Grčka će u ponedeljak zvanično okončati svoj program međunarodne pomoći, koji je trajao osam godina, tokom kojih je država dobijala ogromne zajmove, a građani trpeli neumoljive mere štednje.
Završetak programa pozajmice je ogromno dostignuće, ali se zemlja i dalje suočava sa velikim preprekama na putu da povrati svoju ekonomsku stabilnost.
Kancelarija premijera Aleksisa Ciprasa opsiala je poslednju ratu zajma prošle nedelje kao “poslednji čin drame". "Sada nova stranica napretka, pravde i rasta može da se okrene”, navedeno je u saopštenju, u kojem se zaključuje da je "Grčka uspela da ponovo stane na svoje noge".
Premijer Grčke Aleksis Cipras skida kravatu tokom obraćanja poslanicima svoje vladajuće koalicije
Ekonomski rast, ali i izazovi
Ekonomski rast u Grčkoj se polako ubrzava, broj turista u Atini skočio je za 17 odsto ove godine, a nekada rekordna stopa nezaposlenosti konačno je počela da pada.
Međutim, zemlja se i dalje suočava sa velikim izazovima, uključujuči slabe banke, najveći dug u Evropskoj uniji koji iznosi 180 odsto BDP-a, i gubitak od oko 500 hiljada uglavnom mladih Grka, koji su otišli da žive u bogatijim evropskim susedima. Grčka će takođe morati da nastavi da isplaćuje međunarodne zajmove do 2060. godine.
U poslednjih osam godina, Grčka je imala tri međunardona programa pomoći, koja su Evropu dovela na ivicu krize.
Grčki finansijski problemi izneli su na videlo opasnosti zajedničke evropske monete i pretili da rasture taj blok. Veliki dug koji i dalje postoji u Grčkoj i još veći u Italiji nastavljaju da predstavljaju finansijsu pretnju za EU.
Članovi sindikata povezanog sa Komunističkom partijom na jednim od brojnih demonstracija u Atini.
Demonstracije
Programi pomoći i prateće mere štednje takođe su doveli do redovnih i ponekad nasilnih demonstracija u Atini, na kojima su gnevni građani izražavali nezadovoljstvo ouslovima na koje je vlada morala da pristaje kako bi joj međunarodni kreditori pozajmljivali novac.
I dok je Grčka počela da ostvaruje ekonomski napredak, ekonomisti tvrde da će većina mera štednje po svemu sudeći morati da se nastavi godinama, kako bi se zemlja izborila sa ogromnim dugom.
Neki ekonomski stručnjaci traže da se deo grčkih zajmova otpiše kako bi Grčka mogla da bude u mogućnosti nastavi da plaća svoje sve veće rate duga. Međutim, bilo kakva vrsta oproštaja duga, teško bi prošla u Nemačkoj, gde su i inicijalni porgrami pomoći bili nepopularni.
Mere štednje obuhvataju ogromno povećanje poreza, u nekim slučjaveima i do 70 odsto zarade, i smanje penzija, zbog kojeg je skoro polovina starijeg stanovniptva Grčke dospela ispod granice siromaštva.
Penzioner Jorgos Vagelakos, koji ima 81 godinu, rekao je za agenciju Rojters da pre pet godina na svoju lokalnu opijacu nosio 20, a danas sa samo dva evra. Za njega se - kako kaže - program pomoći nikad neće završiti.
“Vrlo često se, kao danas, mučim, jer vidim sve voće i povreće na poijaci i đelim da kupim stvari, ali kada nemam ni cent u džepu, veoma se rastužim", rekao je Vagelakos.