Žiofre: Bez napretka u usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU

BEOGRAD — 

Srbija je nastavila reforme pravosuđa i Izveštaj Evropske komisije (EK) pokazuje napredak u toj oblasti. Takođe je donela dva važna medijska zakona koji bi trebalo da pojačaju nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, ali je sa druge strane Brisel upozorio da ne postoji napredak u usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU – poručio je u sredu u Beogradu šef Evropske delegacije u Srbiji Emanuel Žiofre.

“Ne vidimo progres u spoljnoj politici kada je u pitanju usklađivanje sa restriktivnim merama EU”, rekao je Žiofre nakon što je premijerki Srbije Ani Brnabić uručio Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu.

Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Žiofre je rekao i da se znaju obaveze i jedne i druge strane, i da obe strane te svoje obaveze moraju da sprovode.

Takođe, Žiofre je poručio i da je proširenje centralna tema EU i da postoji šansa za to koju bi trebalo iskoristiti.

Ne propustite: Dobre vijesti u Briselu za Ukrajinu, balkanske zemlje sve više zaostaju

Sa druge strane, po oceni premijerke Brnabić, Evropska komisija je prepoznala jasan napredak Srbije u evroitengracijama jer u njenim godišnjem izveštaju nigde nije zabeleženo nazadovanje, dok je u svim osim u tri oblasti zabeležen napredak.

Posle sastanka sa šefom Delegacije EU ona je rekla da je zadovoljna onim što je pročitala u Izveštaju i zahvalila se Briselu što je prepoznao napredak u Srbiji.

Ona je istakla da je pravosudnu reformu država sama iznela, a opozicija je, po rečima Brnabić čak opstruirala taj proces.

Govoreći o medijskoj situaciji i ograničenom napretku koji se pominje u Izveštaju EK, Brnabić je pomenula i slučaj Telekoma o kome se u javnosti dosta pričalo u poslednje vreme i tom prilikom je rekla da "nisu u pravu oni koji su tvrdili da je Srbija spreman da uspori svoj evropski put zbog Telekoma".

Ne propustite: Izveštaj EK: Srbija da sarađuje oko Banjske, ispuni obaveze iz dijaloga, uskladi se sa spoljnom politikom EU

U borbi protiv korupcije je zabeležen ograničen napredak, ocenila je ona, ističući da strategija borbe protiv korupcije još nije završena i zato napredak nije veći.

Brnabić je istakla da je važan i porast finansijkih istraga i oduzimanja imovine, ocenivši da je to dobro za borbu protiv korupcije.

Beširi: Srbija najlošija u regionu po pitanju spoljne politike

Podsećajući da iduće godine u januaru Srbija obeležava deset godina od formalnog otvaranja pregovora sa EU, Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove kaže da je Srbija dočekala poslednji Izveštaj EK o napretku sa svega 12 odsto usvojenih zakona EU i da je samo trećina reformi sprovedena.

Beširi: Srbija najlošija u regionu po pitanju spoljne politike

“Tako da nam je poruka koja dolazi iz Brisela – malo ste uradili, mogli ste mnogo, ali ćemo malo smanjiti retoriku prema Srbiji samo iz političkih razloga jer je očekivano da će EK predložiti Savetu da Ukrajina i najverovatnije Moldavija dobiju zeleno svetlo za otvaranje pregovora, tako da bi morala da se pošalje i neka pozitivna poruka i Zapadnom Balkanu koji već desetak i više godina radi na reformama”, kaže Beširi u izjavi za Glas Amerike i naglašava da Brisel od Srbije ne očekuje samo da usvaja proevropske zakone, nego i da ih primenjuje.

Po njegovim rečima Evropska komisija ističe i da Srbija nije napravila kredibilne reforme u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Takođe, u Izveštaju se, kaže Beširi, govori i o odnosima na relaciji Srbije i Kosova.

Ne propustite: Žiofre: EU je uz Srbiju i u ovim teškim trenucima

“Kada je u pitanju odnos Beograda i Prištine, odnosno događaji koji su obeleželi septembar u Banjskoj, tu je poruka vrlo jasna da šta god da se dogodilo, a još uvek nije jasno tačno šta se dogodilo, da se to mora istražiti i oni koji su odgovorni za to da moraju da odgovaraju”.

S obzirom na kritike koje se iz Brisela upućuju povodom spoljne politike Srbije i vrlo slabog usaglašavanja sa politikom Unije, pre svega po pitanju neuvođenja sankcija Rusiji, Beširi kaže da ne samo Brisel, nego i mnoge zemlje članice, počev od baltičkih zemalja, preko Poljske do Nemačke ili Holandije “ozbiljno podižu obrve na to kada Srbija kaže da neće uvesti sankcije”.

“Srbija ima najniži stepen usaglašavanja svoje spoljne politike sa EU u poređenju sa svim zemljama koje su kandidati u ovom trenutku. Ako uporedimo sa Albanijom, Makedonijom ili CG koje se u sto odsto slučajeva usaglašavaju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Srbija je ovom trenutku kao zemlja kandidat na začelju”, kaže sagovornik Glasa Amerike i ističe da poslednje istraživanje Instituta za evropske poslove pokazuje i promenu raspoloženja građana Srbije prema Moskvi.

Ne propustite: Izvestilac Evropske unije: Srbija i Turska najviše razočarale zbog neuvođenja sankcija Rusiji

“Najnovija istraživanje Instituta za evropske poslove pokazuje da je sve manje otpora među građanima Srbije za uvođenje sankcija Rusiji, a gotovo većina se protiv ruskoj agresiji u Ukrajini. Smatraju da je ta agresija neopravdana i da nema šta tu mnogo Rusija da traži… Od afere “špijun” 2019. godine naovamo gotovo da se zaoštravaju odnosi između Beograda i Moskve i da tu gotovo da i nema kontakata – onaj kiseli rukohvat u Kini je očigledno i dokaz tome da odnosi između Beograda i Moskve nisu toliko dobri koliko vlast u Srbiji želi da prikaže”.

Kako ističe Beširi, u Izveštaju EK se jasno kaže da morate da imate stabilne političke institucije za ulazak u EU, a Srbija, po njegovoj oceni ni tu ne stoji najbolje.

“Mi tu imamo i nezavisna tela, koja su gotovo ućutala u poslednjih pet godina. Govorimo tu o načinu na koji REM funkcioniše, na šta nam izgleda medijska scena, na šta na izgleda televizija sa nacionalnom frekvencijom, da li oni poštuju zakone o jednakoj predstavljenosti opozicije i pozicije, pogotovu u izbornom ciklusu”.

Ne propustite: Međak o sankcijama Evropskog parlamenta: Srbija je kao i 90-ih ponovo deo problema

Na kraju, Naim Leo Beširi se osvrće i na kritike iz Brisela koje se upućuju na nedostatak demokratije, dijaloga i razmene mišljenja, pogotovu u parlamentu.

“Jasno je da je parlament Srbije jedan od domova u kome vi treba da imete dijalog oko važnih društvenih pitanja – od korupcije i borbe protiv kriminala, pa sve do zagađenosti vazduha i toga koji je kvalitet hrane koji mi danas jedemo. Ono što mi vidimo u poslednjih nekoliko godina je da taj dijalog unutar parlamenta ne postoji, da je retorika koju vlast pre svega koristi zaista rđava, da vređa ljudsko dostojanstvo, da se ide toliko nisko da se uključuju i članovi porodice, kao i da se zloupotrebljavaju bezbednosne službe da bi došla do tih informacija”, kaže Beširi i dodaje da je to nešto što je apsolutno neprihvatljivo u jednoj demokratskoj državi.