Demokrate su upozorile da će bivši predsednik Donald Tramp uništiti demokratske institucije ako bude reizabran na predsedničku funkciju u novembru. Tramp, međutim, tvrdi da će demokratija prestati da postoji ako ne bude izabran 2024.
Ima li bilo koji američki predsednik moć da uništi demokratiju?
Ustav je osnivački dokument Amerike. U njemu se definišu tri grane vlasti: izvršna, koja obuhvata položaj predsednika, zakonodavna – Predstavnički dom i Senat, i pravosudna – koju čine Vrhovni sud i drugi sudovi.
Svaka grana bi trebalo da kontroliše preostale. Takva podela vlasti je u srcu američke demokratije.
Your browser doesn’t support HTML5
Ima li američki predsednik moć da uništi demokratiju?
"Nalazimo se u neistraženim vodama zbog nagoveštene spremnosti predsednika Trampa, u slučaju da bude ponovo izabran, da možda izađe van granica predsedničkih ovlašćenja koje su važile do sada", smatra Ronald Čen sa Univerziteta Rudžers.
Republikanski kandidat za američkog predsednika Tramp ranije je poručio da želi da bude diktator, kako je naznačio, samo jedan dan - i ne duže od toga.
Šta ako budući predsednik pokuša da proširi svoja ovlašćenja?
“Ako postoji nagoveštaj da je jedna grana vlasti spremna da pregazi princip podele vlasti, iskreno, ne znam da li je utvrđeno da je naš sistem dovoljno jak da to izdrži", objašnjava Čen.
Ne propustite: Anketa: Bajden uživa veće globalno povjerenje od Trampa, pada vjera u demokratiju u SADJedna od glavnih poruka kampanje verovatne kandidatkinje demokrata za predsednika Kamale Haris jeste da je Tramp pretnja demokratiji. Demokrate ukazuju na Trampovu nespremnost da prihvati rezultate izbora 2020. i napad na Kapitol 6. januara 2021. godine.
“Naša je borba za slobodu. Širom zemlje prisustvujemo punom napadu na teško izborene, teško stečene slobode i prava", poručila je Haris u kampanji za predsednika.
Sa druge strane, Tramp odbacuje navode da ugrožava bilo koga.
“Stalno govore da sam pretnja demokratiji. Šta sam dođavola uradio demokratiji? Prošle nedelje sam primio metak za demokratiju", rekao je Tramp, takođe tokom kampanje.
Kako ukazuju strulnjaci, birači nužno ne prihvataju argument da je američka demokratija ugrožena.
"Razgovarao sa nekim pre nekoliko nedelja ko je rekao: Znaš, čuješ sve te stvari o Donaldu Trampu koji pokušava da svrgne demokratiju, ali on to nije uradio", prenosi Kris Edelson, sa Američkog Univerziteta.
Dejvid Ramadan, sa Univerziteta Džordž Mejson, uočio je da neki od nezavisnih birača smatraju da je sistem funkcionisao da je, kako kaže, odoleo.
"Prenos vlasti se dogodio, tako da smo dobro", kaže on.
Your browser doesn’t support HTML5
Amerika godinu posle napada na Kapitol
Populističkim liderima nije lako da unište demokratiju, kaže Kurt Vejland, koji proučava demokratiju i autoritarnu vladavinu.
“To se događa samo ako postoji stvarna slabost institucija i neka posebna prilika kada se stekne mnogo faktora odjednom. Moj argument je da u Sjedinjenim Državama, ti uslovi zaista ne važe", smatra on.
Vejland kaže da nekoliko faktora ograničava predsednika da preuzme potpunu vlast, uključujući i situaciju u kojoj javni zvaničnici kvalitetno obavljaju posao. On je podsetio na slučaj republikanskog državnog sekretara u saveznoj državi Džordžiji, Breda Rafenspergera, koji je odbio Trampove zahteve da, kako mu je tadašnji predsednik i republikanski kandidat govorio, pronađe dodatne glasove koji bi mu doneli pobedu u toj državi na izborima 2020.
“Američka demokratija je jaka i otporna, a američki narod je posvećen njoj i zvaničnici su posvećeni ispunjavanju svojih institucionalnih dužnosti", američki stručnjak.
Vejland kaže da lideri imaju veće šanse da unište demokratiju kada imaju masovnu podršku naroda, i rejting popularnosti veći od 70 odsto.
Trampov najviši rejting popularnosti dok je bio predsednik bio je 49 odsto, dok je Bajdenov iznosio 57 procenata.