Jedan od filmova koji su privukli veliku pažnju publike na festivalu Jug-Jugoistok u Ostinu u Teksasu, je priča o poslednjem čoveku koji je stajao na površini Meseca – američkom astronautu Judžinu Sernanu. Prošlo je više od 42 godine, otkad se Sernan vratio s meseca i jadikuje što niko od tada nije boravio na površini jedinog Zemljinog prirodnog satelita. Sernan se naravno zalaže za energičniji program svemirskih istraživanja.
Kapetan Judžin Sernan i dvojica njegovih kolega počeli su 1972. godine misiju Apolo 17, za koju će se ispostaviti da je poslednja misija na Mesec.
Judžin Sernan na slici kolege Herisona Šmita za vreme misije Apola 17, tokom koje su njih dvojica proveli oko 75 sati na površini Meseca
14. decembra 1972. godine, pošto je upisao inicijale svoje ćerke u mesečevoj prašini i postavio kameru na daljinsko upravljanje, ušao je u letelicu i otišao s Meseca.
Sernan je pretpostavio da će se neko vratiti tamo, ali je – kako kaže – američki svemirski program krenuo pogrešnim putem.
“Ne postoji svemirski program”.
Sernan je razočaran trenutnom situacijom.
“Ne možemo čak ni da pošaljemo Amerikanca u svemir, uz pomoć letelice koja će biti napravljena u Americi, da ode do naše svemirske stanice ”.
Sernan je došao u Ostin da bi pomogao u promociji filma o sebi, prikladno nazvanog "Poslednji čovek na Mesecu".
Film govori o vremenu tokom 1960-ih i ranih 1970-ih, kada su SAD rutinski slale ljude u svemir.
U njemu se mešaju arhivski snimci mladog Sernana i kadrovi danas starijeg čoveka koji posećuje lokacije koje imaju veze sa njegovom svemirskom avanturom.
Prisutan je trijumf, ali i tuga, dok se Sernan priseća koliku cenu je platila njegova porodica, zbog toga što je on bio potpuno posvećen svojoj karijeri.
Reditelj filma Mark Krejg kaže da nije bilo teško dobiti iskrene, objektivne komenatare od Sernana.
“Srećom po nas, Džin je veoma rečit čovek i bio je u mogućnosti da vrlo jasno izrazi svoja osećanja i emocije”.
Jasno je da je Sernan i dan danas fasciniran Mesecom.
“Da li bih se vratio? Za pola sekunde!”
Sernan je svestan da su njegovi dani u svemiru prošli, ali se nada da će neki drugi nastaviti ono što su on i njegovi prethodnici započeli.
“Sve što treba da uradimo jeste da inspirišemo tu decu i pružimo im šansu, kakvu je neko pružio meni i mojim kolegama”.
A šta je neophodno da bi neko postao istraživač svemira?
“Ukoliko verujete da je ono što radite tokom svog života ispravno i ako ste spremni da prihvatite izazov i preuzmete rizik da bi se to obavilo, onda posedujete ono što ja zovem 'pravim stvarima'”.
Sernan se nada da će film „Poslednji čovek na Mesecu“ pomoći da ta poruka dopre daleko.