Kako se mandat predsednika Donalda Trampa privodi kraju, delovi zapadnog krila Bele kuće u koje novinari imaju pristup bili su sve prazniji. Pakovane su kutije sa predmetima radnika odlazeće administracije... neki savetnici Bele kuće fotografisali su se u ružičnjaku.
Dok novoizabrani predsednik Džo Bajden bude polagao zakletvu 20. januara u američkom Kapitolu, još jedna ključna komponenta mirnog transfera moći biće u toku, van očiju javnosti, nekoliko kilometara dalje - u Beloj kući.
Dan inauguracije je takođe dan selidbe u rezidenciji američkog predsednika. Za samo nekoliko sati, porodica odlazećeg predsednika se iseljava, a Bela kuća čisti i priprema za nove stanare.
“Krajnji cilj dana selidbe je da se, na jedan dostojanstven i lep način, oprosti od predsednika koji je završio mandat i njegove porodice, i u roku od pet do šest sati, poželi dobrodošlica novom predsedniku i njegovoj porodici i pruži im se prijatan i lep prostor za život u naredne četiri godine", kaže Anđela Rid, koja je bila nadzornica osoblja u domaćinstvu Bele kuće, i nadzirala dan selidbe 2017.
ARHIVA - Anđela Rid snimljena u parku Lafajet ispred Bele kuće, 18. oktobra 2011.
Međutim, dan selidbe ove godine će izgledati drugačije. Pre nego što se porodica Bajden useli, Bela kuća, u kojoj je najmanje tri puta došlo do širenja zaraze Kovidom 19, biće dubinski očićšćena. Još se ne zna kada će se Bajdenova porodica useliti.
Planiranje
Planiranje velikog dana tradicionalno počinje mesecima ranije. Selidba je pažljivo organizovana. CNN prenosi da je prva dama Melanijia Tramp već poslala nekoliko pošiljki u odmaralište Mar-a-Lago na Floridi, gde se očekuje da će se porodica Tramp preseliti kada predsednik napusti položaj.
CNN je takođe javio da se nadzornik osoblja Bele kuće koje se stara o predsesdniku i njegovoj porodici Timoti Harlet, koji je ranije radio u Trampovom hotelu u Vašingtonu, konsultuje sa Bajdenovim timom da bi utanačio detalje useljenja novog predsednika.
Tradicionalno, porodica novog predsednika bira nameštaj i umetnička dela uoči preseljenja, iz velike kolekcije Bele kuće koja se čuva u skladištu u Merilendu. Takođe, obaveštavaju osoblje o ličnim ukusima i preferencama kada se radi o hrani, piću, posteljini i peškirima.
Za vreme boravka predsednika Trampa i prve dame Melanije "osvežena" je boja tapeta u Crvenoj sobi Bele kuće u Vašingtonu, koja je izbledela od sunčeve svetlosti.
Anđela Rid opisuje dan preseljenja kao "hod po žici".
"Tu postoji detaljno planiranje, velika organizacija i pažljiva koreografija redosleda događaja", kaže ona. "Radi se brzo i energično, i oseća se skoro euforično raspoloženje".
Anita Mekbrajd radila je za tri predsedničke administracije. Kao šefica osoblja prve dame Lore Buš, Mekbrajd zna iz prve ruke šta Bajden i prva dama Džil Bajden mogu da očekuju prvog dana u Beloj kući.
“Kada prvi put uđu u Belu kuću, što se tradicionalno događa posle inauguracione parade, sva njihova odeća već visi u ormanima. Njihove privatne fotografije su razmeštene na mestima gde su želeli da bude. To je zaista neverovatan transfer", priča Mekbrajd.
Anita Mekbrajd bila šefica kabineta prve dame Lore Buš.
Osoblje Bele kuće daje sve od sebe da unapred obezbedi lagani prelaz sa jedne porodice na drugu. Krečenje i druge renovacije ponekad se odvijaju za vreme božićnih praznika krajem decembra, kada je odlazeći predsednik obično van Bele kuće. Međutim, ostatak se obavlja na sam dan selidbe.
U dva lifta prevozi se veći deo nameštaja odlazećeg predsednika dok se ujedno unose stvari novog. Neki od glomaznijih predmeta se spuštaju stepenicama.
“Mnogi delovi se kreče. Menjaju se umetnička dela. Menjaju se slavine u kupatilima, lampe, unose novi kreveti i novi dušeci", priča Rid.
Novi predsednik donosi odluke o tome kako će urediti Ovalnu kancelariju. Većina predsednika rešava da koristi sto "Rezolut" koji je kraljica Viktorija poklonila predsedniku Raderfordu Hejsu krajem 19. veka. Sto je napravljen od hrastovine sa broda "HMS Rezolut" britanske kraljevske mornarice, koji je korišćen za istraživanje Artktika.
Predsednik Bil Klinton u Ovalnoj kancelariji dan pre isteka drugog mandata, 19. januara 2001.
"Zanimljivo je što i tepih ima ulogu - on dočarava sa kakvim osećanjima predsednik ulazi u Belu kuću i Ovalnu kancelariju", kaže Mekbrajd. "Naravno, portret Džordža Vašingtona uvek je na istaknutom mestu, iznad kamina, i bukvalno niko to nije promenio".
Kustosi Bele kuće vode računa da vladina imovina ne napusti Belu kuću zajedno sa porodicom odlazećeg predsednika. Sve je označeno etiketama, kojima se predednikova privatna imovina razdvaja od one koja pripada zemlji. Bivši predsednik Bil Klinton vratio je poklone u vrednosti od 28.000 dolara, u momentu konfuzije oko toga da li su donirani predmeti bili poklon lično Klintonovima ili namenjeni kolekciji Bele kuće.
Emotivni dan
Dan kada se osoblje Bele kuće oprašta od porodice odlazećeg predsednika može da bude veoma emotivan.
“Oseća se veliki gubitak, jer je mnogo ljudi izgradilo međusobne odnose i veze, a ovaj trenutak je konačan. Kako se dan bliži, ili na sam dan iseljenja, uviđate da će te veze sada biti prekinute", kaže Rid.
Prva dama Mišel Obama i glavni poslastičar Bele kuće Bil Joses sa decom vojnog osoblja za vreme proslave novogodišnjih praznika.
Mekbrajd se priseća kako se osećala kad je napuštala Belu kuću.
“Između stalnog osoblja i predsednikove porodice, posebno ako su u njoj mlađa deca, razvija se odnos posebne bliskosti i teško im je da se oproste jedni od drugih", kaže ona.
Takve emocije imaju i članovi osoblja koji se brinu o kućnim ljubimcima predsednikove porodice, kao što je Dejl Hejni.
“On vodi računa o imanju Bele kuće", kaže Mekbrajd, "ali je takođe zadužen za kućne ljubimce. Njemu je teško kada dođe dan selidbe i životinje koje su mu, na neki način, bile kao član porodice, odlaze iz Bele kuće."
Baštovan Bele kuće Dejl Hejni drži Mis Bizli - psa predsednika Džordža Buša mlađeg, 6. maja 2007.
Odlazak iz Bele kuće možda bude posebno težak za predsednike koji su služili samo jedan mandat, što je Mekbrajd video kada je Džordž Buš stariji izgubio predsedničke izbore od Bila Klintona 1992.
“Kod njih postoji osećanje da nisu postigli i uradili sve što su želeli", priča Mekbrajd. "Kada odlazite posle četiri godine, to je vrlo emotivan trenutak, za celu porodicu predsednika. Džordž Buš stariji je to napisao u svojim memoarima - da ga je bolelo. Bolelo ga je, to je osetila i (njegova supruga) Barbara Buš. i cela porodica. Ali oni su takođe bili izuzetne patriote i izdigli su se na potrebni nivo".
Za osoblje Bele kuće, kao što je Rid, dan inauguracije može da traje 21 sat, ali su osećanje misije i dužnosti prema zemlji jači od umora. Ona kaže da je dan selidbe u Beloj kući momenat kada mirni transfer vlasti istinski počinje i završava se, dodajući da je taj glatki prenos moguć zahvaljujući veštini, profesionalizmu i tihoj predanosti osoblja predsedničke rezidencije.
“Mislim da je to integralni trenutak dana i početka novog predsedništva", navodi ona. "To je tako značajan dan da ništa ne može da bude važnije od stvaranja trenutka za pamćenje kod svih koji u njemu učestvuju".