Od 344 preporuke koje je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) tokom prošle godine uputio vladi Srbije u celosti je ispunjeno svega osam, delimično je ispunjeno 67, 221 preporuka je ostala neispunjena, dok je dato ukupno 48 novih.
Prema danas objavljenom sažetku "Knjige preporuka za 2024. godinu" Nacionalnog konventa o EU, od 42 preporuke koje su upućene Evropskoj uniji u celosti je ispunjeno pet preporuka, 11 je delimično ispunjeno, a 24 su ostale neispunjene. Od 42 preporuke dve su nove.
Ne propustite: Selaković: Izgubljena godina u procesu EU integracijaCivilnom društvu je upućeno 40 preporuka, od kojih je jedna ispunjena u celosti, 11 je ispunjeno delimično, dok je 26 ostalo neispunjeno.
„Opšti zaključak Knjige preporuka za 2024. reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: Evropska unija ističe geopolitičku dimenziju, Vlada nalazi izgovore za izostanak ključnih reformskih procesa, dok civilno društvo gubi motivaciju i poverenje da može značajno uticati na dalji proces evropskih integracija“, ističu u Nacionalnom konventu o EU i naglašavaju da za dalji napredak u pregovorima Srbije i EU, otvaranje novih klastera i definisanje merila za zatvaranje poglavlja neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze preuzete u tom okviru:
„Geopolitički trenutak i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima preuzme veću odgovornost i obezbedi međusobnu sinergiju“, kaže se još u ovom dokumentu NKEU.
Ne propustite: Nacionalni konvent: Tragičan odnos prema slobodi govora i medijima u SrbijiTakođe, u Nacionalnom konventu ističu i da Knjiga preporuka za 2024. godinu odražava realnost trenutnog stanja evropskog puta Srbije, pre svega činjenicu da Srbija od kraja 2021. nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu.
„Dve i po godine nakon početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje balansira između četiri stuba spoljne politike, među kojima je i Evropska unija. Zbog toga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije češće čuje izraz evropski put umesto put ka punopravnom članstvu, što se dalje opravdava sumnjama u postojanje konsenzusa među evropskim akterima oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan.“
U Nacionalnom konventu ističu i da je EU kroz set mehanizama ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i da je učinila značajne napore da povrati poverenje u kredibilitet procesa.
Ne propustite: Srbija između BRIKS-a i partnera na Zapadu„Plan rasta za Zapadni Balkan, sa stubom koji ubrzava reformske procese, jedan je od najvažnijih instrumenata. Ipak, da bi se krajnji cilj - što brža priprema za punopravno članstvo - ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu Vlada Republike Srbije, Evropska unija, ali i civilno društvo“, navode u Nacionalnom konventu.
Selaković: Nema konsenzusa o EU
Kako u razgovoru za Glas Amerike ističe koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, ključni problem je u tome da očigledno ne postoji konsenzus u srpskom društvu da je punopravno članstvo u EU strateški cilj Srbije.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
„Sve ovo što mi sada vidimo se na neki način uklapa u ono što se zove ostajanje na evropskom putu, ali ništa ambicioznije od toga. Smatramo da Srbija ima puno obaveza koje mora da uradi u narednom periodu i to su prosto obaveze koje su daleko ranije bile poznate, koje iz raznih razloga nisu bile sprovođene i da je nekako sve ono što se dešavalo van Srbije korišćeno pre svega kao izgovor od strane države da se neki reformski procesi, pre svega u osnovnim oblastima, koje podrazumevaju vladavinu prava, demokratiju, slobodne izbore, medije, ne sprovode“, kaže Selaković.
Po njenom mišljenju osim ovog postoji i drugi problem - da konačno i potpuno geopolitičko usklađivanje sa spoljnom politikom EU i dalje izostaje.
Ne propustite: Demostat: Raste podrška približavanju Srbije EU među pristalicama i vlasti i opozicije„Tako da se mi vrtimo u tom jednom krugu unutar koga se sve više gubi poverenje u proces evropskih integracija, u kojoj čak i civilno društvo je generalno izgubilo poverenje u taj proces. A nivo evroskepticizma je nikad veći“, ističe Selaković i dodaje da EU pokušava vrati kredibilitet čitavom procesu i da bi to trebalo da bude bude nekakav zamajac „svima nama da nastavimo u nekoj većoj brzini od ove do sada ako hoćemo da vidimo neki rezultat uskoro“.