Evropska unija (EU) i NATO savez počeli su u ponedeljak sa ubrzanim slanjem pomoći Sloveniju koju su prošlog vikenda pogodile poplave u kojima je poginulo najmanje šestoro ljudi, a stotine su ostale bez domova.
Američka vlada poslala je osoblje u Ljubljanu, kako bi procenili situaciju i utvrdili šta su najosnovnije potrebe.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, u telefonskom razgovoru sa Robertom Golobom, premijerom Slovenije izrazio je saučešće zbog gubitka života i istakao da se savez solidariše sa tom zemljom.
U nedelju su Slovenija i Kipar aktivirali Mehanizam civilne zaštite EU.
Slovenačke vlasti su to uradile zbog poplava, a kiparske zbog požara koji besne širom te mediteranske zemlje.
EU će na Kipar poslati dva aviona kanadera za gašenje požara koji su stacionirani u Grčkoj.
Vlada u Atini najavila je da će, kroz Mehanizam civilne zaštite, poslati 20 tona tečnog sredstva za gašenje vatrene stihije.
Slovenija, zemlja sa dva miliona stanovnika, tokom prve nedelje avgusta suočila se sa najgorim poplavama u novijoj istoriji.
Francuska je u Sloveniju poslala dva bagera sa inženjerskim jedinicama, dok će Nemačka pomoći sa po dva montažna mosta i bagera i propratnim osobljem, saopštila je Evropska komisija.
Bugarska i Hrvatska su takođe ponudili helikoptere, bagere, pontonske mostove i inženjerske timove.
Ne propustite: Snažno nevreme pogodilo Sloveniju, troje ljudi stradalo u poplavamaNemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da šalje tim iz Savezne agencije za tehničku pomoć u Sloveniju.
Očekuje se da prvi tim, specijalizovan za spasavanje, stigne u ponedeljak, a potom će uslediti dolazak dodatnih ekipa.
Posle obilnih kiša prošlog petka, došlo je do poplava i naglog bujanja reka i izlivanja u kuće, polja, sela i gradove.
Slovenačka meteorološka služba saopštila je da je za manje od jednog dana palo kiše koliko inače padne za mesec dana.
Izlivanje reke u mestu Crna na Koroskem (FOTO: Reuters/Borut Zivulovic)
Stručnjaci kažu da su ekstremni vremenski uslovi delimično podstaknuti klimatskim promenama.
U više delova Evrope ovog leta su zabeležene rekordne vrućine i požari.
U Sloveniji su čitava sela i dalje pod vodom, uništeni su brojni usevi, automobili zaglavljeni u blatu, a delovi autoputeva neprohodni.
Slovenačke vlasti upozorile su na opasnost od mogućih odrona i nabujalih reka koje bi u svakom trenutku mogle da probiju bedeme od džakova postavljene duž obala.
Slovenija se i ranije ovog leta našla na udaru nekoliko oluja, koje su nosile pred sobom krovove, drveće i automobile.
Poplave i oluje su u julu i početkom avgusta zabeležene i širom Balkana, u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini.