"Razočaravajuće je to što su srpske vlasti uticale na kosovske Srbe da bojkotuju lokalne izbore na severu Kosova", ocenio je za Glas Amerike bivši američki ambasador na Kosovu Greg Delavi.
"Članstvo Kosova u Savetu Evrope će podstaći jedinstvo"
Bivši američki ambasador na Kosovu Greg Delavi pozdravio je prihvatanje zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope.
“Pridruživanje Kosova Savetu Evrope koristiće obema stranama. Stanovništvo Kosova je najmlađe u Evropi i izuzetno proevropski orijentisano. Članstvo Kosova u Savetu Evrope će podsetiti i druge Evropljane na prednosti jedinstva i podstaći ih da se ponovo angažuju u promociji demokratije, vladavine prava i slobode širom kontinenta”, ukazao je penzionisani američki diplomata Greg Delavi.
Penzionisani američki diplomata analizirao je preliminarni ishod glasanja na koje je izašlo 3,5 odsto upisanih birača, odnosno 1.567 građana na severu Kosova.
Glasanje je, kako su obrazložile kosovske vlasti, zbog bezbednosnih rizika održano uz pojačane mere bezbednosti. Građani su, između ostalog, glasali u improvizovanim biračkim jedinicama – kontejnerima koje su obezbeđivale policijske snage.
Izbore je obeležio bojkot Srpske liste, političke strukture u bliskim odnosima sa vladajućom Srpskom napredom strankom u Srbiji, kao i još nekoliko partija srpske zajednice na severu Kosova.
Prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova u Leposaviću i severnoj Mitrovici osvojili su predstavnici pokreta Samoopredeljenje, kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dok su u opštinama Zubin Potok i Zvečan pobedili kandidati Demokratske partije Kosova.
KFOR: Izbori prošli bez incidenata, normalizacija odnosa najvažnija za bezbednost
Međunarodna vojna misija koju predvodi NATO na Kosovu – KFOR saopštila je da su izbori u četiri opštine na severu Kosova protekli bez incidenata.
Navedeno je da je komandant KFOR-a u stalnom kontaktu sa svim relevantnim akterima, uključujući EU, UN, OEBS, predstavnike kosovskih institucija i Vojske Srbije.
“Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je najvažnija za trajnu bezbednost širom Kosova i za stabilnost u regionu Zapadnog Balkana i u tom cilju od suštinskog je značaja da obe strane izbegnu akcije i retoriku koje vode eskalaciji i počnu da sprovode svoje obaveze u dijalogu uz posredovanje EU, u potpunosti i što je pre moguće”, navodi se u saopštenju Kfora.
Ukazano je da KFOR nastavlja da sprovodi mandat koji su mu poverile Ujedinjene nacije u garantovanju bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanje za sve koji žive na Kosovu.
Takođe, navedeno je i da KFOR omogućava neophodan bezbednosni okvir kako bi napredovao dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izbore održane pošto su se gradonačelnici iz redova Srpske liste povukli sa funkcija novembra prošle godine, označio je, između ostalog, kao okupacione.
Takav stav, međutim, ne nailazi na razumevanje ambasadora Delavija.
“Najbolji način da zajednica kosovskih Srba poboljša svoj položaj je da izabere svoje predstavnike – koji su istinski predstavnici birača. I da njihovi izabrani predstavnici rade sa drugim poslanicima na projektima unapređenja svojih zajednica i zemlje u celini”, ukazao je nekadašnji američki diplomatski predstavnik na Kosovu.
Američka ambasada na Kosovu saopštila je u svojoj reakciji da žali što sve partije nisu iskoristile pravo da učestvuju na vanrednim lokalnim izborima na severu Kosova koji su održani, kako je ukazala, u skladu sa Ustavom i zakonima.
Takođe, precizirala je da će nastaviti saradnju sa svim relevantnim stranama o narednim koracima – istakavši značaj pune primene Ohridskog sporazuma Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.
Ne propustite: Ambasada SAD žali zbog neučešća svih stranaka u izborima na severu Kosova, EU poziva na dijalogSličan stav iznela je i Evropska unija. Njen predstavnik za medije Peter Stano poručio je da se zbog veoma slabog odziva kosovskih Srba proces ne može se smatrati uobičajenim. Poručio je i da je cilj učešća u izbornim procesima omogućavanje da se čuju glasovi zajednica koje izabrani lideri predstavljaju.
Čitav izborni proces na severu Kosova obeležila je pooštrena retorika zvaničnog Beograda i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je u nekoliko svojih medijskih gostovanja zemlje Kvinte (Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) označavao lažovima koji bi, kako je ustvrdio, trebalo da se stide zbog održavanja izbora.
Dan posle glasanja, predsednik Srbije je u oštrom tonu poručio da su izbori bili težak poraz kosovskog premijera Aljbina Kurtija i država Kvinte. Istakao je da je na severu Kosova pokazan, kako ga je označio, miran politički ustanak srpskog naroda – koji, prema njegovim rečima, neće da trpi nametnuta politička rešenja.
Greg Delavi upozorava da takva retorika predsednika Srbije može da osnaži tenzije na Kosovu i u Srbiji.
“To ne donosi nikakvu korist građanima tih zemalja. Tokom poslednjih pet godina Srbija je doživela znatno nazadovanje u pogledu demokratskog poretka prema kriterijumima organizacije Fridom haus, kao i u sferi korupcije – prema izveštajima Transperensi internešenela. Umesto da pravi probleme sa Kosovom, Vučić bi trebalo da se koncentriše na unapređenje demokratije i vladavine prava u svojoj zemlji kako bi ispunio želju svojih građana da se više integrišu sa ostatkom Evrope”, navodi ambasador Delavi.
Ne propustite: Kosovski analitičari o lokalnim izborima: Produbljivanje krize, treba izvući poukeInače, Srbija i Kosovo bi 2. maja u Briselu trebalo da nastave pregovore o normalizaciji odnosa koje vode posredstvom Evropske unije. To se događa u okolnostima intenziviranih diplomatskih aktivnosti zapadnih partnera, prevashodno Evropske unije i Sjedinjenih Država, koji nastoje da dve strane što pre okončaju višedecenijski spor.
Ti napori rezultirali su postizanjem Ohridskog sporazuma - kojim su se kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić saglasili o primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Ambasador Hil: Dijalogu Beograda i Prištine potreban novi zamah
O izborima i događajima na Kosovu govorio je i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, koji se na pitanje novinara da prokomentariše lokalne izbore na severu Kosova pozvao na saopštenje Ambasade SAD na Kosovu koja je dan pred izbore objavila da su vanredni lokalni izbori na severu Kosova održani u skladu sa Ustavom i zakonima, ali i izrazila žaljenje što sve partije nisu iskoristile pravo da učestvuju.
Kako smatra Hil, dijalog Beograda i Prištine treba da dobije novi zamah, a dodao je i da očekuje da će pitanje ZSO biti na dnevnom redu predstojećeg sastanka predstavnika Srbije i Kosova u Briselu.
"Raduje me što planiraju da se sastanu 2. maja. Jasno je da je sada vreme za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Nadam se da će uslediti temeljan i održiv napredak u dijalogu", rekao je Hil medijima posle konferencije Američke privredne komore u Srbiji.
Kako je još rekao Hil, pitanje ZSO je na dnevnom redu već deset godina i to mora da bude rešeno i sprovedeno u delo:
“Srpski narod mora da razume da međunarodni ugovori, koje su sklopili ozbiljni ljudi u međunarodnoj zajednici, moraju da budu sprovedeni u delo. Drugi razlog je što srpska zajednica na Kosovu mora da ima bolje razumevanje o tome šta je njihova budućnost, a to će svakako obezbediti Zajednica opština sa srpskom većinom", rekao je Hil u Beogradu.
Naredna runda dijaloga trebalo bi da bude posvećena primeni do sada postignutih sporazuma dve strane.
Međutim, kako će rasplet situacije nakon lokalnih izbora na severu Kosova uticati na najavljenu rundu dijaloga?
“Nadam se da će svi u srpskoj i kosovskoj vladi udahnuti duboko i svojim radom se posvetiti miru, demokratiji i vladavini prava na Balkanu – jer je to ono što njihovi građani zaista žele”, zaključio je za Glas Amerike Greg Delavi – penzionisani diplomata koji je funkciju ambasadora na Kosovu obavljao od sredine 2015. do polovine 2018. godine.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu koji bi to potvrdio pregovaraju pod okriljem Evropske unije – uz pomoć Sjedinjenih Država.
Razgovori dve strane, višegodišnji proces vrlo promenljivog učinka, posebno su bili usporeni tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na neposrednog suseda Ukrajinu.