Birodi: Vlast uz pomoć medija monopolizuje temu evropskih integracija Srbije

BEOGRAD — 

Osim što među građanima Srbije vlada prilična neinformisanost o procesu evrointegracija, oni istovremeno imaju osećaj da nisu vlasnici procesa evropskih integracija i da im je on nametnut, izjavio je u četvrtak Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (Birodi).

Na predstavljanju istraživanja o stavovima građana i izveštavanja medija u Srbiji i Crnoj Gori o evrointegracijama, Gavrilović je istakao da sa druge strane građani ističu da bi voleli da leče, da im se sudi ili bi voleli da pokrenu biznis upravo u Evropskoj uniji.

Ne propustite: Da li je na vidiku promena kursa Zapada prema Srbiji?

Prema njegovim rečima, osim u kontekstu Kosova ili sankcija Rusiji, Evropska unija nije tema u Srbiji, dok se sa druge strane u medijima ne govori o poglavljima koja se odnose na vladavinu prava.

Kako je rekao Gavrilović, istraživanja pokazuju da 40 odsto građana ne zna da istakne nijedan događaj o integracijama, da čak 80 odsto njih ne zna koliko sredstava je Srbija dobila od EU, a da dve trećine ne zna za projekte Srbije i EU.

Iznoseći podatke o odnosu prema EU u Crnoj Gori, Ana Nenezić je kao autorka analize iznela podatak da ne postoji ni jedna crnogorska politička stranka koja se javno zalaže protiv evropskih integracija. Kako je objasnila, razlog za to je verovatno u tome što četiri petine građana Crne Gore želi da glasa za stranke koje su proevropske.

Međutim, kako je rekla Nenezić, počeli su da se pojavljuju i glasovi koji se zalažu za veću saradnju sa Srbijom, Kinom i Rusijom i da je samo pitanje vremena kada će evroskepticizam početi da jača i u Crnoj Gori.

Ne propustite: Američki i nemački mediji sve oštriji u kritici Vučića i Srbije

Kako je istakla u ranijem periodu, dok je vodila tehnički proces otvaranje pregovaračkih poglavlja - to je proces koji je trajao, privlačio je pažnju medija i tada se razgovaralo o ekspertskim, stručnim stvarima. Ali, kako kaže Nenezić, onog trenuta kad su sva poglavlja otvorena, ta priča je potpuno stala:

“Političari više ne žele da otvaraju tehnički segment pregovora zato što to pokazuje koliko ta proces nije uspešan. Njima je potrebna priča za političku komunikaciju koja podrazumeva jednu priču o snu o Evropi. Ali istovremeno imate program pristupanja koji vam daje pregled tehničkih rezultata i on je 2020. godine realizovan u procentu od 32 posto. To je ispod svakog mogućeg prihvatljivog praga, ali tu informaciju ne možete naći nigde u medijima zato što ne postoji niko ko se time bavi ili interesuje”, izjavila je Nenezić i dodala da je medijima teško da komuniciraju tehnički deo procesa pregovora zato što to građanima nije interesantno.

Ne propustite: Dve decenije samita u Solunu: Srbija rizikuje da postane država koja je najviše nazadovala na putu ka EU

“Ono što smo dali kao preporuku i verujem da je pravi put, je da treba naći prostor kroz podršku i same EU, da se taj proces komunicira kroz životne priče, kroz to što je predstava onoga što eventualno crnogorski građanim može imati kada pristupi EU. Zato što mi se u ovoj fazi već čini da su CG građani kreirali sebi jednu romantizovanu sliku onoga što mogu eventualno dobiti kada i ako CG postane članica EU, a to nije dobro jer je to balon koji vrlo lako može pući”, kaže Ana Nenezić.

Istraživač Birodija Dražen Pavlica je rekao da su mediji u Srbiji pre svega reaktivni – oni se postavljaju kao neko ko dođe na pres konferenciju određenih aktera, prenese ono što akteri rekli i posle ne daju nikakav osvrt, ne propituju, ne pokreću neku vrstu debate, odnosno kulture dijaloga o strateškom opredeljenju Srbije.

Ne propustite: Goran Pitić: Đinđić je bio kalibar svetskog državnika sa vizijom moderne Srbije

U srpskim medijima se, po njegovim rečima, ne može čuti glas građana ili civilnog sektora i mediji praktično pripomažu monopolizaciji procesa evropskih integracija:

“Ko je akter koji monopolizuje temu evrointegracija u Srbiji? To je vlast. Da budemo precizniji - dva ogranka, dva foruma te vlasti imaju presudnu ulogu. Naravno, neprikosnoven je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u tom procesu sinergetski deluje i vlada Srbije na čelu sa premijerkom. Narativ, diskurs o evrointegracijama je svojevrsni talac upravo ta dva ključna politička aktera. Oni su ti koji artikuilišu, koji preusmeravaju, koji daju naglasak, koji na kraju krajeva dovode temu evrointegracija u svojevrsni ćorsokak”, istakao je Pavlica.

Po njegovim rečima, vladajuća političa elita u Srbiji pokušava da sačuva ono što predstavlja temelj odnosa sa akterima kao što su Kina i Rusija sa jedne strane, a sa druge strane se ne dovodi makar načelno u pitanje evrointegracijski put Srbije.

Ne propustite: Kako će Balkan izaći iz čekaonice Evropske unije?

“Mediji u tom smislu ne propituju održivost takve jedne vrste ekvidistance, posebno što je ona kontradiktorna u skladu sa time da li Srbija zaista ide u pravcu evrointegracija. I da li je došlo do zastoja, da li je došlo do ćorsokaka i eventualno da li je Srbija zabasala na tom putu. Mediji su potpuno pasivni i reaktivni”, rekao je istraživač agencije Birodi.