Požari širom sveta postaju sve razorniji. U državi Kolorado na zapadu Amerike, ekipe šumarske službe rade na smanjenju rizika od požara.
Ako samo ostanu u šumi, komadići drveta, odnosno iver, i istanjena trupla i dalje mogu da izgore. Skupo je da se pokupe i odnesu. Zato, šumari iz okoline grada Boldera testiraju mnogo prirodniji način da ostaci drveća brzo nestanu - uz pomoć gljiva.
Aron Kropli, šumar u Bolderu u Koloradu, kaže da su "iver donirali za projekte inokulacije, kako bi gljive pomogle u kontroli širenja požara.”
U mikološkom centru "Boulder Mushroom" (Gljive Boldera) osnivač Zek Hedstrom drži desetine malih laboratorijskih posuda u kojima se nalaze gljivice iz lokalnih divljih pečuraka.
Your browser doesn’t support HTML5
Gljive kao sredstvo za borbu protiv požara
“Donosimo u laboratoriju vrste iz našeg okruženja, tu izolujemo kulture i proučavamo načine na koje se mogu koristiti", kaže Hedstrom.
Na primer, šumski požar može da potpuno uništi sve oblike života u zemljištu, koje postane sklono klizištima. Hedstrom kaže da nove, mlade biljke imaju veće šanse da stabilizuju izgorela područja ako se gljive pomešaju sa zemljom za sadnice:
“Gljive pomažu biljkama da dele vodu i hraniljive sastojke.”
Za obnovu jednog hektara šume potrebne su ogromne količne gljiva. Da bi ih proizveli dovoljno, Hedstromov tim dodaje male doze stotinama vreća sa mešavinom za sadnju. U roku od nekoliko dana, vreće se ispune gljivičnim ”korenjem“ ili micelijumom, spremnim za smanjenje širenja požara.
Gljive se često koriste tamo gde ima ivera. U Evergrinu, u Koloradu, gomile komadića drveta mogu da povećaju rizik od požara decenijama.
Ne propustite: Hiljade prijavljenih za program legalnog konzumiranja "magičnih pečuraka" u OregonuŠumar Džef Revedž pokazao je mesto gde je nekada bila gomila ivera, čije je raspadanje ubrzao pomoću divljih, lokalnih gljiva.
“Trebalo je dve godine da se uradi ono za šta bi prirodi trebalo 20 do 50 godina. Tako smo prirodne procese ubrzali više nego 10 puta", objašnjava Revedž.
Da bi se izbegle invazivne vrste, Revedž kaže da je ključno da se koriste lokalne, divlje gljive. Ako se posao dobro uradi, rezultat je materijal za koji je malo verovatno da će izgoreti - i tako prirodan da Revidž voli njegov miris.
"To je prava stvar, nije oporo, ne miriše na drvo. Miriše na divnu zemlju", kaže on.
Naučnici koji su prvi počeli da se bave upotrebom gljiva u sprečavanju širenja vatre nadaju se da će dodatno unaprediti svoj rad kako bi mogli da pomognu svima kojima preti opasnost od šumskih požara.