Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će razmisliti o različitim opcijama ukoliko Zapad ne ispuni zahteve Moskve za bezbednosnim garancijama, u trenutku pojačanih tenzija čiji deo čine i raspoređivanje ruskih trupa u blizini Ukrajine, izvestio je Radio Slobodna Evropa.
Zahtevi Rusije upućeni Zapadu
Važne tačke ruskog predloga, prema navodima agencije Rojters:
- Da se isključi mogućnost daljeg širenja NATO-a i članstva Ukrajine u Alijansi
- Da se ne raspoređuju dodatne trupe i oružje izvan zemalja u kojima su bili u maju 1997. godine (pre članstva u NATO istočnoevropskih država), osim u iznimnim slučajevima uz pristanak Rusije i NATO članica
- Da NATO obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji
- Da se ne raspoređuju rakete srednjeg i kratkog dometa tamo gde mogu da pogode teritoriju druge strane
- Da se ne sprovode vežbe više od jedne brigade u usaglašenoj graničnoj zoni i da se redovno razmenjuju informacije o vojnim vežbama
- Da se potvrdi da se strane ne smatraju protivnicima i da se saglase da sve sporove rešavaju mirno i da se uzdrže od upotrebe sile
- Da se ne stvaraju uslovi koje bi druga strana mogla da smatra pretnjom
- Da se uspostave veze za hitne kontakte
Zvanična Moskva je tokom decembra podnela nacrt garancija kojima, između ostalog, traži prekid navodnog širenja Severnoatlantske alijanse (NATO) na istok i vojne saradnje sa zemljama kao što su Ukrajina i Gruzija.
“Rusija će biti primorana da preduzme adekvatne mere ako Zapad nastavi agresivni kurs na pragu naše kuće”, poručio je Vladimir Putin.
Ne propustite: Uspesi i promašaji američke spoljne politike 2021.Na pitanje da precizira kakav bi mogao bi mogao biti odgovor Moskve – Putin je u komentarima koje je u nedelju emitovala ruska državna televizija rekao da bi, kako se izrazio, mogao biti raznovrstan.
„Zavisiće od predloga koje podnesu naši vojni stručnjaci”, odgovorio je Putin.
Ruski predsednik u odgovoru nije pružio više detalja.
Sa druge strane, američka strana izjasnila se da je voljna da razgovara o ruskim zahtevima. Nezvanično, međutim, zvaničnici u Vašingtonu – ali i drugde, ukazuju da su neki od ruskih zahteva neizvodljivi ili nemogući – odnosno da su suštinski suprotstavljeni zapadnim vrednostima.
Međutim, Sjedinjene Države i saveznici usaglasili su se da u januaru počnu razgovore sa Moskvom kako bi razmotrili njene zabrinutosti.
Ne propustite: Rusija tvrdi da je na zgradu njenog konzulata u Ukrajini bačen Molotovljev koktelSa tim u vezi, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je doneo odluku da 12. januara sazove sastanak Saveta NATO-a i Rusije i da je u vezi sa tim Alijansa u kontaktu sa Rusijom.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je predlog još u razmatranju dok, kako je ukazano, format i vreme zahtevaju pojašnjenje.
Inače, to bi bio prvi susret sve strane posle dve i po godine pauze.
Ukrajina i njene zapadne saveznice optužuju Rusiju da je u blizini granice sa tom zemljom rasporedila oko 100.000 vojnika kao mogući uvod u invaziju. SAD i Evropska unija zapretile su Moskvi teškim posledicama u slučaju vojne eskalacije.
Rusija je demantovala da namerava da sprovede invaziju.
Ne propustite: Ukrajinski zvaničnici upozoravaju na moguću ofanzivu Rusije, Bajden priprema plan za krizuRusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je više od 10.000 vojnika okončalo vežbe u blizini Ukrajine i da se nakon toga vraćaju u svoje baze.
Navedeno je i da su vežbe održane u nekoliko južnih regiona poput Rostova i Krasnodara, Stavropoljs, Astrahanja i Severnog Kavkaza.
Takođe, ukazano je da su vežbe održane i na teritoriji ruskog saveznika Jermenije, na području okupiranog poluostrva Krim, kao i otcepljenim gruzijskim regionima Abhaziji i Južnoj Osetiji.
U tekstu su korišćene informacije agencija Asošijeted pres i Agencije Frans Pres, kao i projekta Karent tajm (Current Time) Radija Slobodna Evropa i Glasa Amerike.