Oko 5.000 migranata iz Centralne Amerike, Venecuele, Kube i Haitija krenulo je u ponedeljak peške sa južne granice Meksika na sever ka Sjedinjenim Državama.
Migranti se žalile da obrada za izbegličke ili izlazne vize traje predugo u glavnom meksičkom centru za obradu migranata u gradu Tapačula, blizu granice sa Gvatemalom. Pod prenatrpanim migracionim sistemom Meksika, ljudi koji traže takve vize često čekaju nedeljama ili mesecima, pri čemu ne mogu da rade.
Migranti su u ponedeljak formirali dugačku kolonu duž autoputa, povremeno u pratnji policije. Policija je obično tu da ih spreči da blokiraju ceo autoput, a ponekad ih sprečava da stopiraju vozila i traže prevoz.
Marš u ponedeljak najveći je od juna 2022. Karavani migranata 2018. i 2019. privukli su daleko veću pažnju. Ali, uz čak 10.000 migranata koji su se pojavili na američkoj granici poslednjih nedelja, marš u ponedeljak je sada samo kap u čaši.
"Putujemo oko tri meseca i nastavićemo dalje", rekao je Danijel Gonzalez iz Venecuele. "U Tapačuli nam niko ne pomaže".
Povratak u Venecuelu nije opcija, rekao je, jer se tamošnja ekonomska situacija pogoršava.
Ranije je, rekao je, taktika Meksika uglavnom bila da sačeka da se učesnici marša umore, a zatim im ponudi vožnju do njihovih matičnih zemalja ili do manjih, alternativnih centara za obradu.
Irineo Muhika, jedan od organizatora marša, rekao je da su migranti često primorani da žive na ulici u lošim uslovima u Tapačuli. On zahteva tranzitne vize koje bi omogućile migrantima da pređu Meksiko i stignu do granice sa SAD.
"Pokušavamo da spasimo živote ovakvim akcijama", rekao je Muhika. "Oni (vlasti) su ignorisale problem i ostavile migrante na cedilu".
Ne propustite: Agencija UN: Granica između SAD i Meksika je najsmrtonosniji prelaz na svetu za migranteSituacija sa migrantom iz Hondurasa, Leonelom Olverasom, (45) tipična je za težak položaj učesnika marša:
"Ovde ne daju papire", rekao je Olveras o Tapačuli. "Traže da čekamo mesecima. Predugo je".
Jugozapadna granica SAD se bori da se nosi sa sve većim brojem migranata iz Južne Amerike koji se brzo kreću kroz Darijenski rascep između Kolumbije i Paname pre nego što krenu na sever. Do septembra, 420.000 migranata, uz pomoć kolumbijskih krijumčara, prošlo je kroz rascep u godini do danas, pokazuju podaci Paname.