Sjedinjene Države izdvojile su u utorak još 400 miliona dolara vojne pomoći za Ukrajinu, saopštio je Stejt department.
U paket su uključeni municija za protivvazdušne sisteme, artiljerijska municija, oklopna vozila i druga protivoklopna sredstva, kao i druge vrste vojne opreme koje će biti preuzete iz zaliha Sekretarijata za odbranu SAD.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken saopštio je da Rusija, koja je započela ničim provocirani rat protiv Ukrajine, može da okonča rat povlačenjem svojih snaga iz Ukrajine i zaustavljanjem brutalnih napada na ukrajinske gradove i ljudi.
"Dok to ne uradi, SAD i naši saveznici i partneri će stajati uz Ukrajini, koliko god da je potrebno", naveo je Blinken..
Mine oko nuklearne elektrane Zaporožje
Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da je njeno osoblje u nedelju uočilo protivpešadijske mine na području ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje.
Mine su posavljene "u tampon zoni između unutrašnjih i spoljnih odbrambenih barijera", naveli su iz Agencije, dodajući da nisu pronašli mine unutar same elektrane.
Rusija kontroliše tu lokaciju od ranih faza svoje invazije na Ukrajinu, a Agencija je u više navrata upozoravala na opasnost od nuklearne katastrofe u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani.
Nuklearna elektrana Zaporožje, fotografisana 27. juna 2023. godine.
Šef Agencije, Rafael Grosi, naveo je da mu je rečeno da je postavljanje mina vojna odluka i da je učinjeno u području pod kontrolom vojske.
“Postojanje takvih eksploziva na lokaciji nije u skladu sa sigurnosnim standardima Agencije i smjernicama za nuklearnu sigurnost, te stvara dodatni psihološki pritisak na osoblje elektrane – čak i ako je početna procjena Agencije, zasnovana na vlastitim zapažanjima i pojašnjenjima iz elektrane da bilo kakva detonacija ovih mina ne bi trebala uticati na bezbednosne sisteme”, rekao je Grosi.
Novi napadi na Kijev
Rusija je u utorak rano ujutro izvela nove udare dronovima na Kijev, kao i na delove centralne i severne Ukrajine. Za sada nema informacija o žrtvama u najnovijim napadima.
Takođe, nije bilo navoda o napadima na južnu Ukrajinu, koju je Moskva svakodnevno gađala pošto se povukla iz sporazuma o izvozu žitarica 17. jula.
Ukrajinska vojska osvetljava nebo u potrazi za dronovima koje je Rusija lansirala na Kijev.
Rusija je koristila bespilotne letelice iranske proizvodnje za napad na Kijev šesti put ovog meseca, ali su sve oborene, rekao je šef kijevske vojne administracije Sergej Popko.
Portparol vazduhoplovstva Jurij Ihnat rekao je da je protivvazdušna odbrana angažovana u tri regiona na severu zemlje.
Regionalni zvaničnici su rekli da je neidentifikovan infrastrukturni objekat pogođen u severnom regionu Žitomira, dva drona su pala na polja i jedan u prazan hangar u centralnom regionu Čerkasa.
Guverner Donjecke oblasti rekao je da su dve osobe poginule, uključujući 10-godišnjeg dečaka, a sedam je ranjeno u ruskom granatiranju grada Kostjantinovke u ponedeljak uveče.
Rusija je zapretila odmazdom protiv Ukrajine nakon što su dva drona oštetila zgrade u Moskvi u ponedeljak.
Zabrinutost zbog izvoza žitarica
Litvanija je u pozvala Evropsku uniju da koristi baltičke luke za izvoz ukrajinskog žita nakon što je Moskva odbila da obnovi sporazum iz 2022. o sigurnom prolazu kroz Crno more, kojem su posredovali UN i Turska.
Rusija je saopštila da je spremna da se vrati sporazumu, koji je dozvolio izvoz skoro 33 miliona tona žitarica iz ukrajinskih luka, ako njeni zahtevi budu ispunjeni "u potpunosti".
Ne propustite: Rusija preti odmazdom nakon udara dronovima u MoskviMoskva kaže da su njene vlastite isporuke poljoprivrednih proizvoda i đubriva u okviru sporazuma ometane zapadnim sankcijama.
U međuvremenu je, nakon isteka sporazuma, pojačala napade na ukrajinske lučke gradove, zalihe žita i infrastrukturu za skladištenje i izvoz.
U pismu trojice litvanskih ministara komesarima EU navodi se da bi baltičke luke mogle pomoći transportu 25 miliona tona žitarica godišnje.
Također su zatražili od EU da smanji birokratiju na granici Ukrajine s Poljskom.
Prošle sedmice, evropski susjedi Ukrajine pozvali su EU da produži zabranu uvoza žitarica do kraja godine, usljed straha da će lokalni farmeri biti u podređenom položaju zbog preusmjerenih ukrajinskih zaliha.
Brisel je u junu pristao da dozvoli Poljskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji da ograniče uvoz žitarica iz Ukrajine do septembra.
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, pozvao je EU da ne produžava zabranu posle 15. septembra, nazivajući je „neprihvatljivom“.