Ajdaho je u sredu zaustavio pogubljenje serijskog ubice Tomasa Judžina Kriča, jednog od osuđenika na smrt sa najdužim stažom u SAD, nakon što medicinski tim više puta nije uspeo da pronađe venu kako mu ubrizgao smrtonosnu injekciju.
Krič (73) je zatvoren 1974. i osuđen je za pet ubistava u tri države i osumnjičen za još nekoliko. On je već služio kaznu doživotnog zatvora kada je 1981. na smrt pretukao zatvorenika sa kojim je delio ćeliju, 22-godišnjeg Dejvida Dejla Džensena - zločin zbog kojeg je Krič trebalo da bude pogubljen više od četiri decenije kasnije.
Kriča su u 10 sati ujutru na kolicima odvezli u komoru za pogubljenje u instituciji sa maksimalnom bezbednošću u Ajdahu.
Tri člana medicinskog tima pokušala su osam puta da mu nađu venu, rekao je direktor kaznenih ustanova Džoš Tjualt na konferenciji za novinare. U nekim slučajevima nisu mogli da pristupe veni, a u drugim su mogli, ali su bili zabrinuti za kvalitet iste. Pokušali su da nađu mesto uboda na rukama, nogama, šakama i stopalima. Upravnik je u 10.58 saopštio da obustavlja pogubljenje.
Ne propustite: Streljački vod, električna stolica i injekcije - potencijalne smrtne kazne u Južnoj KaroliniOdeljenje za izvršenje kazni u Ajdahu saopštilo je da će smrtna presuda za Kriča isteći i da razmatra sledeće korake. Kričevi advokati su odmah podneli novi zahtev za odlaganje američkom Okružnom sudu, rekavši da "neuspeli pokušaj pogubljenja" dokazuje "nesposobnost odeljenja da izvrši humano pogubljenje u skladu sa Ustavom".
„Ovo se dešava kada se neobučenom osoblju dodeljuje da izvrše pogubljenje“, navodi se u pisanoj izjavi Federalne službe odbrane Ajdaha. „Upravo je to vrsta nezgode na koju smo upozorili državu i sudove da bi mogla da se desi kada pokušamo da pogubimo jednog od najstarijih osuđenika na smrt u zemlji”.
Šest zvaničnika Ajdaha, uključujući državnog tužioca Raula Labradora, i četiri predstavnika medija, uključujući izveštača Asošiejted presa, bila su prisutni tokom pokušaju - što je trebalo da bude prvo izvršenje smrtne kazne u Ajdahu u poslednjih 12 godina.
Tim za pogubljenje bio je u potpunosti sastavljen od dobrovoljaca, saopštilo je odeljenje za izvršenje kazni. Oni koji su imali zadatak da ubace intravensku injekciju i daju smrtonosnu supstancu prošli su medicinsku obuku, ali su njihovi identiteti držani u tajnosti. Nosili su bele maske za lice i kape kako bi sakrili lica.
Probali su da mu daju injekciju u ruku, šaku, blizu članka i u stopala. U jednom trenutku, medicinska kolica sa zalihama pomerena su ispred prozora kroz koji su sve posmatrali predstavnici medija, što im je delimično ograničilo da vide šta radi medicinski tim.
Ne propustite: U Alabami pogubljen osuđenik eksperimentalnom metodom za koju protivnici kažu da je surovaPrilikom svakog pokušaja, medicinski tim bi očistio kožu alkoholom, ubrizgao rastvor za utrnuće, ponovo očistio kožu i zatim pokušao da uspešno stavi kateter u venu. Svaki pokušaj je trajao nekoliko minuta, a članovi medicinskog tima masirali su kožu oko mesta za intravensku infuziju i pažljivo gledali dok su pokušavali da pozicioniraju igle.
Krič je često gledao prema članovima svoje porodice i advokatima koji su sedeli u zasebnoj sobi za svedoke. Ruke su mu bile vezane za sto, ali je često pružao prste prema njima.
Nakon što je pogubljenje prekinuto, upravnik je prišao Kriču i šaputao mu nekoliko minuta, stisnuvši ga za ruku.
Kričovi advokati podneli su niz žalbi u nadi da će sprečiti njegovo pogubljenje. U žalbama su naveli tvrdnje da je njegovo saslušanje o pomilovanju bilo nepravedno, da je neustavno ubiti ga jer ga je osudio sudija, a ne porota - i da država nije dala dovoljno informacija o tome kako je došla do smrtonosne susptance, pentobarbitola, ili kako trebalo da se ubrizga.
Ali sudovi nisu našli osnova za popustljivost. Kričova poslednja šansa - peticija Vrhovnom sudu SAD - odbijena je nekoliko sati pre zakazanog pogubljenja u sredu.
U utorak uveče, Krič je proveo vreme sa svojom ženom i pojeo poslednji obrok - prženu piletinu, pire krompir, sos i sladoled.
Grupa od oko 15 demonstranata okupila se ispred zatvora u sredu, pevajući u jednom trenutku „Amejzing grejs “.
Rodom iz Ohaja, Krič je proveo ogromnu većinu svog života iza rešetaka u Ajdahu, iako su se njegovi zločini dogodili u nekoliko zapadnih država. Prvi put je bio zatvoren u Ajdahu 1974. zbog ubistava Džona Vejna Bredforda i Edvarda Tomasa Arnolda, dvojice molera koji su pokupili Kriča i njegovu devojku dok su stopirali. Služio je doživotnu kaznu za ta ubistva 1981. kada je na smrt pretukao Džensena - invalida koji je služio kaznu zbog krađe automobila.
Članovi porodice Džensena su tokom saslušanja o pomilovanju Kriča opisali kao "nežnu dušu koja je volela lov i boravak na otvorenom". Džensenova ćerka je imala samo četiri godine kada je ubijen, a ona je pričala o tome kako je bilo bolno odrastati bez oca.
Kričove pristalice tražile su da se njegova kazna preinači u doživotnu bez mogućnosti puštanja na uslovnu slobodu, rekavši da je on duboko promenjen čovek. Pre nekoliko godina se oženio majkom zatvorskog službenika. Nekadašnji zatvorski službenici su rekli da je poznat po tome što je pisao poeziju i često izražavao zahvalnost za njihov rad.
Tokom njegovog saslušanja za pomilovanje, zamenik tužioca okruga Ada Džil Longhorst nije osporio da Krič može biti šarmantan. Ali ona je rekla da je on ipak psihopata - nedostaje mu kajanje i empatija.
Pored ubistava u Ajdahu, Krič je osuđen za ubistvo i Vilijama Džozefa Dina u Oregonu i Vivijan Grant Robinson u Kaliforniji 1974. Takođe je optužen za ubistvo Sandre Džejn Ramsamoj u Oregonu te godine, ali je optužba kasnije odbačena zbog njegove druge kazne za ubistvo.
Godine 1973, Kriču je suđeno za ubistvo 70-godišnjeg Pola Šredera u Tusonu u Arizoni, ali je oslobođen krivice. Vlasti i dalje veruju da je on odgovoran za Šrederovu smrt i kažu da je Krič dao informacije koje su ih dovele do tela dve osobe u blizini Las Vegasa i jedne osobe u Vajomingu.
Prošle godine, poslanici iz Ajdaha usvojili su zakon koji dozvoljava pogubljenje streljanjem kada smrtonosna injekcija nije dostupna. Zatvorski službenici još nisu napisali standardnu operativnu politiku za korišćenje streljačkog voda, niti su izgradili objekat u kome bi moglo doći do streljanja. Obe ove stvari bi morale da se dese pre nego što država pokuša da upotrebi novi zakon, što bi verovatno dovelo do nekoliko pravnih izazova na sudu.