“Sloboda i demokratija napadnuti su kod kuće i u inostranstvu”, poručio je na početku govora o stanju nacije u Kongresu američki predsednik Džo Bajden.
Republikanska senatorka Kejti Brit: Američki san se pretvorio u noćnu moru
Republikanska senatorka Kejti Brit (Foto: Reuters/UNRESTRICTED POOL)
Senatorka Kejti Brit, koja je u ime republikanaca odgovorila na govor američkog predsednika o stanju nacije, poručila je da zabrinuta za budućnost zemlje.
Najmalađa republikanka ikada izabrana u gornji dom američkog Kongresa graničnu politiku američke administracije vođenu u poslednje tri godine označila je sramotnom i besmislenom.
"Ta kriza je užasna, a istina je da se može u potpunosti sprečiti”, rekla je Brit koja je pomenula i problem opijata Fentanila, smrtne slučajeve kao posledice oružanog nasilja.
Govorila je o slučaju Lejken Rajli, dvadeset dvogodišnje studenkinje, ubijene tokom večernjeg trčanja u kampusu Univerziteta u Džordžiji. Osumnjičeni je venecuelanski migrant za koga zvaničnici navode da je boravio ilegalno u Sjedinjenim Državama.
"Brutalno je ubio jedan od miliona ilegalnih migranata koje je predsednik Bajden odlučio da pusti u našu zemlju. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome. Mogla je biti moja ćerka, ili vaša”, rekla je Brit.
Američkog predsednika označila je odgovornim za, kako je navela, teško stanje u kom su se našle porodice širom zemlje.
„Američki san se pretvorio u noćnu moru. Imala sam mogućnost da ja, ćerka vlasnika malih kompanija iz Alabame, budem izabrana u američki Senat sa 40 godina. Deluje da zemlja koju poznajemo i volimo polako izmiče i da sledeće generacije neće imati toliko mogućnostii Sloboda kao mi”, rekla je senatorka Brit.
"Naše porodice su povređene. Naša zemlja može bolje”, zaključila je u republikanskom odgovoru na govor o stanju nacije članica senata Kejti Brit.
U govoru koji je trajao 68 minuta podsetio je na obraćanje bivšeg predsednika Frenklina Ruzvelta Kongresu iz januara 1941. tokom nemačkog osvajačkog rata širom Evrope.
"Nalazimo se u do sada nezapamćenom trenutku istorije Sjedinjenih Država sa kojim je potrebno da se suočimo”, rekao je američki predsednik.
Bajden je govorio o značaju nastavka pomoći Ukrajini – državi koja se poslednjih duže od dve godine nalazi na udaru ruske invazije.
“Svrha mog obraćanja je da probudim Kongres i upozorim američki narod da je demokratija ugrožena. Ako neko ovde misli da će ruski predsednik Vladimir Putin da se zaustavi na Ukrajini – uveravam vas da neće”, rekao je Bajden.
On je podsetio da je Ukrajini potrebna vojna pomoć i oružje kako bi se odbranila od Rusije i da joj ne trebaju američki vojnici i osoblje.
“U Ukrajini nema američkih vojnika. Odlučan sam da tako i ostane", rekao je Bajden.
Kritike na račun Trampovih stavova o NATO
Kritikovao je bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa zbog komentara kojim je, kako je rekao, ohrabrio Rusiju da radi šta joj je volja zemljama NATO-a koje ne troše dovoljno novca na odbranu.
„Mislim da je to nečuveno, opasno i neprihvatljivo“, rekao je Bajden.
Bajden Trampa nije pominjao imenom, označavajući ga kao svog prethodnika i bivšeg republikanskog predsednika.
On se tokom govora osvrnuo i na nasilni upad u Kongres 6. januara 2021. Neke od prisutnih, među kojima je bila republikanka Mardžori Tajler Grin, prekorio je zbog negiranja ishoda predsedničkih izbora 2020, kao i odbrane izgrednika.
„Naslilnici nisu patriote. Želeli su da prekinu miran prenos vlasti i ponište volju građana. Došao je trenutak istine – ne možete voleti svoju zemlju samo kada pobeđujete”, rekao je Bajden.
O ukidanju presude "Ro protiv Vejda"
Američki predsednik se osvrnuo i na poništenu presudu “Ro protiv Vejda”, kojim je ženama na federalnom nivou, onemogućeno pravo na prekid trudnoće i prebačeno u nadležnost država.
“Pravo na abortus će se ponovo naći u državnom zakonodavstvu”, rekao je Bajden.
On je svog prethodnika, Donalda Trampa, okrivio za odluku kojom je Vrhovni sud poništio to pravo – rekavši, ne imenujući ga, da se hvali time.
“Svi koji se hvale ukidanjem prava na prekid trudnoće – ne znaju ništa o moći žena”, podsetivši kako je ta oduka uticala na ishod kongresnih izbora na polovini mandata aktuelne administracije 2022.
Tada su demokrate, prema tumačenjima dela javnosti, neočekivano ostvarile kontrolu nad Senatom američkog Kongresa.
Bajden je najavio i da će smanjiti troškove lekova koji se izdaju na recept na osnovu zakona koje je predložio i potpisao.
„Američki građani plaćaju za lekove više nego bilo gde u svetu. To je pogrešno. Zakonom koji sam predložio i potpisao, a koji niko od republikanaca nije podržao, odneli smo pobedu”, rekao je američki predsednik.
Ukazao je da se zalaže za poboljšanje kvaliteta obrazovanja širom zemlje, povećanje zarada zaposlenima u sistemu javnog školstva, kao i za veća ulaganja u fakultete i univerzitete crnačke zajednice.
„Da bismo ostali najrazvijenija ekonomija na svetu, potrebno je da imamo najbolji obrazovni sistem“, rekao je Bajden.
Predložio je da se najbogatiji građani više oporezuju, tvrdeći da bi taj novac mogao da se koristi za smanjenje federalnog deficita i finansiranje federalnih inicijativa.
„Adekvatan poreski zakon je način da investiramo i činimo ovu zemlju velikom. Da se doprinese zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, odbrani i još mnogo čemu“, rekao je Bajden.
„Nijedan milijarder ne bi trebalo da plaća manji porez od učitelja, radnika ili medicinske sestre“, poručio je američki predsednik.
Pozivi za pooštravanje propisa o oružju
Bajden je ponovio poziv Kongresu da usvoji zakone koji će pooštriti propise za nošenje oružja - uključujući zabranu šaržera velikog kapaciteta i velikih automatskih pušaka.
„Posle još jedne pucnjave u školi u Ajovi, moj prethodnik rekao je da to treba da prebolimo to. Kažem da to moramo zaustaviti”, istakao je američki predsednik.
Takođe, založio se za usvajanje legislative kojom bi bila zabranjena diskriminaciju LGBTQ+ zajednice, kao i zakona o zaštiti radnika i glasačkih prava.
Ne propustite: Oružano nasilje u Americi: Zaboravljene žrtveBajden se tokom govora osvrnuo na probleme sa imigracijom – iznevši kritike na račun bivšeg predsednika Donalda Trampa.
„Neću demonizovati imigrante govoreći o njima kao o otrovu naše zemlje. Neću razdvajati porodice, niti zabranjivati pristup ljudima zbog vere, kao što je to činio moj prethodnik. Za razliku od njega – znam ko smo mi, nacija koja crpi iz prošlosti i budućnosti”, rekao je Bajden.
Tramp: Ljutit, polarizirajući govor pun mržnje
Bivši američki predsednik Donald Tramp je putem sopstvene društvene mreže “Istina” kritikovao govor američkog predsednika Džoa Bajdena o stanju nacije održanog u Kongresu.
Tramp je najavio da će na mreži “Istina” uporedo komentarisati navode Bajdenovog obraćanja dok bude govorio – ali je aplikacija dobar deo večeri funkcionisala sa poteškoćama.
U svojim objavama Tramp je ismevao izgled američkog predsednika, njegovo držanje i povremeni kašalj.
“Ovo je bio ljutit, polarizirajući govor pun mržnje. Jedva je pomenuo imigraciju, ili grancicu na kojoj je najgora situacija u istoriji sveta. Nikada neće poboljšati stanje sa imigracijom, niti to želi. On hoće da našu zemlju preplave migrant. Vrlo brzo broj zločina će se znatno povećati”, napisao je Tramp koji navodni porast stope kriminala povezuje sa većim prilivom migranata u Sjedinjene Države.
Takođe, u objavama se osvrnuo i na neke od Bajdenovih kritika u vezi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i stavovima o NATO-u.
“Rekao je da sam se poklonio ruskom predsedniku. A on im je dao sve - uključujući i Ukrajinu. Oduzeo sam Severni tok 2, on im ga je dao! Putinova i Šijeva je marioneta, kao i svakog drugog vođe”, napisao je, između ostalog, Tramp na društvenoj mreži “Istina”.
Bajden i Tramp biće najverovatniji rivali na predsedničkim izborima koji se održavaju petog novembra.
Istraživanja javnog ukazuju Bajden i Tramp uživaju podršku podjednaku podršku birača.
Američki predsednik pozvao je Kongres da mu na potpis pošalje zakon koji objedinjuje vojnu pomoć Izraelu, Tajvanu i Ukrajini i omogućava znatniju bezbednost na državnim granicama.
"Pred nama je jednostavan izbor - možemo se raspravljati u vezi sa tim. Ili možemo da rešimo problem. Spreman sam za rešenje – pošaljite mi odmah zakon na potpis”, poručio je američki predsednik.
Princip dve države kao rešenje za izraelsko-palestinski sukob
Tokom govora ponovo se založio za primenu principa o dve države kao metoda za okončanje izraelsko-palestinskog sukoba u jeku borbi u Pojasu Gaze, nakon napad koji su ekstremisti Hamasa izveli na Izrael 7. Oktobra 2023.
"Jedino pravo rešenje je uspostavljanje dve države. To govorim kao doživotni pobornik Izraela i jedini američki predsednik koji je posetio tu zemlji u vreme rata. Ne postoji drugi način koji bi garantovao bezbednost Izraela. Ne postoji drugi put koji bi Palestincima garantiovao dostojanstven život i mir”, rekao je Bajden.
U govoru je podstakao Izrael da omogući dostavu više pomoći u pojas Gaze.
Ne propustite: Amerika otvara privremenu luku u Gazi za dopremanje pomoći Palestincima„Potreban je veći priliv pomoći, kao i da humanitarni radnici ne budu žrtve unakrsne vatre. Liderima Izraela poručujem da se humanitarna pomoć ne može razmatrati ili o njoj pregovarati. Zaštita i spašavanje nevinih života mora biti prioritet", rekao je on.
Bajden je preneo da je vojsku uputio na hitnu misiju pomoći u transportovanju dodatne pomoći u Gazu.
“Radi se o uspostavljanju privremene luke na obali Gaze u koju se mogu dopremiti velike pošiljke hrane, vode, lekova i drugih potrepština”, rekao je on.
“U Gazi neće biti američke čizme. Od izraela tražim da obezbedi dostavu veće količine pomoći”, rekao je Bajden.
Konkurencija, a ne konflikt, sa Kinom
Govoreći o odnosima sa Kinom, američki predsednik je poručio da Sjedinjene Države žele konkurenciju sa Kinom, a ne sukob.
“U boljoj smo poziciji da pobedimo u nadmetanju za primat u 21. veku protiv Kine”, istakao je Bajden.
Rekao je i da godinama od republikanaca sluša da je Kina u usponu, kao i da Amerika zaostaje.
“Nisu to najbolje razumeli”, primetio je Bajden u obraćanju.
Američki predsednik izneo je uverenje da administracija koju predvodu, ne samo da se suprotstavlja, kako je označio nepoštenoj ekonomskoj praksi Kine, već je i angažovana u obezbeđivanju mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza.
“Revitalizuje partnerstva i saveze na Pacifiku i sprečava Kinu od korišćenja najnaprednije američke tehnologije”, smatra Bajden
Trampa, koga nije imenovao, kritikovao je da mu uprkos teškim govorima o Kini, nikada nije palo na pamet da učini nešto slično.
Bez brige zbog godina
Bajden je, u optimističnom tonu pri kraju obraćanja, govorio je o svojim sposobnosti da predvodi zemlju – aludirajući na svoje godine u kontekstu zabrinutosti dela javnosti koja smatra da je prestar za obavljanje te funkcije.
„Optimista sam. Stvarno sam. Optimista sam. Pitanje sa kojim se suočava naša nacija nije koliko smo stari, već koliko su stare naše ideje?”, rekao je on.
„Znam da možda ne izgleda tako, ali među vama sam već neko vreme. Kada dođete u moje godine, određene stvari postaju jasnije nego ikad”, rekao je Bajden koji je najstariji predsednik američkoj u istoriji.
Pretekao je Ronalda Regana, koji je na kraju drugog mandata imao 77 godina. Ako bude izabran 2024. godine, Bajden bi na kraju svog drugog mandata imao 86 godina.
Ne propustite: Šta kažu lekari posle Bajdenovog godišnjeg pregleda - može li da obavlja posao predsednika?Završavajući govor - Bajden je opisao kako vidi budućnost Sjedinjenih Država.
"U kojoj se demokratija brani, a ne podriva, prava se štite - a ne oduzimaju. Vidim budućnost u kojoj srednja klasa konačno ima pravednu šansu, a bogati bogati pošteno plaćaju poreze. Budućnost u kojoj ćemo spasiti planetu od klimatske krize i našu zemlju od oružanog nasilja. Iznad svega, vidim budućnost i zemlju za sve njih", zaključio je američki predsednik u godišnjem govoru o stanju nacije.
To je ujedno bilo i njegovo poslednje obraćanje o toj temi u aktuelnom mandatu – uoči novembarskih predsedničkih izbora.