Srbi na Kosovu smatraju da dijalog Beograda i Prištine treba okončati što je pre moguće, dok Albanci misle da zarad okončanja dijaloga sa Srbijom ne treba žrtvovati teritorijalni integritet Kosova, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i USAID-a sprovedeno u martu i aprilu 2019, na 1.700 ispitanika.
Neki rezultati su upoređeni sa ranijim istraživanjima sprovedenim 2017/2018.
Ne propustite: Tači: Sporazum ove godine da ne bi bilo destabilizacije regionaGeneralno, rezultati pokazuju da stanovnici Kosova ne podržavaju promenu granica kao rešenje i traže veću transparentnost u dijalogu Beograda i Prištine.
Više od polovine ispitanika (51 odsto) smatra da Kosovo ide u pogrešnom smeru i u tome su saglasni i Srbi (49,8 odsto) i Albanci (50,8 odsto)
Dijalog Srbije i Kosova
Hitno okončanje dijaloga Kosova i Srbije, kako bi se vlada fokusirala na pitanja važna za svakodnevni život građana, podržava 48,3 odsto Srba i 18,3 odsto Albanaca.
Ali, 47,9 odsto Albanaca smatra da zarad postizanja dogovora sa Srbijom ne treba žrtvovati teritorijalni integritet Kosova. Suprotno misli 5,3 odsto Srba.
Stavovi ispitanika o dijalogu Srbije i Kosova
Petina kosovskih Albanaca smatra da je glavni cilj dijaloga članstvo Kosova u UN i EU i međusobno priznavanje, dok to misli svega 10,7 odsto Srba.
Skoro tri četvrtine ispitanika u istraživanju NDI kaže da žele veću ulogu SAD i EU u postizanju sporazuma Kosova i Srbije, a gotovo isti broj smatra da SAD i EU treba da insistiraju na postojećem teritorijalnom integritetu i suverenitetu Kosova. Većina traži veću transparentnost u dijalogu.
Koji su najveći problemi na Kosovu?
Veliki procenat Albanaca, čak 81,2 odsto, kao najveći problem na Kosovu vidi nezaposlenost, dok su za 65,1 odsto Srba najveći problem carine koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije.
Odgovori na pitanje šta su najveći problemi na Kosovu
Gotovo polovina Albanaca (48,5 odsto) kao drugi glavni problem vidi korupciju, dok je za Srbe (34,7 odsto) na drugom mestu nezaposlenost.
Vizna liberalizacija je faktor koji 41,2 odsto kosovskih Albanaca navodi kao odlučujući pri glasanju na izborima, dok je za 42,5 odsto Srba najvažnija bezbednost u susedstvu i sprečavanje krađa.
Istraživanje NDI pokazuje da šest od deset mladih ljudi želi da napusti Kosovo.
Poverenje u političke institucije
NDI je uporedio podatke o poverenju u političke institucije i za godinu dana poverenje građana ostalo je isto samo kad su u pitanju Vlada Kosova i nevladin sektor.
Najdrastičniji pad poverenja zabeležen je u Skupštini Kosova, sa 29 na 20 procenata, predsednik Kosova i sudstvo „pali“ su sa 31 odsto poverenja na 23 odsto.
Poverenje u političke stranke opalo je za 4 procenta, sa 26 na 22.
Opada poverenje u vladu i političke institucije
Dvostruko veće poverenje od državnih uživaju lokalne institucije, a skoro polovina građana Kosova - 47 odsto - veruje medijima.
Najviši stepen poverenja imaju snage bezbednosti. KFOR i Kosovske bezbednosne snage jedine su institucije u koje raste poverenje, dok kosovska policija uživa stabilno poverenje dve trećine građana.
Korupcija
Prema istraživanju Nacionalnog demokratskog instituta, mišljenje građana Kosova o korupciji u društvu pre je zasnovano na informacijama iz medija, nego na ličnom iskustvu.
Naime, 13 odsto građana Kosova je u poslednjih 6 meseci lično nekoga podmitilo.
Ne propustite: UNDP: Mladi na Kosovu razmišljaju o odlaskuViše od polovine građana Kosova, 57 odsto, uvereno je da političari nemaju iskrenu nameru da se bore protiv korupcije, a trećina ispitanih, 34,8 odsto misli da su svi političari korumpirani.
Ipak, više od polovine anketiranih - 54,9 odsto - navodi da „obični“ građani imaju obavezu da se bore protiv korupcije i da ne treba da primaju ili daju mito.
Mediji
Za polovinu građana Kosova, televizija je i dalje izvor informisanja kojem najviše veruju, ali se petina ispitanih informiše preko društvenih medija.
Mejnstrim mediji na Kosovu i dalje su glavni izvor informacija
Građani Kosova više veruju informacijama koje čuju od prijatelja i rodbine, što je 9 odsto navelo kao izvor, koliko ukupno imaju lokalni mediji, novine i srpske televizijske stanice (po 3 odsto).