Američka diplomatija na Bliskom istoku u suprotnosti sa Rusijom i Kinom

  • Sindi Sejn

Your browser doesn’t support HTML5

Suprotnosti u diplomatskom pristupu Bliskom istoku Amerike, Rusije i Kine

Predsednik Džo Bajden vratio se u Sjedinjene Države sa Bliskog istoka, gde je boravio u poseti Izraelu, i nije se sastao sa palestinskim i arapskim liderima. Sukob Izraela i Hamasa se intenzivira, a region ključa zbog eksplozije u bolnici u Gazi. Deluje da sposobnosti Vašingtona da obuzda rat postaju sve limitiranije.

Predsednika Bajdena u sredu je srdačno dočekao izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Bajden je svojom posetom, u ratnim uslovima, iskazao solidarnost Sjedinjenih Država posle brutalnih napada ekstremista Hamasa na izraelske civile 7. oktobra. Međutim, eksplozija koja je u utorak uveče usmrtila stotine Palestinaca u bolnici u Gazi, uticala je na otkazivanje susreta palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i jordanskog kralja Abdulaha sa američkim predsednikom. I Izrael i Hamas poriču odgovornost za eksploziju u bolnici.

Bajden je u Izraelu ubedio Netanjahua da odobri međunarodnu humanitarnu pomoć namenjenu za 2,2 miliona stanovnika Gaze kojima očajnički treba hrana, voda i gorivo.

“Izrael se saglasio da humanitarna pomoć može da počne da ulazi iz Egipta u Gazu", saopštio je Bajden.

Za to vreme, demonstranti su preplavili ulice Istanbula i drugih gradova širom sveta - podržavajući Palestince i protiveći se izraelskim napadima na Gazu. Neki od njih izrazili su ogorčenje prema Sjedinjenim Državama zbog podrške Izraelu, uprkos intenzivnoj diplomatiji državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je razgovarao sa arapskim liderima širom regiona.

Dok su Blinken i Bajden bili u poseti Bliskom istoku, predsednika Rusije Vladimira Putina dočekao je u Pekingu kineski lider Ši Đinping.

Ne propustite: Putin i Ši Đinping pozivaju na blisku koordinaciju spoljne politike

Komenatrišući konflikt Izraela i Hamasa, Putin je rekao da sve veći broj svetskih sukoba jača odnose između Moskve i Pekinga. Rusija i Kina su odbile da osude napade Hamasa na izraelske civile.

Majkl Kimidž, profesor istorije na Katoličkom univerzitetu Amerike izjavio je za Glas Amerike da je kriza pokazala da su SAD, sada jedina supersila na Bliskom istoku.

“To je jedina supersila koja ima pravu vojnu sposobnost. I to nije obična vojna pomoć koju će dati Izraelu u sukobu. To su dva nosača aviona u istočnom Mediteranu. To su bezbednosni odnosi sa Jordanom, Egiptom, Saudijskom Arabijom, sa okolnim zemljama, i to je diplomatska širina razgovora i aktivnosti u kojima ste videli ministra Blinkena i predsednika", rekao je Kimidž.

Rusija i Kina sarađuju u težnji da preokrenu globalni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata, izjavio je za Glas Amerike bivši zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Metju Potinger.

“A, sada, kada je Ši domaćin Vladimiru Putinu u Pekingu, to je nastavak produbljivanja partnerstva u pokušaju da se pokrene haos u Evropi, da se pokrene haos na Bliskom istoku, da bi na kraju pokušali da pokrenu haos u samom kineskom dvorištu", kaže Potinger.

Ne propustite: Bajden: Moguć sastanak sa Šijem u novembru

Međutim, Brajan Katulis iz Bliskoistočnog instituta kaže za Glas Amerike da su, za razliku od Rusije, interesi Kine na Bliskom istoku možda više u skladu sa američkim.

“Mislim da interes Kine na Bliskom istoku nije za još rata i nestabilnosti, jer oni još više zavise od energetskih resursa regiona", objasnio je on.

Katulis je istakao da odluka palestinskog i egipatskog lidera, da se ne sastanu sa Bajdenom nakon eksplozije u bolnici, nije nužan znak da nisu voljni da sarađuju sa Sjedinjenim Državama, već da su time iskazali reakciju na nezadovoljstvo sopstvenih građana.