Balkan

MMF: Crna Gora ulazi u period visoke ekonomske nestabilnosti

ARHIVA - Simbol MMF-a na zidu u sedištu organizacije u Vašingtonu (Foto: Reuters/Yuri Gripas)

PODGORICA — 
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je u posljednjih deset dana boravio u Crnoj Gori saopštio je da zemlja ulazi u period visoke ekonomske nestabilnosti, dok su iz vlade saopštili da će do kraja naredne godine budžetu nedostajati 870 miliona eura.
MMF je naveo da će globalni ekonomski izgledi vjerovatno ostati nepovoljni, a uslovi finansiranja mogli bi biti i postroženi u 2023. godini, ocjenjujući da je potrebna snažna prethodna priprema i kontinuirani snažni supervizorski nadzor.

Ministar Damjanović: Za ovu godinu fali 270, za narednu 600 miliona eura

U međuvremenu, Vlada Crne Gore saopštila je da je razmotrila smjernice Makroekonomske i fiskalne politike do 2025. godine koje su osnov za pripremu budžeta za narednu godinu, a ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio da do kraja naredne godine budžetu nedostaje najmanje 750 miliona eura.

On je rekao da smjernice dolaze paralelno sa završetkom posjete redovne misije MMF-a i gdje je zajednički konstatovano da globalni trendovi nijesu dobri i da se mora oprezno pristupiti realizaciji budžetske politike.

"Rebalans je planiran u septembru, a rad na njemu uveliko traje. Imajući u vidu pogrešno planiran budžet za ovu godinu i novonastale obaveze kao posledica konstituisanih obaveza, kao i da budžetski najavljivani prihodi nijesu ostvarivi zbog nedostatka zakona koje bivša vlada nije usvojila jasno je da projektovani budžet ne može biti niži od 7,6 odsto sa predviđenim rastom koji neće dovesti da nam budžetski deficit padne ispod četiri odsto”, rekao je i dodao da “to znači da moramo naći nove mjere fiskalne konsolidacije”.

Aleksandar Damjanović

Damjanović je apelovao da se Vlada i Skupština Crne Gore u aktuelnom trenutku odgovorno ponesu i urade sve da se ne bi ugrozio finansijski sistem, što je konstatovano u današnjem izvještaju MMF-a, te da se pokuša unaprijediti standard građana i očuvati privredna supstanca.

“Projekcija da će ta tekuću godinu sa stvaranjem fiskalne rezerve na početku naredne biti neophodno do 270 miliona eura… u uslovima predviđenog rasta i ako ne bude dodatne ekonomske recesije na globalnom nivou, kao ni dodatnog stampeda cijena energenata i osnovnih namirnica za narednu godinu je procjena da će faliti minimum 600 miliona sa depozitima, te da fiskalna rezerva mora biti najmanje 100 miliona”, rekao je Damjanović.

On je dodao da je procjena da se “polako plaća ceh problematičnog ponašanja ranijih administracija", tokom kojih "nismo imali dosta ulaganja u kapitalne i infrastrukturne projekte da bi imali održive javne finansije".

“Zaključak smjernica je da će biti neophodno da se primijene dodatne mjere fiskalne konsolidacihe da bi se ostvarili dodatni prihodi i optimizacija javne potrošnje”, rekao je.

Oni su naveli da je crnogorski bankarski sistem dobro kapitalizovan i likvidan, te da bi fiskalna politika trebalo da se fokusira na tri ključna prioriteta - očuvanje prihoda, snažniju kontrolu rashoda i obezbjeđivanje adekvatnog finansiranja.
Ocjenjujući da “rat u Ukrajini baca dugačku sjenku nad globalnim ekonomskim i finansijskim izgledima”, MMF navodi da postoji jasna mogućnost da bi naredne godine pristup kreditima na međunarodnom nivou mogao biti čak naglo ograničen.
“Slično tome, ekonomija Crne Gore ulazi u period visoke neizvjesnosti. Rast u Crnoj Gori u prvom kvartalu ove godine je bio snažan i iznosio je 7,2 procenta (na godišnjem nivou). Raspoložive informacije ukazuju da je privatna potrošnja takođe ostala na snažnom nivou i tokom drugog kvartala. Intenzitet ovogodišnje ljetnje turističke sezone zavisi od toga da li će niži nivo dolazaka iz Rusije i Ukrajine biti izbalansiran sa većim dolascima sa drugih destinacija”, navodi Srikant Sešadri iz MMF.
On je dodao da bi “kreatori politika trebalo da se pripreme unaprijed za rizik od naglog usporavanja globalnog rasta naredne godine. Izdašna prirodna bogatstva Crne Gore u obnovljivim izvorima energije je nisu zaštitila od globalnih inflatornih pritisaka, kako je došlo do skoka cijena hrane, đubriva, goriva i građevinskog materijala".
U MMF-u smatraju da inflacija u Crnoj Gori nije u cjelosti "uvezena”, kao i da se čini da takođe ulogu imaju i pritisci od povećanja zarada usljed nedavnog povećanja minimalne zarade i poreske reforme.

"U kontekstu relativno visokog javnog duga, fiskalna politika treba da ostane agilna u reakcijama”, navode iz MMF-a

Prema njihovoj ocjeni, tri su stvari ključne za snažnu pripremu za moguće povećane turbulencije u narednom periodu, navodeći da se moraju očuvati prihodi države, te da ne treba dozvoliti da se pod okolnostima visokog javnog duga država optereti permanentnim povećanjem tekuće potrošnje ili kapitalnim rashodima sa neizvjesnim dugoročnim ekonomskim povratima na investicije, već da treba snažnije kontrolisati rashode.

Osim toga, MMF smatra ključnim da država treba, da bi se zadovoljile potrebe za finansiranjem u trenutku kada su globalni uslovi strogi, da ima fleksibilnost kod razmatranja svih mogućih izvora finansiranja ne samo za ovu godinu, već i za buduće periode.

“Takođe bi svi akteri u društvu trebalo da prepoznaju da će cijena novca vjerovatno ostati na visokom nivou u odnosu na onu iz prethodnih nekoliko godina", navode u saopštenju MMF-a.

Oni su ocijenili da bankarski sistem posluje dobro, te da ekonomski oporavak iz prošle godine, zajedno sa anticipativnim naporima Savjeta Centralne banke Crne Gore u pogledu usklađivanja zakonskog i regulatornog okruženja sa globalnim standardima sada daju snažne direktne benefite.

Ne propustite: MMF: Nagle promjene rizične, fazno sprovoditi program “Evropa sad”

“Indikatori adekvatnosti kapitala, likvidnosti i kvaliteta aktive na nivou sistema su i dalje snažni, što je omogućilo da kreditiranje ove godine nastavi da raste kako za sektor privrede tako i za sektor domaćinstava, uprkos narastućim ekonomskim čeonim udarima”, naveli su iz MMF-a i dodali da takođe snažno podržavaju napore Centralne banke na modernizaciji platnog prometa zemlje, kao sastavni dio njenih širih napora za unapređenje integracije sa EU.

"Ipak, kontinuirani snažan supervizorski nadzor je od suštinskog značaja kako globalni rizici budu nastavili da rastu. Cijene stanova se naglo povećavaju. Iako se čini da su u velikoj mjeri rezultat kupovine od stranaca, biće važno da se napravi zaštita od znakova prekomjerne domaće zaduženosti”, saopštio je MMF upozoravajući da se mogu pojaviti neki segmenti slabosti u bankarskom sistemu, naročito ako se rast naglo uspori u predstojećem periodu.

U toj instituciji navode da planiranje za nepredviđene situacije dobija na većem značaju kako bi se ublažili rizici od poremećaja u jednom takvom okruženju.

“To uključuje održavanje bliskih odnosa i razmjenu informacija sa supervizorima matičnih zemalja inostranih finansijskih institucija. I na kraju, napori ka snaženju okvira za sprečavanje pranja novca i borbu protiv finansiranja terorizma, zajedno sa djelotovornom implementacijom zasnovanom na procjeni rizika, zahtijevaju kontinuiranu pažnju", navode u saopštenju i poručuju da će ostati snažan partner Crnoj Gori.