Lider ruske plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin doputovao je u utorak u Belorusiju u okviru sporazuma kojim je okončanja kratkotrajna pobuna njegovih boraca, dok je ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio svoje oružane snage zato što su sprečile građanski rat.
Avion, u kojem se vjeruje da je bio Prigožin, napustio je ruski grad Rostov rano u utorak i sleteo u Belorusiju, pokazali su podaci vebsajta za praćenje letova.
"Vidim da je Prigožin već u avionu. Da, zaista je u Belorusiji danas", rekao je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, a prenosi državna novinska agencija BELTA.
U Moskvi, Putin je pokušao da učvrsti svoju vlast nakon pobune koju je Prigožin predvodio u znak protesta zbog načina na koji ruska vojska vodi rat u Ukrajini.
Napredovanje vagnerovaca obustavljeno je u subotu pošto su se, prema tvrdnjama njihovog šefa, na povlačenje odlučili kada su bili nadomak ruske prestonice Moskve.
Tamošnje vlasti odustale su od krivičnog gonjenja pripadnika Vagnera, izvestila je ruska državna novinska agencija RIA, prenosi Rojters – što se pominjao kao jedan od uslova dogovora dve strane za okončanje krize.
Ne propustite: Prigožin poručio da nije planirao puč, Putin se zahvalio plaćenicima koji su se povukliPrigožin, bivši Putinov saveznik čiji su plaćenici bili učesnici bitaka na ukrajinskog teritoriji u kojima su trpeli teške gubitke – ranije je izjavio da u Belorusiju odlazi na poziv predsednika te zemlje Aleksandra Lukašenka.
Detalji njegovog odlaska nisu poznati, kao ni to gde se nalazio poslednja tri dana od okončanja pobune jediinice Vagner. Lukašenko je izjavio da je u telefonskom pozivu uverio Prigožina da prekine pobunu boraca Vagner grupe.
Prema poznatim detaljima sporazuma, Prigožin je odustao od ulaska u Moskvu u zamenu za vid egzila u Belorusiji.
Pripadnici njegove paravojne formacije takođe su pomilovani i imali su izbor da mu se pridruže u Belorusiji, postanu deo ruskih oružanih snaga, ili odu svojim domovima.
Your browser doesn’t support HTML5
Kremlj pokušava da popravi Putinov imidž nakon pobune Vagnera
Istočnoevropske članice NATO-a u utorak su upozorile da će premeštanje plaćenika u Belorusiju izazvati veću regionalnu nestabilnost.
"Ako Vagner rasporedi svoje serijske ubice u Belorusiji, sve susedne zemlje će se suočiti sa čak većom opasnošću od nestabilnosti", rekao je litvanski predsednik Gitanas Nauseda posle sastanka u Hagu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i liderima još šest NATO članica.
"To je veoma ozbiljno i zabrinjavajuće, i moramo da donesemo veoma čvrste odluke. To zahteva veoma snažan odgovor NATO-a", poručio je poljski predsednik Andžej Duda.
Stoltenberg je rekao da je prerano reći šta bi to moglo da znači za NATO saveznike i naglasio je ojačanu odbranu istočnog krila alijanse proteklih godina.
"Poslali smo jasnu poruku Moskvi i Minsku da je NATO tamo da zaštiti svakog saveznika, svaki pedalj NATO teritorije", naglasio je Stoltenberg.
Sjedinjene Države su u januaru 2023. rusku plaćeničku paravojnu grupaciju označile transnacionalnom kriminalnom organizacijom odgovornom za, kako je saopšteno, rašireno kršenje ljudskih prava.
Putin u Kremlju sa Šojguom
Za to vreme, ruski predsednik Vladimir Putin je na ceremoniji u Kremlju koja je okupila oko 2.500 pripadnika bezbednosnih snaga, poručio da su se građani i vojska zajedno suprotstavili pobunjenim plaćenicima.
Ne propustite: Pobuna Vagnera otvorila je pitanja o ruskoj invaziji i o Putinovoj moći"Odbranili ste ustavni poredak, živote, bezednost i slobodu naših građana. Sačuvali ste našu otadžbinu od pobune. U stvari, zaustavili ste građanski rat", rekao je Putin.
Skupu je prisustvovao i ministar odbrane Sergej Šojgu – čija je smena bila jedan od glavnih zahteva pobunjenih vagnerovaca.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je u toku primena sporazuma kojim je okončana pobuna, kao i da nema informacija o tome gde se Prigožin nalazi.
Ukazao je da nema saznanja o broju Vagnerovih boraca koji će potpisati ugovore sa Ministarstvom odbrane.
Odbacio je tvrdnje da je pobuna poljuljala vlast Vladimira Putina u Rusiji.
Zelenski tvrdi da Ukrajina napreduje, SAD šalju novo oružje
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je ukrajinska vojska napreduje na svim linijama fronta sa Rusijom.
"Naši vojnici napredovali su svim sektorima. Ovo je srećan dan. rekao je Zelenski u noći između ponedeljka i utorka u video iz voza tokom obilaska fronta.
Zelenski se sastao se sa pripadnicima vojske uručio odlikovanja tokom posete istočnom regionu Donjecka.
Rekao da su među vojnicima bili i oni koji su bili uključeni u dugo vođenu bitku u Bahmutu.
"Zahvaljujem se svima koji se sada bore za Ukrajinu, koji se spremaju za borbu, koji su na borbenim zadacima, koji su na borbenim mestima... Svima koji se oporavljaju od rana", rekao je Zelenski.
U Donjecku, guverner Pavlo Kirilenko naveo je da su dve ruske rakete pogodile prometno područje sa restoranima u istočnom gradu Kramatorsku.
"To je gradski centar. Javna mesta prepuna civila", rekao je Kirilenko. Poginule su 4 osobe, a više od 40 je povređeno.
U Vašingtonu, Pentagon je saopštio da Kijevu šalje novu vojnu pomoć do pola milijarde dolara u kojoj će biti borbena oklopna vozila i municija za sisteme HIMARS.
Paket "obuhvata ključne kapacitete za podršku ukrajinskim kontraofanzivnim operacijama i za jačanje njene protivvazdušne odbrane...i drugu opremu da se Ukrajini pomogne da se suprostavi ruskom ratu agresije", navodi se u saopštenju.
Riječ je o 41. paketu vojne pomoći od početka ruske invazije u februaru prošle godine, ukupne vrijednosti više od 40 milijardi dolara.
Moskva: Nema osnova za mirovne pregovore
Kremlj je u utorak saopštio da još ne vidi osnove za mirovne pregovore sa Ukrajinom.
Upitan o izveštaju nemačkih medija da bi pregovori mogli da počnu u julu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da nema znakova postojanja bilo kakvih preduslova za takve razgovore.
Ne propustite: Bez promena na frontu u Ukrajini uprkos previranjima u RusijiMoskva je ranije poručivala da svi mirovni pregovori moraju da uzmu u obzir "novu realnost" – što se odnosi na četiri ukrajinska regiona za koje Moskva insistira da su sada deo Rusije – što je nešto što Ukrajina i Zapad odbacuju.
Kijev je sapštio da neće pregovarati sa Moskvom sve dok poslednji ruski vojnik ne napusti Ukrajinu.
Ukrajina i NATO
Ukrajinski zvaničnici založili su se za članstvo u NATO, dok lideri Alijanse pripremaju okupljanje na julskom samitu u Litvaniji.
"Postoji svaki razlog za preduzimanje snažnih koraka u pogledu perspektive članstva Ukrajine u NATO", napisao je na Tviteru ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba posle razgovora sa kanadskom ministarkom spoljnih poslova Melani Džoli.
"Radimo sa svim saveznicima da postignemo najbolji mogući rezultat za Ukrajinu i evroatlantsku bezbednost", napisao je on.
Sa Kulebom je razgovarao i državni sekretar SAD Entoni Blinken.
"Odličan sastanak sa Dmitrom Kulebom danas na #URC2023", tvitovao je šef američke diplomatije koristeći skraćenicu za konferenciju za obnovu Ukrajine.
"Sjedinjene Države su posvećene podršci ekonomskom oporavku Ukrajine i reformama koje promovišu održiv ekonomski rast za demokratsku i prosperitetnu budućnost", napisao j Blinken.
Članice NATO su se 2008.saglasile su se da će Ukrajina jednom postati članica Alijanse, a njen šef Jens Stoltenberg ponavljao je taj stav tokom sukoba koji je Rusija pokrenula u Ukrajini prošle godine.
Ali Stoltenberg je rekao da se pridruživanje Ukrajine NATO neće dogoditi dok traje sukob. Protekle sedmice poručio je da se trenutno ne razgovara o izdavanju zvaničnog poziva.
"Na samitu ćemo dogovoriti višegodišnji paket pomoći i unaprediti naše političke veze sa Ukrajinom", rekao je Stoltenberg tokom posete Litvaniji.
"Ovo će Ukrajinu približiti mestu koje joj pripada u NATO", rekao je NATO zvaničnik.
Podrška EU
Zemlje Evropske unije složile su se da povećaju svoju vojnu pomoć Ukrajini za 3,8 milijardi dolara na više od 13 milijardi dolara.
Evropski mirovni fond (EPF), kome zemlje EU doprinose u skladu sa veličinom svojih ekonomija, već je dodelio oko pet milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Ovaj paket je odvojen od budžeta EU, iz kog nije dozvoljeno finansirati vojne operacije.
"Odluka će obezbediti sredstva za nastavak pružanja konkretne vojne podrške oružanim snagama naših partnera", rekao je u saopštenju vodeći diplomata bloka Žozep Borelj, koji je zatražio povećanje.
"Mehanizam je dokazao svoju vrednost. Potpuno je promenio način na koji podržavamo naše partnere u odbrani. To čini EU i njene partnere jačima", rekao je on.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, međutim, rekao je u da neće ukinuti blokadu tranše postojećeg fonda od 546 miliona dolara sve dok Kijev ne ukloni mađarsku banku OTP sa crne liste kompanija koje Kijev naziva "međunarodnim sponzorima" ruskog rata u Ukrajini.
Mađarska je uključivanje banke na listu označila kao skandaloznu.
EPF, osnovan 2021. godine, osmišljen je za EU da pomogne zemljama u razvoju da kupe vojnu opremu. Ali 27-člana EU je brzo odlučila da ga iskoristi i za nabavku oružja Ukrajini nakon ruske invazije u februaru 2023. Fond omogućava zemljama EU koje isporučuju oružje i municiju Ukrajini da zatraže deo troškova.
UN: Rusija zarobila više od 800 civila, 77 pogubljeno
Posmatračka misija UN u Ukrajini saopštila je da je Rusija pritvorila više od 800 civila od početka sukoba od februara 2022, od kojih je 77 pogubljeno.
Izveštaj je pokazao da je Ukrajina takođe prekršila međunarodno pravo tako što je proizvoljno zatvarala civile, ali u znatno manjem obimu.
"(Kancelarija UN za ljudska prava) identifikovala je obrasce arbitrarnog ponašanja koji su doveli do proizvoljnih pritvora, kao i daljeg kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje, zlostavljanje i prisilne nestanke", navodi se u izveštaju, dodajući da je Rusija vršila pritvaranja i u Ukrajini, i u samoj Rusiji.
"Iako je takvo ponašanje utvrđeno u odnosu na obe strane u sukobu, postojala je veća rasprostranjenost ponašanja koja se pripisuju snagama Ruske Federacije", navodi se.
U izveštaju su korišćene pojedine informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.