Na sinoćnoj međuvladinoj konferenciji sa Evropskom unijom Srbija nije otvorila ni jedno novo poglavlje, niti je zabeležila bitniji napredak u evropskim integracijama, ali je formulacijom da je "konstatovano da je otvoren klaster 1" javnost ostala zbunjena o tome šta se dogodilo na konferenciji u Luksemburgu, ocenjuju pojedini analitičari u Beogradu.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji dao je posle sastanka ohrabrujuću izjavu da tokom slovenačkog predsedavanja unijom može da se nastavi ubrzavanje procesa pristupanja Srbije
"Međutim, i Srbija treba da pokaže rezultate”, poručio je Varhelji, dok je premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila zadovoljstvo 12. po redu međuvladinom konferencijom Srbije i EU:
“Vraćam se u Beograd sa informacijom da je klaster jedan otvoren. Srbija je ispunila sve što se od nas očekuje i za otvaranje još dva klastera - tri i četiri. Mi nastavljamo sa našim reformama, naš fokus ostaje prioritetno u oblasti vladavine prava".
Ne propustite: Međuvladine konferencije sa EU: Srbiji potvrđen prvi klaster, za Crnu Goru važne reforme pravosuđaMeđutim, analitičari u Beogradu se ne slažu sa premijerkinim ocenama, a Aleksandar Ivković, urednik portala European Western Balkans, upozorava da je način na koji je iskomuniciran događaj u Luksemburgu stvorio efekat da može da se protumači da je Srbija napravila veći napredak nego što zaista jeste:
"To što se vraća sa otvorenim klasterom 1 ne znači da je sada postignut bilo kakav napredak, ne znači da su sada otvorena nova poglavlja koja ranije nisu bila otvorena. Zato što ni jedno novo poglavlje nije otvoreno - sva poglavlja u okviru klastera 1 su već odavno bila otvorena, tako da tu ne može da se govori ni o kakvom napretku", objašnjava Ivković.
"Ja ne bih preterivao sa davanjem prevelikog značaja jučerašnjem sastanku. Samo održavanje sastanka jeste možda neki pomak napred, imajući u vidu da dve godine nije bilo međuvladinih konferencija", ističe Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike i dodaje da je sastanak u Luksemburgu bio i tehničke prirode kroz upoznavanje sa novom metodologijom u procesu integracija.
Ne propustite: Koalicija prEUgovor: Reforme u Srbiji forma bez suštinePrema njegovim rečima Srbija ne napreduje dovoljno brzo kako bi zatvorila pojedina poglavlja, a po novoj metodologiji grupisanja poglavlja u klastere pred Beogradom će se naći i novi izazovi u okviru klastera jedan:
"U tom klasteru jedan, odnosno u toj grupi poglavlja se se sada nalazi i pitanje funkcionisanja demokratskih institucija, što je po meni jedna oblast sa kojom e Srbija imati dosta poteškoća u narednom periodu, imajući u vidu kvalitet funkcionisanja demokratskih institucija, legitimitet sadašnjeg saziva Narodne skupštine i činjenicu da upravo u ovoj oblasti koja bi trebalo da se bavi i pitanjima slobode izbora, odnosno fer i adekvatnih uslova za izbore, Srbija ne može da se pohvali u ovom trenutku da je učinila značajan napor".
Reagujući na ocenu premijerke Ane Brnabić da je Srbija zemlja koja je napravila najveći napredak u oblasti vladavine prava, nekadašnji zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije smatra da je to izjava za unutrašnju upotrebu, za onaj deo građanstva naklonjen vlasti, ali da je to, kako kaže, daleko od realnosti u Srbiji.
Prošlomesečni izveštaj o stanju vladavine prava u Srbiji je uticao na to da se ne postigne konsenzus među državama EU o napretku Srbije, kaže Majstorović:
"Dok god u tim izveštajima postoje rečenice poput one da se sa govornice parlamenta u Srbiji govori jezikom mržnje, u kojem učestvuju i šefovi poslaničkih grupa vladajuće koalicije, očigledno je da smo daleko od onoga kako to premijerka vidi, da kao građani Srbije ne možemo da budemo zadovoljni sadašnjim stanjem".
Ne propustite: "Izveštaj Fridom hausa može da utiče na imidž Srbije u Briselu"Reforme u oblasti vladavine prava su povezane sa otvaranjem svih ostalih poglavlja, podseća Aleksandar Ivković i ističe da su poslednjih meseci vlasti u Srbiji pokrenule neke reforme, koje su - prema njegovoj oceni - veoma sporne:
"Meni se čini da se vlada ponadala da samo na osnovu toga što smo mi započeli neke stvari da radimo poslednjih meseci, da će to biti dovoljno Evropskoj uniji da otvori poglavlja, odnosno klastere koji su trenutno zatvoreni. Ali očigledno, kao što smo čuli pre dve nedelje, nije postignuta saglasnost među država članicama da je dovoljno toga postignuto. Deset država članica je bilo protiv da Srbija napreduje", ocenjuje Ivković i ističe da će Srbija imati mnogo problema i sa klasterom 6 i poglavljima o spoljnoj politici, bezbednosti i odbrambenoj politici.
To, prema njegovim rečima, nisu tehnički zahtevne stvari, ali zahtevaju donošenje određenih političkih odluka i vlast verovatno procenjuje da joj trenutno treba podrška Rusije u vezi sa Kosovom:
"Ja mislim da je klaster 6 svakako izazovan i to se vidi čak i na osnovu izjava izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika, koji je izrazio neku vrstu nezadovoljstva zbog toga što je Srbija održala vojne vežbe sa Rusijom i Belorusijom u trenutku kada se Belorusiji uvode sankcije iz EU zbog kidnapovanja novinara i aktiviste pre nekoliko nedelja".
Ne propustite: Bilčik: Dobro što je EU prioritet Vlade, ali na tome mora i da se radiPosle Portugala, Evropskom unijom će do kraja godine predsedavati Slovenija, a premijerka očekuje da bi u tom periodu Srbija mogla da otvori klastere 3 i 4. Ta odluka može biti doneta krajem godine na narednoj međuvladinoj konferenciji, ali kako podseća Srđan Majstorović, između juna i decembra Srbiju očekuje važan ispit:
"U oktobru mesecu će biti objavljen novi izveštaj o napretku Srbije i od tog izveštaja, posebno onog dela koji se tiče političkog kriterijuma, dakle funkcionisanja demokratskih institucija, uslova za izbore, kao i onih pitanja koja su povezana sa reformom pravosuđa, nezavisnošću sudija, samostalnosti tužilaštva, pitanjima borbe protiv korupcije - od tih delova izveštaja će zavisiti hoće li dvadesetsedmorica u decembru zaista i omogućiti Srbiji da otvori ova dva klastera".
Pred Beogradom nije ni malo lak zadatak da sprovede i primeni u praksi ozbiljne reforme, ali i da ubedi pre svega 10 skeptičnih država EU da iskreno radi na primeni evropskih standarda. U poslednje dve godine Srbija nije otvorila ni jedno novo pregovaračko poglavlje, a veliko je pitanje hoće li se to dogoditi u decembru.