Grčka je podigla ogradu od 40 kilometara i instalirala novi sistem kamera na granici sa Turskoj, iz straha od povećanog dolaska izbeglica iz Avganistana. Grčka se od 2015. suočava sa izbegličkom krizom, kada je više od milion, pretežno sirijskih izbeglica, stiglo do njene teritorije morskim i kopnenim putem, bežeći od sukoba u svojoj zemlji.
Obraćajući se sa "Kontrolnog punkta 1", glavne postave na granici sa Turskom, ministar za javni red Mikalis Krisokoidis je uputio, kako je sam rekao, "jasno i pošteno upozorenje."
"Naše granice će ostati bezbedne i nenarušene", rekao je i dodao da Grčka "neće dozvoliti bilo kakav nekontrolisani priliv izbeglica."
Čelična ograda od 40 kilometara završena je proteklih dana, dok grčke vlasti strahuju od masovnog dolaska avganistanskih izbeglica nakon što su talibani preuzeli vlast.
Ne propustite: Izbeglica iz Avganistana u Srbiji: Zašto sam pobegao od talibanaMinistar odbrane Nikos Panagiotopulos rekao je da je grčka ograda duž plitke reke Evros, koja zemlju razdvaja od Turske, samo deo većeg plana koji su osmislile vlasti da dodatno zaštite zemlju od nove migrantske krize. "U stanju smo pripravnosti ali će Gračka nastaviti da se štiti od svake pretnje", rekao je.
Ministar odbrane rekao je da je specijalni sistem nadzora, koji uključuje dronove i noćne kamere, instaliran duž nove ograde da bi se sprečili eventualni ilegalni prelasci granice. Vojni buldožeri su primećeni duž severne granice zemlje sa Bugarskom, gde je iz kamiona istovarena bodiljkava žica za gradnju novih ograda.
Grčka je u prvim redovima evropskih nevolja sa migrantima, od kako je oko 1,2 miliona izbeglica iz Sirije prošlo kroz zemlju 2015. godine. Bio je to najveći dolazak migranata na evropski kontinent od Drugog svetskog rata. Grčka se više puta žalila Evropskoj uniji da ne preduzima dovoljno koraka da podrži stotnie hiljada migranata i izbeglica koji su "zarobljeni" u toj zemlji već šest godina, pošto su susedne države i druge evropske zemlje, uključujući i Nemačku, zatvorile svoje granice da spreče dolazak izbeglica.
Turski nacionalisti protestuju zbog prijema izbeglica u Ankari 11. avgusta 2021.
Ujedinjene nacije sada apeluju na zemlje Evrope da ne učine isto u odnosu na izbeglice iz Avganistana. Ali vlada u Atini kaže da neće pasivno dozvoliti novi talas migranta. Premijer Kirijakos Micotakis u petak je, neočekivano, održao hitan telefonski razgovor sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, u nameri da dobije podršku i da razviju zajedničku strategiju u odnosu na potencijalnu novu migrantsku krizu u regionu. Detalji razgovora nisu objavljeni, ali ubrzo posle njega Erdogan je upozorio Evropu da neće dozvoliti da Turska postane, kako je rekao "skladište izbeglica."
U Turskoj se već nalazi 3,6 miliona sirijskih izbeglica i više od 300.000 Avganistanaca.
U Grčkoj, za to vreme, humanitarne grupe, avganistanske izbeglice i levičarske partije protestuju zbog zida na granici i vladinog kontroverznog plana o odvraćanju migranata. Te grupe kažu da se planom potpuno ignorišu ljudska prava i prava na azil onih koji beže od opasnosti i krvoprolića.