Tri stotine i četrdeset kilometara istočno od ukrajinske prestonice Kijeva leži grad Poltava.
U njegovom centru, nalazi se trg sa više od 20 švedskih topova iz 18. veka, zaplenjenih tokom bitke za Poltavu 1709. godine. Bila je to odlučujuća bitka u Velikom severnom ratu, koji su vodili Petar Veliki i švedski kralj Karlo XII za prevlast u istočnoj Evropi. Ruski car je pobedio.
Skoro četiri veka kasnije, ukrajinski grad smešten na obali reke Vorskla uskoro bi mogao da ponovo uđe u istoriju - u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin reši da pokrene invaziju na Ukrajinu i naredi ruskim snagama da prodru duboko u zemlju, kako strahuju neki zapadni lideri.
Poltava se nalazi na putu za Kijev i mogla bi da postane faktor ako se Putin odluči na udar, iz oblasti Donjeck i Lugansk koje su pod kontrolom Rusije, dok druge ruske snage čekaju kod granice blizu Harkova u severoistočnoj Ukrajini, kaže Robert Fraj, bivši general britanskih Kraljevskih marinaca.
"U Poltavi je 1709. godine Petar načinio prvi korak ka nadimku "Veliki" - što je put koji ruski predsednik možda želi da sledi", napisao je penzionisani britanski general u članku za britanski vebsajt Artikl.
ARHIVA - Glumci tumače istorijske ličnosti na obeležavanju 300. godišnjice Bitke za Poltavu u Moskvi, 9. jula 2009.
Fraj, međutim, veruje da Putin neće žuriti da se odrekne prednosti koje mu donosi nastavak hibridnog rata, gde iznuđuje ustupke Zapada, a da pri tome ne preduzme rizik koji nosi kompletna invazija, kada bi morao da pacifikuje drugu najveću zemlju Evrope i bori sa izvesnim ukrajinskim otporom.
"Veština sa kojom Rusija manipuliše pretnjom eskalacije postala je definišuća odlika njene vojno-diplomatske strategije, i daleko je ispred Zapada u tom pogledu. Ako bih morao da se kladim, kladio bih se na stalno tinjanje, uz podršku konvencionalnog vojnog raspoređivanja, ali bez ulaska u veliki sukob", napisao je Fraj.
Ruski zvaničnici kažu da nemaju planove da ponovo napadnu Ukrajinu, a načelnik oružanih snaga Valerij Gerasimov je odbacio izveštaje o planiranoj invaziji kao - laž. Generalni sekretar NATO-a upozorava da je rizik od sukoba stvaran, a američki predsednik Džo Bajden je ove nedelje rekao da očekuje da će Rusija načiniti taj potez, ili izvršiti invaziju ili napad manjeg obima.
Ali šta bi taj potez mogao da bude još nije jasno, a mnogi komentatori koji prate Rusiju veruju da se i sam Putin još nije odlučio. Ukrajinski lideri kažu da im ne pomaže pravljenje razlike između pune invazije i ograničenijeg osvajanja teritorije u istočnoj i jugoistočnoj Ukrajini, možda ukoliko Rusija osvoji Marijupolj u Azovskom moru, i Odesu u Crnom moru.
"Ako se priča o manjim ili većim upadima ili punoj invaziji, ne postoji polu-agresija", izjavio je ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba za Vol strit džurnal u četvrtak.
Šta god da Putin odluči, ima spremne snage za veliki napad i mogao bi da brzo mobiliše vojsku za napad dublje u ukrajinskoj teritoriji, kažu zapadni zvaničnici. Rusija je počela da gomila trupe na granici sa Ukrajinom prošle godine, a do decembra ih je rasporedila 100.000, prema američkim i ukrajinskim obaveštajnim procenama.
ARHIVA - Državni sekretar Entoni Blinken sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom u Kijevu, u Ukrajini, 19. januara 2022.
Artiljerija i napredni oružani sistemi su takođe raspoređeni kao i poljske bolnice i logistika potrebna za podršku taktičkim borbenim jedinicama.
Zapadni vojni zvaničnici procenjuju da je Rusiji potrebno oko 175.000 vojnika da izvrši veliki napad, a neki ukrajinski obaveštajni zvaničnici misle da je taj broj već dostignut. Njihove američke kolege kažu da je broj ruskih vojnika i dalje ispod 175.000. Međutim, američki državni sekretar Entoni Blinken, izjavio je u četvrtak da Putin ima "planova da još više poveća te snage i to u vrlo kratkom roku."
Mapa Rusije i Ukrajine
Sredinom nedelje, saopšteno je da je Kremlj premestio neke snage na oko 30 kilometara od ukrajinske granice u Belorusiji. Kremlj navodi da su ti vojnici učestvovali u zajedničkim vojnim vežbama sa beloruskim saveznicima, ali to znači da je značajna grupa ruskih vojnika bila na samo 80 kilometara od ukrajinske prestonice - dovoljno velika da preseče značajan deo ukrajinskih kopnenih snsaga koje su stacionirane duž linije fronta u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini.
Ruska vojska je apsolutno superiorna u odnosu na ukrajinsku. Ukrajina ima oko 209.000 vojnika u aktivnoj službi, u poređenju sa 900.000 ruskih, i 900.000 rezervista naspram ruskih dva miliona.
ARHIVA - Konvoj ruskih vojnih vozila na autoputu na Krimu, 18. januara 2022.
Godišnji vojni buždet Ukrajine je 4,3 milijarde dolara, dok je Ruski - 43,2 milijarde. Rusija ima 2.840 tenkova u poređenju sa ukrajinskih 858, i 4.648 komada artiljerije naspram 1.818. Ta velika prednost se nastavlja i u domenu vojnih aviona - 1.160 ruskih u odnosu na 125 ukrajinskih. To su podaci Međunarodnog instituta za strateške studije, britanske istraživačke organizacije koja objavljuje godišnji izveštaj o sastavu globalnih vojnih snaga.
Ako se Kremlj zaista odluči na napad, operacija bi, u svom najužem obliku, verovatno bila repriza 2014. godine, kada je Rusija izvršila aneksiju Krima i preuzela Donjeck i Lugansk, koristeći uglavnom tuđe naoružane vojnike. "Ruske snage bi mogle da prošire sukobe u Donbasu da bi Ukrajinu uvukle u konvencionalni konflikt", upozorava Nil Melvin sa Instituta kraljevskih ujedinjenih službi, grupe za odbrambenu politiku u Londonu.
Drugi procenjuju da Putin ima veće ambicije.
"Putin je počeo da istražuje opcije mimo aneksije Krima i okupacije Donbasa, koje mu nisu donele ono što je želeo", smatraju Majkl Kimidž i Liana Fiks iz Nemačkog Maršalovog fonda, organizacije sa sedištem u Vašingtonu.
Njihova procena: "Možda je rat opcija koju je Putin već izabrao. Ako je tako, to ne može biti manji rat. Minimalni cilj bi bio smena ukrajijnske vlade - možda ne nužno putem direktne vojne sile - kako bi se postavio lider koji bi bio ruska marioneta. Ambiciozniji cilj bi mogao biti da se zemlja podeli na dva dela, granicom između Rusije i krnje ukrajinske države, koju bi Putin sam odredio. Najsveobuhvatniji cilj bi bio da se Ukrajina potpuno usvoji, a onda ili okupira ili se traži da se o njenoj nezavisnosti pregovara po Putinovim uslovima."