Milijarder Ilon Mask i bivši kandidat za republikansku predsedničku nominaciju Vivek Ramsvami razgovarali su sa republikanskim članovima američkog Kongresa – čija podrška će im biti potrebna da bi obezbedili najavljeno smanjenje državne potrošnje i poboljšaju učinak vlade.
Izabrani predsednik Donald Tramp njima dvojici dodelio je nadležnost u telu pod nazivom Sekretarijat za efikasnost vlade čija je svrha rekonstrukcija državnog aparata, koji je u poslednjoj fiskalnoj godini potrošio 6,8 hiljada milijardi dolara.
Mask je postavio cilj da uštedi dve hiljade milijardi dolara, iako nije precizirao da li bi to trebalo ostvariti u okviru jedne godine ili nekog dužeg perioda.
Dvojica čelnika budućeg Sekretarijata za efikasnost ili skraćeno Douž (DOGE), javno pozivaju na na otpuštanje hiljada federalnih radnika, pojednostavljivanje i smanjenje propisa, kao i ukidanje vladinih programa – poput pojednih sistema zdravstvene zaštite.
Međutim, kako navodi agencija Rojters, to je ponekad lakše reći nego učiniti.
Izmene u oblasti socijalnih davanja i beneficija, koje koriste milioni američkih građana, očekuje se da bi naišle otpor. Istovremeno, nastojanja da se smanji broj zaposlenih izazvali bi znatne trzavice u vezi sa primenama zakona ili kontrole vazdušnog saobraćaja.
Ne propustite: Šta je i čemu služi američki Sekretarijat za efikasnost vlade?"Želimo da pomognemo – kako god možemo. Očigledno je da se radi o važnoj misiji, ali mislimo da napor koji preduzimaju prilično kasni”, izjavio je senator Džon Tun – koji će u novom sazivu Kongresa predvoditi republikansku većinu u Senatu.
Mask je na Kapitol hilu izneo nekoliko detalja u ostvarenju cilja velikih ušteda.
“Mislim da je potrebno da budemo sigurni da novac trošimo na adekvatan način”, rekao je on.
Upitan u vezi sa novčanim olakšicama za kupovinu električnih vozila koje obezbeđuje američka vlada, Mask je odgovorio da bi sa takvom praksom trebalo u potpunosti prekinuti.
Inače, i njegove kompanije imaju koristi od federalnih ugovora i poreskih olakšica i podložne su regulatornom nadzoru, što u delu javnosti izaziva bojazni da bi njegovo angažovanje u Sekretarijatu za efikasnost vlade moglo stvoriti sukob interesa.
Ramasvami se u istom danu odvojeno sastao sa grupom republikanaca u Senatu, uključujući Toma Tilisa.
On je preneo da su razmatrali poteze koje bi administracija izabranog predsednika Trampa mogla samostalno da preduzme, a ne korake koji su zakonski regulisani.
"Radi li se ovde o potezima za koje nije potrebna saglasnost Kongresa? Ukoliko jeste – slobodno nastavite. Učinite to sada ili posle 20. januara”, kada će biti inaugurisana nova američka administracija.
Izvesno je da će Masku i Ramasvamiju biti potrebna saradnja sa Kongresom – da bi obezbedili najavljena značajna smanjenja.
Republikanci će u 2025. godini sledeće godine kontrolisati oba doma Kongresa i Belu kuću, ali bi mogli imati problema u ostvarenju velikih ušteda.
Godišnje, članovi Kongresa odobravaju oko 1,7 hiljada milijardi dolara za odbrambene i domaće programe. Međutim, većinu troškova federalne vlade čine zdravstveni, penzioni i drugi programi – koji su van godišnjeg budžetskog procesa.
Takođe, ne kontrolišu ni isplatu kamata za koje se smatra da će tekuće fiskalne godine dostići sumu od hiljadu milijardi dolara.
Inače, republikanci su u budžetu za 2023. obezbedili značajna smanjenja potrošnje tokom administracije demokratskog predsednika Džoa Bajdena.
Ne propustite: Ekonomisti se pitaju da li će Tramp ispuniti predizborna obećanjaOd tada, međutim, nisu mogli da postignu dogovore o daljim smanjenjima.
Tramp je najavio da ne planira smanjenje beneficija za penzije i socijalno osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje za starije osobe - više od jedne trećine federalne potrošnje.
Tokom prethodnog mandata izabrani predsednik nije bio previše zainteresovan za smanjenje potrošnje. U period 2017-2021, federalni rashodi povećani su sa četiri hiljada milijardi dolara na 6,2 hiljada milijardi.
Uz to, Kongres nije reagovao na njegov predlog da ukine više od deset manjih vladinih agencija i nije uspeo da ukine Obamaker, Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj nezi donet u vreme administracije bivšeg predsednika Baraka Obame.