Serija "Černobil" se završila, a gorak ukus i nikad dovoljno pažnje oko zračenja nisu prošli. Dobro je uplašila balkanski region, ali ono čemu se autori nisu nadali jeste da će biti tako dobro primljena i ocenjena u Americi. Izazvala je reakciju u Rusiji, te najavu snimanja “ruske verzije” incidenta u nuklearnoj termoelektrani 26. aprila 1986.
Producent i pisac HBO serije “Černobil” Krejg Mejzin poznatiji je široj javnosti po filmovima “Mamurluk II i III”. Pa kako ga je onda zainteresovala daleka tragedija od pre više od 30 godina? Kenan institut iz Vašingtona pozvao ga je u Vudro Vilson centar na panel diskusiju, na kojoj je otkrio zašto ga je zaintrigirala ova katastrofa, ali i kako je dolazio do podataka.
“Negde 2014. godine pročitao sam članak u ‘Njujork tajmsu’ o tome kako se ponovo diže sarkofag oko Černobila, nešto sam znao o Pripjatu, znao sam da je napušten i da je bila eksplozija. Međutim, shvatio sam da baš ne znam zašto je eksplodirao. Ako sad izađete na ulicu i pitate bilo koga, ma i najgluplju osobu da kaže šta se desilo sa Titanikom, odgovorila bi vam da je potonuo. Da pitate kako se to desilo, 90 odsto ljudi bi odgovorilo da je udario u led”, objasnio je Mejzin svoj ponovni susret sa havarijom o kojoj je “nešto čuo” osamdesetih godina prošlog veka.
Nešto sam znao o Pripjatu, znao sam da je napušten i da je bila eksplozija: Krejg Mejzin; Na slici: praćenje rada rekatora broj 3, 1988. godine
Šta se desilo u Černobilu, bila je tajna za ovog scenaristu i producenta. Počeo je da čita, da nalazi sovjetske knjige, da razgovara sa naučnicima, sa preživelima. Ističe da mnogi nisu hteli ili smeli da govore. Bio je u Kijevu i Pripjatu, posetio Černobil u pokušaju da opiše tragediju. Motiv?
“Hteo sam da zapadna publika vidi herojstvo sovjetskih građana, nikad to nismo gledali. Videli smo kritiku na račun sovjetskog rukovodstva. Međutim, mi nikad nismo videli priču iz ugla sovjetskog građanina i kakav je bio njihov život i istina o njihovim životima. I ne ono što se uobičajeno veruje, kako stoje u redu i čekaju toalet papir. Ne! To im se pripisuje u šali. Istina je da su to sjajni ljudi, koji u sebi nose decenije stradanja i siromaštva, ali i dalje žele da urade šta treba da se uradi”, ističe jedan od autora Černobila.
Ne propustite: Černobil: Radijacija i posle 30 godinaZa njega je zato bilo najvažnije da nađe tačne činjenice i da tako oda počast i poštovanje ljudima koji su prošli kroz tragediju i još žive tamo.
“Moj izbor je da bio probam da ispričam priču najbolje što mogu. Prvo imate priču koja ima mnogo verzija, neke činjenice su i dalje izgubljene ili sakrivene, mnogi ljudi koji su u tome učestvovali su mrtvi, tako da sam obećao sebi: Probaj da napraviš što manje senzacionalnu i što manje dramatičnu verziju”, rekao je Mejzin.
Međutim, mi nikad nismo videli priču iz ugla sovjetskog građanina i kakav je bio njihov život: Krejg Mejzin
Kad je došao u Černobil, kaže da je osetio neko religiozno osećanje, iako nije vernik. Osećao se kao da hoda po svetoj zemlji, gde su duhovi ljudi. Najviše ga je pogodila sala u kojoj se odigralo suđenje, ali i poseta nuklearki.
„Imao sam tamo ručak u menzi, ne preporučujem to. Ali nuklearka je toliko ogromna i znate šta mi nikad do tada nije palo na pamet, dok nisam došao? Toliko sam pre razmišljao, kako su mogli toliko da se prave ludi, kako su mogli da kriju? Bila je eksplozija, ljudi su govorili da je bila eksplozija. Međutim, kada si unutra, i vidiš koliko je to veliko, imaš osećaj, ovo je toliko veliko da ne može da se pokvari!“
O samom snimanju serije "Černobil"
Kako je to bilo raditi u Istočnoj Evropi, sa britanskim glumcima koji glume Sovjete? Autori su bili kreativni, ali je i sam Mejzin u jednom momentu pokazao sovjetsku rigidnost. Za reditelja Johana Renka kaže da je radeći sa glumcima pokušavao da se uveri da imaju određeno “sovjetsko držanje”, jer se britanski deo ekipe držao britanski veselo i nehajno. Litvanci su takođe pokušavali da pomognu sa lokalnim običajima.
Ne propustite: Deset miliona dolara žrtvama ČernobilaA evo kako slomiti Mejzina kada ne shvata istočnoevropske običaje, kako sam priznaje:
“Ima deo kad Dijatlov ide na posao u petoj epizodi i nosi ručak u braon kesi. Nekoliko dana pre toga, jedan Litvanac mi je rekao da oni tako nikad ne nose ručak, već u torbi. Zapanjim se, jer je braon kesa normalna kod američke publike i rešim da ostane kesa. Posle sat vremena, dodje mi neko drugi iz ekipe i kaže onako usput da se ne nosi ručak u kesi. Kažem da sam čuo, ali mi sad imamo kese. Na kraju u šminkernici, jedna asistentkinja me pogleda i zausti da kaže kako ne nosi ručak u kesi, mi koristimo…. Torbe, shvatio sam, ok!”
Lutke koje su posetioci doneli u pripjatski vrtić nadomak nuklerane elektrane Černobil, 2017. godine
Snimanje u Litvaniji je dobro prošlo, zbog toga što ima mnogo zgrada iz sovjetske ere, jedino su producenti morali dugo da objašnjavaju zašto žele da postave Lenjinovu bistu ispred nuklearne elektrane Ignalina.
O najavljenoj ruskoj verziji “Černobila”
Mejzin kaže da su ga za vreme snimanja pitali, da li ih je neko iz Rusije zvao.
“Šta kao da će Putin da me zove? Niko nikad nije rekao ništa, niti se interesovao, a snimali smo nedaleko od Moskve, imali smo par snimaka u Moskvi. Kad smo završili, pohvalio nas je ruski ministar kulture. E onda je postalo popularno i zato mislim da je to problem. Čudno je da imate seriju o vašem životu i vašoj istoriji, koju prave vaši tradicionalni neprijatelji, ” kaže Mejzin i dodaje da kao filmadžija razume koliko je teško napraviti film.
Ne propustite: Naučne pouke ČernobilaZato ruskom timu koji snima svoju verziju “Černobila” poručuje: ”Srećno, želim vam lako snimanje!”
Šta dalje?
Ne, neće biti druge sezone Černobila. Iako priznaje da ga slične teme interesuju, neće se baviti ni Fukušimom, ni Hirošimom. Kaže da će raditi temu koja je bliža Americi, bliža sadašnjosti, ali uz rigorozna preispitivanja.