Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) nisu realne, ali već i sama mogućnost da ih SAD uvedu je dovoljna da se država zapita i da predvidi neka moguća rešenja ukoliko do takvih kaznenih mera ipak dođe, ocenio je za Glas Amerike profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.
Posle prošlonedeljnog istupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića provladinom tabloidu "Informer" je rekao da ima informacije da će Sjedinjene Države da uvedu sankcije NIS-u i da će on tim povodom da razgovara i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer su Gazprom i Gazpromnjeft većinski vlasnici NIS-a, Radosavljević objašnjava da su u ovom trenutku sankcije malo verovatne, s obzirom da neke veće ruske kompanije koje direktno finansiraju rusku državu i rat u Ukrajini, poput Gazproma, nisu pod sankcijama.
Ne propustite: Vučić "mora da razgovara sa Putinom" o NIS-u, oglasila se i američka ambasadaSAD do sada nisu dale jasan odgovor na pitanje o mogućim sankcijama NIS-u.
Ukoliko sankcije budu zaista uvedene 1. januara 2025. godine, kako je rekao Vučić, posledice po Srbiju bi bile dalekosežne, jer NIS, kako kaže Radosavljević, obezbeđuje gotovo 80 odsto naftnih derivata na tržištu veleprodaje u Srbiji:
„Sankcije bi mogle da znače kolaps kompanija na različite načine, nemogućnost dopremanja naftnih derivata na tržište i posledično rast cena. A onda, kao što znamo da su cene naftnih derivata uključene u strukturu cene koštanja svih drugih roba i usluga, i posledično novog ciklusa rasta inflacije. To ne bi uticalo samo na Srbiju, uticalo bi na neke zemlje regiona u kojima kompanija direktno posluje, a koje su takođe i veliki spoljnotrgovinski partneri Srbije. Dakle, takva potencijalna kriza bi se prenela i na region“.
Sa takvim mišljenjem saglasan je i glavni broker u brokerskoj kući "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić, koji, u razgovoru za Glas Amerika, podseća da je NIS već uveliko pod sankcijama Evropske unije.
„One su delimično uvedene od strane Evropske unije pre desetak godina kada je stupila na snagu aneksija Krima, a pojačane su 2022. godine kada je izbio rat u Ukrajini. Tako da NIS u velikoj meri već sada trpi neku vrstu sankcija i u tom nekom smislu kompanija se teže finansira, teže nabavlja opremu za svoju rafineriju, za postrojenja. I sve to naravno zbog činjenice da posluje pod kontrolom ruskog većinskog vlasnika, koji je opet u vlasništvu ruske države“, kaže Gujaničić i dodaje da je vrlo teško govoriti o eventualnim američkim sankcijama, s obzirom da SAD ne najavljuju javno takve svoje odluke.
Ne propustite: SAD i dalje bez jasnog odgovora hoće li uvesti sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništvaU ovom trenutku sama Amerika ne otkriva previše detalja o mogućim sankcijama NIS-u, o kojima je govorio Aleksandar Vučić. Na direktno pitanje redakcije Glasa Amerike o sankcijama, iz Stejt departmenta je stigao odgovor:
„Politika SAD je da ne govore javno o potezima u vezi sa sankcijama. Ostajemo posvećeni tome da poremetimo ruske prihode, nabavku i finansijske mreže pomoću kojih podržava rat u Ukrajini i nastavićemo da preduzimamo adekvatne mere kako bi odgovarali oni koji omogućavaju ili profitiraju od nelegalnog rata Rusije", ističe se u odgovoru, a portparol Stejt departmenta je naglasio i da će se "nastaviti rad sa državama i kompanijama širom sveta kako bi se osiguralo snabdevanje energentima i ublažio cenovni šok koji pogađa globalnu ekonomiju".
Ni sam Vučić u razgovoru za Informer nije mogao da potvrdi više od osnovne informacije da Amerika planira uvođenje sankcija NIS-u od nove godine:
„Nismo dobili zvaničan papir, ali nam je potvrđena vest. Pošto nismo dobili papir, ne znam koliko će nam vremena ostaviti da nešto uradimo", izjavio je Vučić, uz tvrdnju da će se tim sankcijama verovatno pridružiti i Velika Britanija i ostale zapadne zemlje.
Ne propustite: Jadranski naftovod će NIS-u nastaviti da isporučuje sirovu naftu"Prvo ćemo morati da razgovaramo sa Amerikancima, a kada budemo znali šta će sankcije sve podrazumevati, i sa Rusima", naveo je Vučić.
Takva mogućnost, prema mišljenju Gujaničića, dovodi NIS u vrlo tešku situaciju, uprkos tome što se već nalazi u nekoj vrsti sankcija:
„Ono što je ključno za neko buduće poslovanje i eventualno buduće sankcije jeste da li će NIS moći da se snabdeva sirovom naftom kao i do sada putem jadranskog naftovoda (JANAF). Ovaj deo sankcija koje su trenutno na snazi onemogućio je NIS da kupuje od 2022. godine rusku naftu i on se sada snabdeva naftom koja ne dolazi direktno iz Rusije već pre svega iz Iraka“, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje:
„Tako da u tom nekom smislu - da li će se taj obruč stezati - verovatno hoće, ali ostaje pitanje da li će to biti dramatično u smislu da rafinerija u Pančevu ne može da dobija sirovu naftu na ovaj način. Ili recimo još drastičnije da čitava Srbija ne može da uvozi sirovu naftu, onda bismo mogli da pričamo o nekoj dramatičnoj situaciji“.
Ne propustite: Vlada ograničila cene goriva, smanjene akcize, dozvoljeno samo točenje u rezervoarKako ističe Goran Radosavljević, uvođenje sankcija NIS-u će se odraziti i na Hrvatsku, čija kompanija JANAF doprema gasovodom naftu u Srbiju, odnosno pančevačku rafineriju. Prema njegovim rečima, NIS je među dva-tri najvažnija partnera JANAF-a i ove dve kompanije imaju dugoročni ugovor o saradnji i isporuci nafte iz Omišalja:
„Siguran sam da oni sa pažnjom gledaju šta će se tu dalje dešavati. Oni će verovatno biti prvi na udaru, odnosno ukoliko dođe do sankcija na njih će se vršiti pritisak da ne rade više sa NIS-om, da ne dopremaju više sirovu naftu, čime bi došlo do zaustavljanja rada rafinerije u Pančevu. I siguran sam da oni tu imaju različite interese - jedna je da njihova kompanija ne prestane da radi, a sa druge strane njihova rafinerija je tehnički najbliža rafineriji u Sisku, koja u ovom trenutku ne radi, a koja bi mogla da nadoknadi određene nedostatke naftnih derivata u Srbiji“.
Ne propustite: Šta je Vučić tražio, a šta je dobio od PutinaS obzirom da su kompanije "Gazprom" i "Gazpromnjeft" već prebacivale jedna drugoj delove vlasništva NIS-a kako bi izbegle sankcije, sada je pitanje da li bi Srbija, u čijem je vlasništvu 30 odsto NIS-a, mogla da se uključi u igru i ona otkupi delove ove kompanije i time smanji ruski udeo i eventualno izbegne sankcije. Radosavljević podseća na sličnu situaciju u koju je svojevremeno upala kompanija "Etihad" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata:
„Mi smo imali situaciju Etihada od pre desetak godina, kada je usled zakona u Evropi, gde kompanija van Evrope ne može da bude većinski vlasnik kad je kompanija u Evropi, bila suštinski na papiru manjinski vlasnik "Er Srbije", a većinski je upravljala kompanijom. Dakle, imali smo već nekih mogućnosti. Da bi se to desilo naravno na to treba da pristane ruska strana, ali je potrebno da i oni koji su uveli sankcije to i prihvate kao mogućnost“, kaže Radosavljević, uz pitanje šta bi bio stvarni cilj novih sankcija NIS-u.
Gujaničić podseća da je 2022. godine Gazpromnjeft, koji je držao 56% vlasništa, prodao 6% vlasništa Gazpromu koji nije bio pod sankcijama i time spustio vlasnički udeo na 50%.
Ne propustite: Rusija ponovo pumpa gas ka Evropi, ali to nije dovoljno„Praktički to je kozmetička promena, ali u tom smislu je pila vodu. Naravno, svi mi znamo da je Amerika mnogo efikasnija kada sprovodi svoje odluke, pa i ove koje se tiču uvođenja sankcija i verovatno, ako želi, ne bi prihvatila te kozmetičke promene. Jasno je da u dogovoru između ruske i srpske strane to može da se napravi. Pitanje je da li bi to rešilo problem ako on zaista postoji“.
Na ovo pitanje odgovor nije mogao da pruži ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ukazao i na važnost pitanja o tome koliki će rok za prilagođavanje biti ostavljen i da li će to moći da se reši smanjenjem procenta ruskog vlasništva u NIS.
"Da li može samo da se smanji rusko vlasništvo ispod 50 odsto, to sada ne znam, krenućemo u razgovor sa Rusima", rekao je Vučić u gostovanju Informeru i dodao da ne može da kaže ni da li je pozadina te odluke da Srbija uvede sankcije Rusiji.
O uvođenju sankcija NIS-u ni američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije mogao da kaže mnogo više od stava koji je izneo Stejt department. Uz isticanje da SAD ostaju „posvećene partnerstvu sa Srbijom da diversifikuje svoje izvore energije i uspostavi energetsku nezavisnost tako da to koristi Srbiji, a ne agresivnoj i destabilizujućoj spoljnoj sili“, Hil je u izjavi medijima u Srbiji rekao:
„NIS je dragocen nacionalni resurs za Srbiju, koji je vredeo više od dve milijarde dolara u 2008, kada je Gazprom kupio više od polovine svojih akcija za mali deo njihove tržišne vrednosti. Sada je najprofitabilnija kompanija u Srbiji. Ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije. Promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu“, naveo je Hil u odgovoru za agenciju Beta.
Na kraju, oba sagovornika Glasa Amerike ne isključuju ni mogućnost da pričom o sankcijama NIS-u Vučić pokušava da skrene pažnju sa studentskih blokada, kao najvećeg problema sa kojima se vlast u Srbiji suočava poslednjih nedelja i meseci:
„Jasno je da je čovek koji se pita za sve u Srbiji već sto puta stvarao krize i na kraju se pojavljivao kao vrhovni spasilac. Ne bi trebalo da nas začudi i da ovo bude ta slična priča, da se pojavi posle nove godine, da čestita Božić izjavom da je NIS spasen i da građani mogu da računaju na neku sigurnost i stabilnost. U tom nekom smislu velika je verovatnoća da je ovo iskorišćeno, ali suštinsko pitanje jeste da li je to što je rekao istina“, kaže Gujaničić.
Ne propustite: Veliki požar u ruskom skladištu nafte posle ukrajinskog napada„Jako je teško proceniti u ovom trenutku šta je pravi razlog, ne bi bilo prvi put da vlast podiže tenziju u društvu, da skreće pažnju sa nekih tema. Dakle, to su već stvari kojih smo se naslušali u prethodnih 10-12 godina, ne bi me čudilo da je to razlog. Ali me ne bi čudilo i da postoje neki signali da se takve neke stvari razmatraju“, kaže na kraju Radosavljević.
NIS je 2008. godine prodat ruskoj državnoj kompaniji Gaspromnjeft za 400 miliona evra, a ugovor su potpisali tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.
Kasnije je dotadašnji većinski vlasnik Gaspromnjeft, koji je u tom trenutku u vlasništvu imao 56,15 odsto akcija, Gaspromu prodao 6,15 procenata vlasničkog udela.
Gaspromnjeft se od februara 2022. godine i početka ruske invazije na Ukrajinu nalazi pod evropskim i američkim sankcijama, pa mu je onemogućen pristup tržištu EU i SAD.