Deca koja su živela bliže bušotinama prirodnog gasa u zapadnoj Pensilvaniji imala su veće šanse da obole od relativno retkog oblika raka, a stanovnici svih uzrasta u tim mestima bili su pod većim rizikom od težih reakcija na astmu, saopštili su istraživači u izveštajima objavljenim u utorak uveče.
Istraživanje Univerziteta u Pitsburgu, koje finansiraju poreski obveznici, doprinosi nizu dokaza koji sugerišu veze između gasne industrije i određenih zdravstvenih problema.
U izveštajima, istraživači su otkrili ono što su nazvali značajnim vezama između aktivnosti gasne industrije i dve bolesti: astme i limfoma kod dece, kojima se ova vrsta raka relativno retko dijagnostikuje.
Istraživači nisu mogli da kažu da li je bušenje izazvalo zdravstvene probleme, jer studije nisu bile dizajnirane da to urade.
Istraživači su "pročešljali" zdravstvene kartone kako bi pokušali da utvrde moguću povezanost bolesti i činjenice da ljudi žive blizu bunara prirodnog gasa.
Industrijske grupe ukazuju da postoje određene manjkavosti u studiji i objavljenim podacima.
Izveštaji su objavljeni na početku javnog sastanka na kojem se raspravljalo o nalazima, a domaćini su bili Škola javnog zdravlja Univerziteta u Pitsburgu i Sekretarijat za zdravstvo te države.
Na sastanku, aktivisti zajednice i uznemireni roditelji pozvali su zvaničnike odeljenja i istraživače da učine više na zaštiti javnog zdravlja jer je sve više bušotina.
Rajna Ripel, bivša direktorka Projekta zaštite životne sredine u jugozapadnoj Pensilvaniji, nazvala je nalaze „vrhom toksičnog ledenog brega" i rekla da "tek počinjemo da shvatamo šta se tamo nalazi“.
Upozorila je da očekuje mnogo više slučajeva raka u budućnosti.
Na fotografiji iz 2019. je prikazana izgradnja gasovoda u Ekstonu, u Pensilvaniji (FOTO: AP Photo/Matt Rourke)
U studiji o raku, istraživači su otkrili da deca koja žive u krugu od jedne milje (1,6 kilometara) od bunara imaju pet do sedam puta veće šanse da razviju limfom u poređenju sa decom koja su živela osam kilometara ili dalje od bunara.
To je jednako 60 do 84 slučaja limfoma na milion dece koja žive u blizini bunara, naspram 12 na milion među decom koja žive dalje.
Što se tiče astme, istraživači su zaključili da ljudi sa problemom disanja koji žive blizu bunara imaju veći rizik od ozbiljne reakcije dok se izvlači gas u poređenju sa ljudima koji žive dalje.
Međutim, istraživači su rekli da nisu utvrdili stalnu povezanost sa ozbiljnim reakcijama tokom perioda kada su radnici gradili, bušili i razbijali bunar.
Četvorogodišnji projekat vredan 2,5 miliona dolara završava se nakon što je bivši guverner države, demokrata Tom Vulf, 2019. pristao da ga naruči pod pritiskom porodica dece obolele od raka koja žive usred najplodnijeg rezervoara prirodnog gasa u zemlji, u zapadnoj Pensilvaniji.
Izuzetno redak oblik karcinoma kostiju, Juingov sarkom, dijagnostikovan je kod desetina dece i mladih u području gde ima velikih bušotina izvan Pitsburga, a njihove porodice su bile ključne u primoravanju Vulfa da naruči studiju.
Ali istraživači su rekli da nisu našli nikakvu povezanost između bušenja gasa i leukemije u detinjstvu, raka mozga i kostiju.
Ne propustite: Vakcina - sledeći veliki napredak u lečenju raka?Istraživači su naveli da su njihovi nalazi o prevremenim rođenjima i porođajnoj težini među porodicama koje žive bliže gasnim sličnih, mešovitih zaključaka kao druge studije na ovu temu.
Bilo je nagoveštaja da bi proizvodnja gasa mogla da smanji porođajnu težinu u proseku za manje od jedne unce (28,34 grama).
Edvard Ketjer, penzionisani pedijatar koji je bio u savetodavnom odboru studije, nazvao je nalaze u vezi sa astmom „bombom“.
Rekao je da očekuje da će studije biti u skladu sa prethodnim istraživanjima koja pokazuju da „što su ljudi bliže mestima hidrauličnog frakturiranja gasa, veći je rizik od oboljevanja“.
„Najveće pitanje je, zašto je neko iznenađen zbog toga", rekao je Ketjer, koja je predsednik udruženja Lekari za društvenu odgovornost Pensilvanije.
Brojne američke države su pooštrile zakone o hidrauličnom frakturiranju i odlaganju otpada tokom protekle decenije.
Hidraulično frakturiranje je postupak drobljenja stena uz pomoć hidrauličke tečnosti pod vrlo visokim pritiskom.
Voda pomešana sa peskom i hemikalijama se ubrizgava pod visokim pritiskom u bušotinu. To rezultira malim pukotinama, kroz koje teku prirodni gas i nafta. Kada se ukloni hidraulički pritisak, mali fragmenti peska održavaju pukotine otvorenim.
Radnici na bušotini prirodnog gasa blizu Burlingtona u Pensilvaniji (FOTO: AP Photo/Ralph Wilson)
Industrija gasa tvrdi da je hidraulično frakturiranje bezbedno, a grupe koje su pregledale studije saopštile su u utorak da je zaštita javnog zdravlja njihov najveći prioritet.
Nalazi studije su objavljeni za vreme mandata novog guvernera Džoša Šapira, takođe demokrate, koji je nasledio Vulfa u januaru. Njegova administracija je u utorak saopštila da u sklopu odgovora na istraživanje radi na različitim frontovima na poboljšanju javnog zdravlja.
Pojava hidrauličkog frakturiranja velikog obima u kombinaciji sa horizontalnim bušenjem miljama duboko u zemlji tokom poslednje dve decenije pretvorila je Sjedinjene Države u svetsku supersilu nafte i gasa.
Ali to je takođe donelo brojne pritužbe na zagađenje vode i vazduha, bolesti i tegobe, jer je zahvatilo predgrađa u državama poput Teksasa, Kolorada i Pensilvanije.
Utvrđivanje uzroka zdravstvenih problema predstavlja veliki izazov.
Istraživačima može biti teško ili gotovo nemoguće da odrede tačno koliko su ljudi bili izloženi zagađivačima u vazduhu ili vodi, a naučnici često ne mogu da isključe druge faktore koji doprinose tome.
Zbog toga, istraživači pokušavaju da prikupe dovoljno podataka da procene rizik i izvuku zaključke.