Svrgavanje sa vlasti sirijskog predsednika Bašara al Asada otvorilo je pitanje o sudbini ratom razrušene zemlje. Poslednjih dana isprepletane su scene slavlja sirijskih građana i vazdušnih napada Sjedinjenih Država i drugih zemalja na ciljeve Islamske države u Siriji, kao i zalihe hemijskog oružja Asadovog režima.
Sve to dešava se pošto je Asad, pred naletom pobunjenika predvođenih pokretom Hajat Tarir al-Šam, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom, izbegao u Rusiju koja mu je dodelila azil.
Kako će Asadovo svrgavanje uticati na Bliski istok i Evropu i zašto mu saveznici - Rusija i Iran - nisu pritekli u pomoć teme su o kojima je za ruski servis Glasa Amerike govorio Majkl Rubin iz Instituta “Ameriken enterprajz”, nekadašnji zvaničnik Pentagona zadužen, između ostalog, i za područje Bliskog istoka.
Savčenko: Mediji su izvešavali da je brojne članove američke vlade zatekao iznenadni kolaps Asadovog režima, kao i da je deo njih daleko od uverenja da će pobunjenici upravljati Sirijom humano ili produktivno?
Rubin: Nisam očekivao da će pobunjenici umarširati u Damask brzinom kojom su to postigli. Gledajući unazad, čini se da Bašar al Asad vojsci nije uspeo da pruži pristojan životni standard. Morali su da se oslone na korupciju, a kada se situacija zaoštrila - nisu bili voljni da stave živote na kocku za Bašara al Asada. S druge strane, pobunjenici su obećali da neće biti odmazde - ukoliko vojska položi oružje. Međutim, pitanje je koliko su tvrdnje pobunjenika iskrene. Brojni analitičari tvrde da su se pobunjenici odrekli al-Kaide još 2016. godine, kada su prekinuli odnose. Međutim, ima pokazatelja da to nije sasvim tačno. Hrišćani se već evakuišu iz Alepa, strahujući da bi im se nešto moglo desiti.
Ne propustite: Novi sirijski premijer pozvao na stabilnost i mir, Izrael bombardovao delove SirijeGlas Amerike: Lider pokreta Hajat Tarir al-Šam se pozicionira kao modernista. Može li međunarodna zajednica da se osloni na njega ili druge pobunjeničke vođe da će pokušati da održe stabilnost u Siriji i povežu je sa drugim državama?
Rubin: Zabrinjava mogućnost da jedno govore zapadnim sagovornicima i diplomatama, a drugo sirijskom narodu. U tom regionu je važna simbolika. Predstavnik te grupe građanima se nije obratio iz parlamenta, niti iz predsedničke palate. Učinio je to iz džamije u Damasku, što je veoma slično postupku zvaničnika Islamske države Abu Bakar al Bagdadija 2014. godine, kada se obratio iz Nori džamije u Mosulu.
Glas Amerike: Iran i Rusija bili su glavni saveznici Bašara al Asada. Iran je čak uoči njegovog pada najavljivao da će poslati trupe u Siriju, međutim to se nije dogodilo. Rusija ima vojnu bazu u Siriji. Asad je dobio azil u Moskvi, međutim nije delovalo da su Rusija ili Iran pokušali da ga spasu. Kako tumačite to?
Rubin: Iranci su takoreći bili na konopcima, a Turci i druge države koje podržavaju pobunjenike su to dobro iskoristili. Takođe, u svetu postoji percepcija da su Sjedinjene Države u tranzicionom periodu vlasti, nisu u mogućnosti da se bave spoljnopolitičkim izazovima.
Glas Amerike: Kakav će biti ruski položaj u tom regionu i budućnost ruske vojne baze u Siriji?
Rubin: Rusi imaju dve baze u Siriji. Jedna je vazduhoplovna u severnoj Siriji, a druga Tartus - mediteranska luka u Latakiji. Činjenica je da se dogodio udar na prestiž Rusa. Kada ste snažni - svi žele da budu oko vas. Ali, kada ste slabašni – veoma je teško privući saveznike. Dakle, Rusija će imati veliki problem unutar regiona, jer ne uliva poverenje da imaju snage da ispune obećanja Vladimira Putina.
Ko je Mohamad al-Bašir, pobunjenik i novi premijer Sirije?
Mohamed Bašir drži konferenciju za novinare u Idlibu, u pobunjeničkom delu Sirije 28. novembra 2024. (Foto: AFP/Omar Haj Kadour)
Kao lider "Vlade spasa" u Idlibu u Siriji, Mohamad al-Bašir je nastojao da uspostavi red u poslednjem velikom bastionu oružanog otpora dugogodišnjem lideru Bašaru al-Asadu.
Sada, diplomirani inženjer u svojim ranim 40-tim, biće lider nacionalne vlade i upravljaće zemljom podeljenom i razorenom posle 13 godina rata, nastojeći da je ujedini u njenom tradicionalnom sedištu vlasti, Damasku.
Bašir je rođen 1983. u Džabal al-Zaviji u provinciji Idlib, području kojim su proteklih godina uglavnom upravljale islamistička grupa Hajat Tahrir al-Šam i sa njom povezane frakcije koje su bile manje uticajne.
Studirao je elektrotehniku na univerzitetu u Alepu i islamsko i građansko pravo na univerzitetu u Idlibu, navodi se u njegovoj biografiji, a svojevremeno je radio za državnu gasnu kompaniju Sirije.
Od januara je bio šef "Vlade spasa" pobunjeničke administracije, a prethodno je bio njen "ministar za razvoj".
"Vlada spasa", sa svojim ministrima, sekretarijatima, i zakonodavnim i bezbednosnim institucijama, formirana je u Idlibu 2017. da pomogne ljudima u pobunjeničkikm delovima Sirije koji su bili odsečeni od vladinih usluga. Pobunjenička vlada je zatim počela da šalje pomoć Alepu, prvom velikom gradu koji su pobunjenici osvojili posle munjevite ofanzive 27. novembra.
Međutim, upravljanje pobunjeničkim regionom od oko pet miliona ljudi je veoma drugačiji zadatak od uloge premijera zemlje u kojoj postoje duboke podele a mnogi žive u siromaštvu. Osim podela među pobunjenicima, druge grupe se takođe bore za kontrolu nad bivšim vladinim uporištima.
Glas Amerike: Kako će svrgavanje Asada unaprediti poziciju Turske u regionu?
Rubin: Turska je iredentistička sila. Iako je Turska pre stotinu godina osnovana kao moderna republika, preko turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana usvojila je neoosmanizam - obnavljanje slave Otomanskog carstva. U najmanju ruku, Turska bivše otomanske oblasti vidi kao bliske teritorije i svoju sferu uticaja. Slično kao što Vladimir Putin u Rusiji na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza, a možda i istočnu Evropu, gleda kao na rusko blisko inostranstvo. Problem je u tome što je u Turskoj mnogo lepše sećanje na Otomansko carstvo nego među tada podređenim narodima. Potrebno je sagledati da li će Hajat Tarir al-Šam, bivša podružnica al-Kaide, koju je Turska podržavala, primera radi izbeći borbu sa sirijskim Kurdima, ili će slediti diktat Turske. Ako se ta grupa udalji od Turske, to će značiti će uticaj Turske u Siriji možda biti ograničeniji nego što bi Erdogan želeo.