Predsednik Amerike Džo Bajden rekao je da se nada da će doći do prekida vatre u sukobu između Izraela i Hamasa do sledeće nedelje, pošto se činilo da su zaraćene strane sklopile dogovor tokom pregovora u Kataru koji takođe imaju za cilj posredovanje u oslobađanju talaca.
Prisustvo obe strane u takozvanim bliskim pregovorima, odvojeno sastajanje sa posrednicima dok su u istom gradu, sugeriše da su pregovori došli dalje nego u bilo kom trenutku od velikog pritiska početkom februara, kada je Izrael odbio Hamasovu kontraponudu za četiri i po meseca primirja.
Bajden je tokom posete Njujorku u ponedeljak rekao da se nada da će primirje biti na snazi do 4. marta.
"Moj savetnik za nacionalnu bezbednost mi kaže da smo blizu. Blizu smo. Još nismo gotovi. Nadam se da ćemo do sledećeg ponedeljka imati prekid vatre“, rekao je Bajden novinarima tokom posete Njujorku.
U javnosti, obe strane su nastavile da zauzimaju razdvojene stavove o krajnjim ciljevima primirja, dok su jedna drugu okrivljavale za zadržavanje pregovora.
Nakon sastanka sa katarskim emirom šeikom Tamimom bin Hamadom Al Tanijem, Ismail Hanije, odlazeći šef Hamasa, rekao je da je njegova grupa prihvatila napore posrednika da se okonča rat i optužio Izrael da odugovlači dok stanovnici Gaze umiru pod opsadom.
„Nećemo dozvoliti neprijatelju da koristi pregovore kao paravan za ovaj zločin“, rekao je on.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je Izrael spreman za dogovor i da je sada na Hamasu da odustane od zahteva koje je opisao kao "neobične" i "sa druge planete”.
"Očigledno, želimo ovaj dogovor ako ga možemo postići. Zavisi od Hamasa. To je sada njihova odluka. Moraju da budu realni.", rekao je on za Foks Njuz.
Al Tanijeva kancelarija saopštila je da su Al Tani i šef Hamasa razgovarali o naporima Katara da posreduje u "trenutnom i trajnom sporazumu o prekidu vatre u Pojasu Gaze".
Ostavka palestinskog premijera
Palestinski premijer Mohamad Štajeh podneo je ostavku u ponedeljak, dok Palestinska uprava pokušava da pridobije podršku kako bi igrala veću ulogu kada se završi izraelski rat protiv islamističke grupe Hamas u Gazi. Predsednik Mahmud Abas je pod sve većim pritiskom Sjedinjenih Država da reformiše Upravu, dok se pojačavaju međunarodni napori da se zaustave sukobi u Gazi i počne rad nna izgradnji političke strukture koja će vladati enklavom posle rata.
Ostavku premijera mora da prihvati Abas, koji bi mogao da mu zatraži da ostane predsednik prelazne vlade, dok se ne imenuje njegov zamenik.
Kredibilitet Palestinske uprave, koja je osnovana pre tridesetak godina u okviru mirovnog sporazuma iz Osla, teško je narušen zbog optužbi za neefikasnost i korupciju, a premijer ima malo efektivne moći.
Međutim, odlazak Štajeha je simbolična promena koja pokazuje rešenost predsednika Abasa da Palestinska uprava ima lidersku ulogu, dok raste međunarodni pritisak da se obnovi inicijativa o stvaranju palestinske države pored Izraela.
Netanjahu predstavio ratni plan
Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila je u ponedeljak da je izraelska vojska predstavila "Ratnom kabinetu plan za evakuaciju stanovništva iz područja borbi u Pojasu Gaze i predstojeći operativni plan".
Saopštenje je usledilo posle obećanja Netanjahua da će nastaviti sa planovima za kopnenu invaziju na grad Rafu na krajnjem jugu Pojasa Gaze, gde je više od polovine stanovništva enklave potražilo utočište od rata.
U saopštenju izdatom u ponedeljak nisu dati nikakvi detalje o tome gde bi Palestinci mogli da odu.
Ne propustite: Izvori: Izrael će učestvovati u pregovorima o prekidu vatre predstojećeg vikendaRafa se nalazi duž granice između Pojasa Gaze i Egipta. Oblasti na severu su devastirane tokom četiri meseca rata, a Egipat je poručio da neće otvoriti svoje granice.
Ujedinjene nacije su izrazile zabrinutost zbog postojanja bilo kakvog plana za premeštanje civilnog stanovništva u Gazu i zbog izraelskih planova za pokretanje ofanzive na područje naseljeno ljudima kojima je već potrebna humanitarna pomoć.
"Ono što je jasno je da ljude treba zaštititi, ali mi takođe ne želimo da vidimo bilo kakvo prisilno raseljavanje - prisilno masovno raseljavanje ljudi, što je po definiciji protiv njihove volje", rekao portparol UN Stefan Dužarik ranije ovog meseca. "Ne bismo ni na koji način podržali prisilno raseljavanje, koje je protivno međunarodnom pravu".
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je humanitarna pomoć u Gazi i dalje "potpuno nedovoljna" i da bi izraelska ofanziva u Rafi u velikoj meri štetila tim naporima.
"Sveobuhvatna izraelska ofanziva na grad ne bi bila samo zastrašujuća za više od milion palestinskih civila koji se tamo skloni; ona bi zabila poslednji ekser u kovčeg naših programa pomoći“, rekao je Gutereš.
Izrael je u ponedeljak saopštio da je vojska ubila desetine ekstremista u oblasti Zejton, istočno od grada Gaze u severnom delu enklave, kao i u Kan Junisu u južnoj Gazi.
Izraelska vojska takođe je saopštila u ponedeljak da izvodi napade „duboko u Libanu“ na mete ekstremističke grupe Hezbolah. Bezbednosni izvori su rekli da su se napadi dogodili u blizini grada Balbeka.
Izrael i Hezbolah, saveznik Hamasa, razmenjuju vatru preko granice od početka rata 7. oktobra, što je potkrepilo strahove od širenja sukoba. Ranije u ponedeljak, Izraelci su saopštili da je projektil presreo izraelski dron dok je delovao iznad Libana.
Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje vodi Hamas, saopštilo je u ponedeljak da je ukupan broj ubijenih od početka izraelske ofanzive 29.782 i 70.043 ranjena. Izraelska vojska saopštila je da je ubila 12.000 boraca Hamasa.
Sukob je počeo kada su pripadnici Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, napala Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi zarobivši oko 250 talaca.
Oko 100 talaca je oslobođeno tokom jednonedeljnog primirja u novembru. Izraelska vojska saopštili je da se veruje da je oko 30 talaca koje drži Hamas kasnije umrlo ili ubijeno u Gazi.