rizikuje da izazove sukob između Rusije i NATO, sa potencijalnim rizikom od nuklearnog rata.
On je odgovorio da svi žele da izbegnu direktan sukob Rusije i NATO, ali i ponovio upozorenje Putina da je Moskva spremna da pruži "najodlučniji odgovor" svakome ko pokuša da se umeša u ono što naziva njenom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Premijerka i predsednik Finske: Bez odlaganja u NATO
Finska bi trebalo da podnese zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO, rekli su ranie u četvrtak finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin u zajedničkom saopštenju u četvrtak, što je velika promena politike izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu.
Ne propustite: Finski veterani koji su se borili protiv ruske invazije podržavaju članstvo zemlje u NATO"Finska mora bez odlaganja podneti zahtev za članstvo u NATO-u", rekli su Ninisto i Marin u zajedničkoj izjavi.
Švedska šefica diplomatije: Uzimamo u obzir procenu Finske
Švedska će uzeti u obzir procene Finske NATO-a kada bude odlučivala o tome da li će poslati svoju aplikaciju za članstvo u Alijansi, rekla je u četvrtak švedska ministarka spoljnih poslova.
"Finska je najbliži partner Švedske u oblasti bezbednosti i odbrane i moramo da uzmemo u obzir procene Finske", rekla je ministarka inostranih poslova An Linde na Tviteru.
Odluka Finske značajna je za Švedsku jer će se verovatno kretati u tandemu sa Finskom, sa kojom Švedska ima bliske istorijske i vojne veze. Očekuje se da će Švedska objaviti da će podneti zahtev za članstvo u roku od nekoliko dana.