Održan beogradski Prajd, zahtevi LGBT zajednice isti već godinama

BEOGRAD — 

Pod sloganom "Ponos su ljudi" u Beogradu je u subotu održana Prajd šetnja, centralni događaj u okviru ovogodišnje Nedelje ponosa. Prema rečima organizatora, manifestaciji je prisustvovalo više hiljada ljudi. Zahtevi LGBT zajednice u Srbiji već godinama su isti, a najvažniji su usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu.

Predstavnik organizatora Beograd Prajda Goran Miletić izjavio je da je u prvih sat vremena kapije Parade prošlo "mnogo više ljudi nego ranijih godina" i istakao da LGBT zajednica samo traži da institucije rade svoj posao i da primenjuju zakone.

Aktivista Filip Vulović rekao je da se zakon o istopolnim brakovoma nalazi u fioci u Vladi Srbije pod ključem.

Ne propustite: ZLF predložio zakon o građanskom partnerstvu: Položaj LGBTI+ zajednice je pitanje ljudskih prava

Aktivistkinja Ana Jovanović izjavila je da je trans žena i Romkinja i da su pred njom bile prepreke, a da je ona ljudsko biće koje želi da živi slobodno i autentično.

"Danas smo ovde da slavimo različitost i ljubav, ali realnost nije tako blistava", kazala je ona, dodajući da i dalje ne postoji Zakon o rodnom identitetu koji bi joj omogućio da promeni ime i rodni marker, bez zahteva za medicinskom tranzicijom.

"Taj zakon bi meni omogućio da živim bez diskriminacije i odbacivanja", navela je.

Ukazala je i na loš položaj Roma u Srbiji i istakla važnost poštovanja svakog ljudskog bića, bez obzira na njegove lične karakteristike.

Kuma Prajda, pevačica Zejna Murkić rekla je da se nada da je ovo poslednja godina u kojoj zahtevi nisu ispunjeni.

"Šaljemo pozdrav predsedniku i vladi da usvoje naše zahteve", poručila je.

Pored dva glavna zahteva, LGBTQ zajednica u Srbiji traži i:

Brzu i adekvatnu reakciju državnih organa, ali i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT zajednici.

Parada ponosa održana 7. septembra 2024. godine u Beogradu (foto: Rade Ranković)

Izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, eksplicitno prepoznavanje LBGT u lokalnim akcionim planovima, kao jednu od posebno osetljivih društvenih populacija, obrazovanje i edukaciju mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i besplatnu i lako dostupnu preekspozicionu i postekspozicionu profilaksu.

Da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.

Ovogodišnjoj šetnji u okviru Parade ponosa prisustvovalo je četvoro ministra Vlade Srbije - Tanja Miščević, Jelena Begović, Tomislav Žigmanov i Tatjana Macura, kao i predstavnici nekoliko ambasada, Delegacije EU u Srbiji i pojedini domaći političari.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kazala je da se razgovara o Zakonu o istopolnim zajednicama i iskustvima drugih država i istakla da to nije "tabu tema".

"To je tema zaštite prava jednog dela građana. Nastavićemo da razgovaramo, a verujem da će razgovori i dijalog biri brzo okončani. Ovde sam da pošaljemo jasnu poruku da je pravo svakog pojedinca u ovoj državi svetinja, da postoje manjine i većine, ali da svi možemo biti manjina i da smo svi snažniji kada štitimo manjine", rekla je Miščević.

Ministri u vladi Srbije Tanja Miščević i Tomislav Žigmanov o istopolnim zajednicama u Srbiji

Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov naveo je da je Ministarstvo na čijem je čelu izradilo predlog zakona, a da je na Skupštini odluka hoće li ta tema biti pravno završena.

Istakao je da je njegova poruka da je diskriminacija svih građana, bez obzira na razlike, u Srbiji strogo zabranjena.

"Država smo koja je posvecena afirmaciji svih prava, a naše prisustvo je jasna poruka da je to opredeljenje čitave vlade", rekao je Žigmanov.

Aleksandar Titolo, zamenik ambasadora SAD u Srbiji o Paradi ponosa u Srbiji i Americi

Učesnici šetnje kretali su se trasom iz parka Manjež ulicama Nemanjinom, Kneza Miloša, Kralja Milana, preko Trga Nikole Pašića i pored Narodne Skupštine i ponovo nazad ulicama Kneza Miloša i Nemanjinom do parka Manjež.

U ulicama oko Doma Narodne skupštine postavljene su zaštitne ograde iza kojih su stajali policajci u opremi za razbijanje demonstracija.

Policija je bila i u podzemnim prolazima u centru grada, a patrolirala je i ulicama kojima bi trebalo da prođu učesnici Prajd šetnje.

Parada ponosa održana 7. septembra 2024. godine u Beogradu (foto: Rade Ranković)

Prajd kolona zadržala se duže ispred Vlade Srbije, gde su ukazali na to da traže usvajanje Zakona, a dok su prolazili Ulicom kneza Miloša, u dvorištu Vaznesenjske crkve je stajao muškarac koji ih je kadio tamjanom, nakon čega su mu pojednci prilazili i slikali se sa njim.

Još jedna, manja grupa građana koja se protivi održavanju Parade ponosa je, dok su učesnici šetnje prolazili pored Doma Narodne skupštine, pevala crkvene i kosovske pesme, držala crkvena obeležja, zastavu Srbije i transparent na kome je pisalo "Parada-poniženje".

Nešto pre 19 sati, završena je šetnja u okviru Prajda.

Događaj je završen bez incidenata.

Prisutni su nakon šetnje ostali u parku Manjež na žurci i koncertu kume Prajda.

Održan beogradski Prajd, zahtevi LGBT zajednice isti već godinama

Prva zvanična Parada ponosa u Beogradu održana je 30. juna 2001. godine, ali je obeležena nasiljem i napadima od strane ekstremnih desničarskih grupa i huligana.

Naredni pokušaji organizovanja parade 2004. i 2009. godine bili su otkazani zbog bezbednosnih razloga.

Tek 2010. godine, uz jaku policijsku zaštitu organizovana je Parada ponosa, ali je ponovo bila praćena nasiljem i sukobima, što je rezultiralo povređivanjem više od 100 ljudi, uglavnom pripadnika policije.

Uprkos brojnim preprekama i protivljenju, Parada ponosa je postala redovan godišnji događaj u Beogradu od 2014. godine, uz podršku međunarodnih organizacija, civilnog društva i dela političkog spektra. Od tada je Parada postepeno postajala mirnija, uz manje nasilja i veće učešće, dok su bezbednosne mere i dalje na visokom nivou.

Nakon glasanja održanog 2019. godine, Beograd je dobio priliku da bude domaćin Europride-a, što je predstavljalo značajnu priliku za unapređenje prava LGBT+ zajednice u regionu.

Nekoliko nedelja pre početka događaja, srpske vlasti su izdale zabranu održavanja šetnje, pozivajući se na bezbednosne razloge i tenzije u društvu, što je izazvalo međunarodne osude i proteste LGBT+ organizacija i aktivista. Međutim, organizatori Europridea su odlučili da ipak nastave s planovima i zatražili podršku evropskih institucija i organizacija za ljudska prava.

Dana 17. septembra 2022, nakon pravne borbe i pregovora s vlastima, šetnja je održana, ali na skraćenoj i izmenjenoj ruti, uz prisustvo jakih policijskih snaga koje su obezbeđivale učesnike.

U tekstu su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet