Tokom prošle godine na Kosovu je podignuta samo jedna optužnica za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, navodi se u godišnjem izveštaju kosovskog Fonda za humanitarno pravo.
U policiji i tužilaštvu Kosova smatraju da je neophodna puna saradnja sa Srbijom kad su ratni zločini u pitanju.
Zbog postojanja osnovane sumnje ili optužbi da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tokom prošle godine pokrenuti su ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 11 predmeta, koji se vode protiv osam Srba i tri Albanca, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humnitarno pravo, koji već nekoliko godina prati i analizira suđenja za ratne zločine počinjene na Kosovu.
Ne propustite: Specijalna savjetnica UN: Kriminalizovati negiranje genocida, o Srebrenici učiti svijetSpecijalno tužilaštvo Kosova je, kako se navodi u izveštaju, tokom prošle godine podiglo samo jednu optužnicu za ratni zločin i to u slučaju Svetomira Bačevića.
Šefica odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova Drita Hajdari rekla je da je nedostupnost okrivljenih jedan od najvećih problema sa kojim se tužilaštvo suočava.
„Oni koji ne znaju ili ne žele da znaju proces, mogli bi da optuže Tužilaštvo za nemar, za nerad. Međutim, ta jedna optužnica koja je podneta prošle godine znači da smo uspeli da uhapimo i obezbedimo fizičko prisustvo počinioca koji je okrivljen. Naš rad i podizanje optužnice zavisi od prisustva okrivljenog, mada sada imamo zakon koji nam omogućava da radimo i suđenja u osustvu što po mom mišljenju nije baš izvodljivo”, rekla je Drita Hajdari šefica odeljenja pri Specijalnom tužilaštvu Kosova.
Šef Odeljenja za istragu ratnih zločina u Kosovskoj policiji Avni Vrajoli smatra da je najveći problem što je većina osumnjičenih za ratne zločine van Kosova. Prema njegovim rečima potrebna je puna saradnja Kosova i Srbije, kada su u pitanju ratni zločini.
Ne propustite: Žanić: U Srbiji se negiraju zločini i glorifikuju osuđeni ratni zločinci„Nedostaju nam informacije, nedostaje nam dobra saradnja, nedostaje nam međunarodna pravna pomoć i saradnja, naročito sa Republikom Srbijom. Oni ne sarađuju sa kosovskom policijom ni na koji način i to stvara izuzetne prepreke za procesuiranje ovih slučajeva. Treba da se uspostavi puna saradnja sa Srbijom, ramena informacija oko nestalih lica i svega“, rekao je Vrajoli.
Britanski ambasador na Kosovu Nikolas Abot smatra da pravda na Kosovu i u Srbiji zavisi od političke volje.
“Sa više od 13 hiljada ubijenih i nestalih tokom sukoba na Kosovu, samo 213 osoba je optuženo, a 71 osuđena. Politički predstavnici mogu uraditi mnogo više kako bi zaštitili dostojanstvo žrtava i preživelih“, rekao je Abot.
Isključivu nadležnost za procesuiranje ratnih zločina od juna 2018. godine ima kosovsko pravosuđe. Prethodno su ovi predmeti bili u nadležnosti EULEKS-a i UNMIK-a.