Srbija je od nedelje uveče u vanrednom stanju - to je ono što je izvesno, mada će se sve pojedinosti takve odluke znati narednih dana. Međutim, da li je vanredno stanje uvedeno na predviđen način i da li ga je trebalo uvoditi ili je trebalo pribeći proglašenju mnogo blaže vanredne situacije, pitanja su na koja stručnjaci za pravo, koji su govorili za Glas Amerike nude oprečne odgovore.
Bivši poverenik za zaštitu podataka o građanima i dostupnost javnih inorfmacija advokat Rodoljub Šabić podsetio je ranije u nedelju da prema Ustavu Srbije vanredno stanje uvodi Skupština Srbije i da su "neosnovane spekulacije da bi umesto skupštine vanredno stanje mogli da uvedu predsednik republike, premijerka i predsednica skupštine".
On jeste potvrdio da "Ustav predviđa takvu mogućnost", ali za situacije u kojima parlament ne može da se sastane.
"Mi, međutim, nismo u takvoj situaciji. Ta ustavna odredba predviđa faktičku nemogućnost okupljanja poslanika, a bilo bi apsurdno tumačiti to tako da se zbog odluke vlade o zabrani skupova sa više od 100 lica skupština ne može sastati", rekao je Šabić za Glas Amerike.
"Nikakav akt vlade ili ma kog organa izvršne vlasti ne može biti smetnja za održavanje sednice najvišeg zakonodavnog tela".
Ne propustite: Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje u SrbijiMeđutim, pravnica Dragana Ćorić kaže da u Članu 200 Ustava Srbije "decidno piše da je moguće proglašavanje vanrednog stanja kada 'javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana'", za šta kaže da veruje da je ispunjeno u aktuelnoj situaciji.
"Neozbiljnost sa kojom je deo građana pristupio merama prevencije, koje su preporučili stručnjaci, epidemiolozi i pulmolozi, kao i panični ispadi građana, ali i ponekih nadležnih državnih organa, institucija i ustanova i dodatno podizanje panike širenjem lažnih informacija ili poluistinitih informacija putem društvenih mreža, svakako su doveli do ovakve odluke, koja je upravo proglašena", rekla je ona za Glas Amerike.
Ko uvodi vanredno stanje i kada, a ko vanrednu situaciju...
Rodoljub Šabić kaže da je od pitanja ko može da uvede vanredno stanje, važnije pitanje - iz kojih se razloga ono uvodi.
On skreće pažnju na razliku između vanrednog stanja i vanredne situacije:
"Vanredno stanje je situacija uređena članom 200 Ustava, a vanredna situacija Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", kazao je Šabić, naglašavajući da se ta dva stanja uvode iz različitih razloga i da ona podrazumevaju različite mere.
Najvažnije je, međutim, kakve posledice mogu imati po prava građana zajamčena Ustavom, naglašava Šabić.
Ne propustite: Milioni Evropljana u karantinu, broj žrtava u Italiji dostigao novi rekordVanredno stanje, prema Ustavu, uvodi se "kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana", kaže Šabić.
"Sam termin 'ugrožava opstanak' jasno govori da je reč o vrlo izuzetnim situacijama", kaže Šabić, navodeći da se odredbe Zakona o odbrani pominju kao osnov za to da ministar odbrane predsedniku države predloži uvođenje ratnog i vanrednog stanja, "očigledno zbog bezbednosti države, neposredne ratne opasnosti i slično", rekao je on.
"Epidemija virusa nije u nadležnosti Ministarstva odbrane i koliko god da je neprijatna i opasna, ona svakako nije nešto što ugrožava opstanak države i naroda", zaključio je Šabić.
I za Draganu Ćorić odredba Ustava koja govori o sastajanju Skupštine bez posebnog poziva "ostaje upitna za realizaciju, imajući u vidu da se prvi put nalazimo u ovakvoj situaciji i da zbog ovakvog razloga imamo proglašeno vanredno stanje, te da je još na snazi i zabrana okupljanja više od 100 ljudi u zatvorenom prostoru".
... i da li je trebalo uvesti jedno ili drugo
Šabić smatra da je aktuelna situacija upravo navodila na uvođenje vanredne situacije, koju prema Zakonu o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama uvodi vlada, kada država mora da odgovori na "teške, čak i katastrofalne situacije, među kojima se izričito navode epidemije i pandemije zaraznih bolesti", onda kada "rizike i opasnosti nije moguće otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi".
"Situacija s kojom se suočavamo je upravo takva", kazao je Šabić, naglašavajući da Vlada ne može, proglašavajući vanrednu situaciju, propisivati nikakva Ustavom garantovana prava građana.
Ne propustite: Brnabić: Ne odustajemo od privrednog rasta, ekonomisti kažu da je pad izvestan"Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava", citira Ustav Dragana Ćorić i nastavlja:
"Verujem da je ova odredba člana 200 Ustava RS izazavala najviše pogrešnih i paničnih tumačenja prethodnih dana. Građani moraju da shvate da se nalazimo u neuobičajenoj, vanrednoj situaciji, koja zahteva da svoju potrebu da radimo baš šta želimo, kada želimo i da nam niko ništa skoro i ne može - moramo staviti malo sa strane. Vrednosti koje treba da očuvamo jesu zdravlje najstarijih građana kao i hroničnih bolesnika, bilo koje dobi, jer su oni u ovakvim situacijama najviše životno ugroženi".
Ona, na posletku, podseća na iskustva Kine i Italije:
Ne propustite: Aleksandra Kuzmanović, SZO: Proveravajte izvore informacija o koronavirusu"Građani Kine su se disciplinovano pokorili merama i izolaciji kojojm se usporava napredovanje ovog virusa odmah, dok je Italiji bilo potrebno neko određeno vreme".
Ona zaključuje zbog svega toga da je uvođenje vanrednog stanja opravdano, i da ga treba posmatrati "van svakog politikantskog stanovišta".
"Jer kada donosite neku odluku sami za sebe, to je vaša individualna odluka. Kada donosite odluku i ona će uticati na druge oko vas, to je već kolektivna odluka, iako je donosite sami. A odluka koja se donosi sa pozicije nosioca neke državne funkcije je daleko teža i uvek je politička - jer to i znači upravljanje državom", zaključila je Dragana Ćorić.