Kaš Patel je godinama dobro poznat u okruženju Donalda Trampa kao lojalni pristalica koji deli skepticizam novoizabranog predsednika prema Federalnom istražnom birou (FBI) i obaveštajnoj zajednici. Ali Patel se sada našao u centru pažn je javnosti i Kongresa, jer ga je Tramp predložio da vodi FBI.
Dok se priprema za mukotrpnu i verovatno dugotrajnu borbu za potvrđivanje u Senatu, Patel može da očekuje pitanja o lojalnosti Trampu, već i zbog svog uverenja - otkrivenog tokom prošle godine u intervjuima i njegovoj sopstvenoj knjizi - da bi FBI trebalo da bude radikalno reformisan.
Evo pogleda na ono što je predložio za glavnu državnu federalnu agenciju za sprovođenje zakona, uz otvoreno pitanje koliko će on to sam zapravo slediti:
Razmišlja o zatvaranju centrale u Vašingtonu
Prvi zaposleni u FBI uselili su se u sadašnje sedište u Pensilvanija aveniji pre 50 godina. U zgradu su od tada smeštani nadzornici i ljudi koji donose odluke koje se tiču kancelarija Biroa širom zemlje i inostranstva.
Ali ako Patel bude sproveo šta je najavio, zgrada koja nosi ime Džeja Edgara Huvera bi mogla da bude zatvorena, a zaposleni raspoređeni po drugim kancelarijama.
"Zatvorio bih zgradu FBI Huver prvog dana i ponovo je otvorio sledećeg dana kao muzej 'duboke države'", rekao je Patel u septembarskom intervjuu za podkast "Šon Keli šou". "Onda bih uzeo 7.000 zaposlenih koji rade u toj zgradi i poslao ih širom Amerike da jure kriminalce. Budite 'panduri'. Vi ste policajci - idite i budite policajci".
Sprovođene takvog plana bi nesumnjivo podrazumevalo pravne, logističke i birokratske prepreke.
U knjizi izdatoj prošle godine, "Vladini gangsteri: Duboka država, istina i bitka za našu demokratiju", on je predložio skromniju reformu preseljenja centrale iz Vašingtona "kako bi se sprečilo zarobljavanje institucije" (prema definiciji - tendencija zaposlenih u velikim institucijama da se fokusiraju na sopstvene agende, umesto ciljeve organizacije) "i obuzdalo angažovanje rukovodstva FBI u političkim igrama".
Kako to biva, dugoročna namena zgrade se menja bez obzira na tranziciju rukovodstva. Administracija za opšte službe prošle godine je odabrala Grinbelt, Merilend, kao lokaciju za novo sedište, ali sadašnji direktor FBI Kristofer Rej izrazio je zabrinutost zbog potencijalnog sukoba interesa u procesu odabira lokacije.
O "pronalaženju zaverenika" u vladi i medijima
U prošlogodišnjem intervjuu sa konzervativnim strategom Stivom Benonom, Patel je ponovio neistine o predsedniku Džou Bajdenu i ukradenim izborima 2020.
"Ići ćemo na ljude u medijima koji su lagali američkim građanima, koji su pomogli Džou Bajdenu da namešta predsedničke izbore", rekao je Patel. Isto važi i za navodne "zaverenike" unutar federalne vlade, rekao je.
Nije sasvim jasno šta on time predviđa, ali u meri u kojoj Patel želi da olakša vladi da se obračuna sa zvaničnicima koji otkrivaju osetljive informacije i novinarima koji ih primaju, to zvuči kao da bi podržao preokret od sadašnje politike Sekretarijata za pravosuđe koja generalno zabranjuje tužiocima da oduzimaju snimke od novinara u istragama o curenja informacija.
Tu politiku sproveo je 2021. sekretar za pravosuđe Merik Garland nakon negodovanja zbog otkrića da je Sekretarijat tokom Trampove administracije pribavljao zapise telefonskih razgovora novinara u okviru istraga o tome ko je odavao vladine tajne.
Sam Patel je rekao da tek treba da se utvrdi da li će takav obračun biti sproveden građanski ili krivičnom. Njegova knjiga uključuje nekoliko stranica pobrojanih bivših zvaničnika FBI-a, Sekretarijata za pravosuđe i drugih federalnih agencija za koje je identifikovao da su deo "Izvršne vlasti duboke države".
Prema sopstvenim smernicama FBI, kriminalne istrage ne mogu biti ukorenjene u proizvoljnim ili neosnovanim spekulacijama, već umesto toga moraju imati svrhu ovlašćenog otkrivanja ili prekidanja kriminalne aktivnosti.
I dok FBI vodi istrage, odgovornost za podnošenje federalnoh optužbi ili podnošenje tužbe u ime federane vlade pada na Sekretarijat za pravosuđe.
Tramp namerava da za sekretarku za pavosuđe predloži bivšu državnu tužiteljku Floride Pam Bondi.
On želi "veliku, veliku" reformu nadzora
Patel je bio žestoki kritičar FBI-jevog korišćenja svojih organa za nadzor u skladu sa Zakonom o nadzoru stranih obaveštajnih službi, a u svom intervjuu za "Šon Keli" je pozvao na "veliku, veliku reformu. Tone (reforme)."
Ta pozicija ga povezuje i sa levičarskim građanskim libertarijancima koji su dugo bili skeptični prema moći vlade i sa Trampovim pristalicama ogorčenim zbog dobro dokumentovanih nepravilnostima u nadzoru tokom istrage FBI-ja o potencijalnim vezama između Rusije i Trampove kampanje 2016.
Ali to ga odvaja daleko od rukovodstva FBI-ja, koje je naglasilo potrebu da Biro zadrži svoju sposobnost da nadzire osumnjičene špijune i teroriste, čak i uz sprovođenje korektivnih koraka za ispravljanje ranijih zloupotreba.
Ako bude potvrđeno, Patel bi preuzeo FBI usred kontinuirane debate o posebno spornoj odredbi FISA poznatoj kao Odeljak 702, koja dozvoljava Sjedinjenim Državama da bez naloga prikupljaju komunikacije neamerikanaca koji se nalaze izvan zemlje zbog sakupljanja stranih obaveštajnih podataka.
Bajden je u aprilu potpisao dvogodišnje produženje ovlašćenja nakon žestokog spora u Kongresu oko toga da li FBI treba da bude ograničen na to da program koristi samo za traženje podataka o Amerikanacima. Iako se FBI može pohvaliti visokom stopom poštovanja pravila, analitičari su okrivljeni za niz zloupotreba i grešaka, uključujući nepropisno traženje informacija u bazi obaveštajnih podataka o Amerikancima ili drugima u SAD, uključujući člana Kongresa i učesnike protesta za rasnu pravdu 2020. i nereda 6. januara 2021. u američkom Kapitolu.
Patel je jasno stavio do znanja da prezire ideju o glasanju za ponovno odobrenje.
"Pošto je budžet FISA bio u ovom ciklusu, tražili smo od Kongresa da to popravi. A znate li šta je većina u Domu, gde su radili republikanci? Savili su kičmu. Oni su za to (ponovo dali ovlašćenje)", rekao je Patel.
U svojoj knjizi, Patel je rekao da federalni branilac treba da bude prisutan kako bi se zalagao za prava optuženih u svim sudskim postupcima FISA, što je odstupanje od statusa kvo.
Poziva na smanjenje veličine obaveštajne zajednice
Patel se zalagao za smanjenje obaveštajne zajednice federalne vlade, uključujući CIA i Agenciju za nacionalnu bezbednost (NSA)
Kada je reč o FBI-u, on je prošle godine rekao da bi podržao da se "intel šopovi" ovog biroa odvoje od ostalih aktivnosti u borbi protiv kriminala.
Nije jasno kako bi to tačno nameravao da uradi s obzirom da FBI-jeve operacije prikupljanja obaveštajnih podataka čine ključni deo mandata i budžeta Biroa. Rej, koji je na tom poslu sedam godina, takođe je nedavno upozorio na povećanu opasnost od međunarodnog i domaćeg terorizma.
Posle napada 11. septembra 2001. godine, tadašnji direktor FBI-ja Robert Miler suočio se sa pozivima nekih u Kongresu koji su smatrali da bi FBI trebalo da se podeli i da se formira nova domaćom obaveštajnom agencijom koja bi bila stvorena nakon nje.
Ideja je zamrla, a Miler je uložio nove resurse u transformaciju onoga što je decenijama bila prvenstveno domaća agencija za sprovođenje zakona u instituciju za prikupljanje obaveštajnih podataka podjednako fokusiranu na borbu protiv terorizma, špijuna i stranih pretnji.
Frenk Montoja mlađi, penzionisani visoki zvaničnik FBI koji je bio direktor kancelarije Nacionalne izvršne kontraobaveštajne službe, rekao je da se ne slaže sa idejom o razbijanju FBI-jevih "obaveštajnih šopova" i smatra da je to način da se omalovaži Biro.
