Njujork, London, Melburn, Hajdelberg, Beograd, Novi Sad - bili su neki od gradova u kojima su održana okupljanja građana koji se protive izgradnji rudnika i fabrike prerade ruda u području Loznice, grada na zapadu Srbije, gde je 2004. otkriven jadarit – redak mineral koji u svom sastavu ima litijum i bor.
Pronašla ga je multinacionalna kompanija Rio Tinto – a kao novi mineral zaveden je 2006. godine.
Skupovi su održani zbog poslovnih planova te multinacionalne kompanije u Srbiji - usled strahovanja da mogu biti štetni po životnu sredinu.
Takve zabrinutosti deli i deo ekoloških stručnjaka u Srbiji.
Inače, Rio Tinto u Srbiji, na projektu u području reke Jadar koji nosi isto ime, posluje na osnovu ćerke firme pod nazivom Rio Sava Exploration, koja je registrovana kao kompanija za geološka istraživanja.
“Čist vazduh, voda i zemlja su nešto bez čega se ne može živeti, a izgradnja rudnika bi to dovela u pitanje. Rio Tinto uglavnom radi u pustinjama po svetu, gde ekološka šteta nije ni približna onome što bi bila na plodnom tlu Srbije”, kaže za Glas Amerike Branislav Bala – filmski producent srpskog porekla iz Njujorka, koji je protestovao u parku na Vašingtonskom trgu nadomak poznate gradske četvrti Grinvič vilidž.
Kako je izvestila Balkanska istraživačka mreža (BIRN) kompanija Rio Tinto, koja u svetu važi za lidera u rudarstvu i proizvodnji metala, ima lošu reputaciju među borcima za očuvanje životne sredine zbog istorije zloupotreba u oblasti ljudskih prava i ekologije.
Poslednji u nizu je slučaj eksplozije u režiji Rio Tinta prilikom koje je stradala sveta aboridžinska pećina stara 46.000 godina.
“Srbija je moja domovina i ne bih želeo da se pretvori u deponiju u kojoj je život nemoguć. Rudnici su zastarela, prljava tehnologija, koju niko neće ali, na žalost, još uvek neophodna za razvoj tehnologije. Ali, Srbija ima toliko mogućnosti da se razvije poljoprivreda i eko turizam, ali se trenutno ne ulaže u to”, uverava za Glas Amerike Branislav Bala – jedan od učesnika njujorškog protestnog okupljanja.
Predstavnici vlasti Srbije uveravaju da je projekat kompanije Rio Tinto od, kako tvrde, izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu – i da će doprineti značajnom povećanju zaposlenosti i ekonomskom razvitku.
U vezi sa tim, ministarka rudarstva Zorana Mihajlović, isticala je da će svi projekti koji se budu realizovali morati da zadovolje najviše ekološke standarde kako bi se, kako je ustvrdila, uskladili ekonomski razvoj i očuvanje zdrave životne sredine.
„Postoji puno dilema i pitanja vezanih, recimo, za jadarit, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem - Vlada Srbije neće potpisivati nikakav ugovor ukoliko on ne bude u potpunosti odgovarao svim ekološkim standardima. To je zajednički interes svih nas i zato je jako loše kad neki ovo pitanje pokušavaju da politizuju", rekla je Mihajlović u jednom od obraćanja o saradnji sa kompanijom Rio Tinto.
To međutim, našem sagovorniku Branislavu Bali nije dovoljno uverljivo.
“Ne mogu pasivno da posmatram šta se dešava. Nemačka je najbogatija zemlja kada je o zalihama litijuma reč, ali njima ne pada na pamet da grade rudnike. Rio Tinto ide u zemlje do kojih, izgleda, nikom nije stalo. Ali, ima nas kojima je stalo i nećemo dopustiti da nam se zemlja uništava”, ukazuje Bala – koji ukazuje i na razloge zbog kojih se odlučio da javno izrazi svoje nezadovoljstvo.
“Da damo do znanja aktivistima u Srbiji da nisu sami i da imaju podršku od nas iz dijaspore. Nadamo se da će vlast Srbije poslušati volju naroda, pošto je veliki broj ljudi potpisao peticiju protiv izgradnje rudnika, a ne obraćati pažnju na kratkoročnu zaradu. Svrha države je da obezbedi narodu humane uslove za život, kako sad, tako i narednim generacijama, a ne da menja zakone i podilazi stranim kompanijama radi investicija”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Branislav Bala – filmski režiser i rođeni Novosađanin, koji u Americi živi punih trideset godina.
Šest časova pre okupljanja u Njujorku, Beograđani su sa Trga Republike u centru prestonice Srbije, Rio Tintu poručili da napusti reku Drinu – što je i parafraza organizovane akcije kojom se deo javnosti protivi poslovnim planovima multinacionalnog giganta čije je sedište u Londonu.
Od pokretanja, peticiju "STOP rudniku litijuma! Rio Tinto – Marš sa Drine!", potpisalo je više od 124.500 građana strahujući od mogućih ekoloških posledica koje bi ta kompanija mogla izazvati u Srbiji.
Sa druge strane, Rio Tinto uverava da je razvio inovativnu tehnologiju koja će, kako je ukazano, biti u službi životne sredine.
Tokom razgovora sa predstavnicima nevladinog sektora i aktivistima za zaštitu životne sredine, početkom juna 2020. njegovi predstavnici najavili su da će uložiti više od 100 miliona dolara u zaštitu životne sredine i skoro 40 miliona dolara u postrojenje za preradu voda.
„Za našu kompaniju je od velike važnosti odnos prema životnoj sredini i klimatskim promenama i u skladu sa tim upravljanju vodama se pristupa prema najvišim standardima u svim operacijama Rio Tinta, kako bi se ispunili ciljevi održivosti na koje smo se obavezali”, izjavila je tada Margareta Milosavljević, glavna savetnica za zaštitu životne sredine u Rio Tintu.
Ne propustite: Srbiji (ne)treba rudnik litijuma?Sa druge strane, Nikola Arsenić predstavnik “Kreni-promeni” – nezavisne zajednice građana čija je svrha rešavanje svakodnevnih problema, upozorava na netransparentnost projekta koja bi, kako kaže, mogla uzrokavati ozbiljne posledice.
„Mnogi sporazumi između Vlade Republike Srbije i Rio Tinta nisu objavljeni u javnosti, a to potvrđuje netransparentnost ali i potencijalno postojanje korupcije u ovom projektu. Ljudi žele da žive i udišu čist vazduh, da piju čistu i zdravu vodu koja nije deo procesa razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jadarita, što uključuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline, a takva, zagađena voda bi se vraćala natrag u reku Jadar. Sve to jeste ekološka katastrofa“, navodi Arsenić za Glas Amerike.
On ukazuje da bi projekat mogao uzrokovati raseljavanje 19.000 ljudi iz područja u kom je planirana izgradnja rudnika i fabrike prerade ruda. Kako podvlači – članom 74 Ustava Republike Srbije svakome je utvrđeno pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
„Posebno je Republika Srbija odgovorna za zaštitu životne sredine što u ovom slučaju izostaje. Očekujemo povlačenje Rio Tinta iz Srbije i pobedu građana. Već više puta su građani ustajali u odbranu svojih prava, a ovde govorimo o osnovnim pravima, o trunki ljudskosti i o odvajanju čitavih porodica od normalnih života, od svoje svakodnevnice”, ističe Arsenić.
Takođe, navodi i da građani koji se protive projektu “Jadar” očekuju da se prirodna bogatstva Srbije štite i neguju.
Ne propustite: "Ekološki ustanak" u Beogradu: Potreban nam je ekološki patriotizam„Ne sme im pretiti uništavanje kao u Gornjoj Dobrinji kod Požege, ili u okolini Valjeva, ili baš u dolini Jadra. Želimo zdravu životnu sredinu koja mora biti iznad profita nekolicine. To je teška borba, ali i test na kom bez obzira na rezultat kao narod moramo pokazati karakter, a naši ljudi to već jesu učinili”, kaže on.
Građansko nezadovoljstvo u vezi sa poslovnim poduhvatima kompanije Rio Tinto u Srbiji traje od aprila 2021. kada je u selu Dobrinja organizovano prvo protestno okupljanje.
Rio Tinto bio je i tema protesta pod nazivom "Ekološki ustanak" održanom u centru Beograda početkom aprila. Okupljanja je bilo u Londonu i Vašingtonu.
U prestonici Sjedinjenih Država protestovale su glumice Bojana Novaković i Danijela Štajnfeld. U društvu klimatske aktivistkinje Džejmi Margolin, i aktivista iz Amerike i Kanade, protestovale su pred vašingtonskim sedištem kompanije Rio Tinto da bi, kako su tada ukazale, skrenule pažnju na ekološke posledice njenog rada.