Uprkos velikim geopolitičkim promenama i ruskoj agresiji na Ukrajinu u februaru - stavovi javnog mnenja u Srbiji nisu bitno promenjeni.
Kao i poslednjih godina, oko polovine populacije Srbije doživljava Rusiju kao najbližeg spoljnopolitčkog partnera, izjavila je istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Maja Bjeloš.
Na tribini “Proruski sentimenti – iskrivljeno ogledalo srpske spoljne politike”, gde su predstavljeni rezultati istraživanja javnog mnenja, ona je rekla da građani na drugo mesto stavljaju Kinu, a na trećem mestu je Evropsku uniju.
“Bilo bi za očekivati da kad jedna zemlja napadne drugu, da ćete tu zemlju doživeti veoma negativno. Ali naši nalazi su potpuno različiti. Srpska javnost izuzetno pozitivno doživljava Rusiju - skoro dve trećine populacije pozitivno vidi Rusiju i misle da je Rusija prijatelj Srbije. Skoro isti procenat misli da je Kina prijatelj Srbije i slika o Kini u Srbiji je pozitivna, mada je Rusija prešla Kinu zbog rata”, istakla Bjeloš.
Ona je dodala da građani smatraju da se EU vodi sopstvenim interesima u Srbiji i da je više neprijateljski nastrojena nego što je to bio slučaj ranije.
Ne propustite: Saracin: Srpski lideri da više govore o ukrajinskom gledištu, jer Ukrajina patiTakođe, izjavila i da razlike u pogledima spoljne politike zapravo zavise od toga koje televizije i medije ljudi prate.
“Pitali smo građane zašto Srbija još nije članica EU i odgovori koje smo dobili su da je to zbog statusa Kosova, zato što EU nije naklonjena daljem proširenju, zbog nerešenih bilateralnih pitanja u regionu i zbog stanja demokratije, korupcije i reformi. Kada pogledamo bliže, oni koji veruju da je to zbog toga što je EU nespremna za proširenje ili da je Kosovo razlog zašto Srbije još nije u EU prate nacionalnu RTS. Oni koji veruju stanje demokratije, vladavine prava i odsustvo reformi u mnogim sistemskim oblastima sprečavaju put Srbije u EU prate nezavisne medije, pretežno N1”, izjavila je Bjeloš.
Prema njenim rečima, građani se na isti način dele i u stavovima o tome ko je glavni krivac za rat u Ukrajini.
“Oni koji prate nezavisne medije identifikovali su Rusiju kao glavnog krivca za rat, a oni koji prate RTS ili TV Pink odgovaraju da je to Ukrajina i Zapad, misleći najčešće da su NATO i SAD odgovorne za rat", kaže ona.
Delovi istraživanja BCBP o tome kako se u svetu gleda na to ko je odgovoran za rat u Ukrajini
Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje i da drugi faktori, poput godina starosti, pola, obrazovanja, primanja, pa i regiona iz kojih dolaze utiču na stavove građana.
U skladu sa tim navodi da ulazak Srbije u EU najčešće podržavaju žene i mlađa populacija stara između 18 i 29 godina, bolje obrazovani i sa boljim primanjima, kao i oni koji su iz jugoistočne, centralne i zapadne Srbije.
Portret protivnika članstva Srbije u EU je drugačiji – to su pretežno muškarci stari oko 50 godina, sa najčešće slabijim obrazovanjem, manjim primanja i oni dolaze iz Vojvodine i Beograda.
Prema podacima koje je izneo istraživač BCBP Vuk Vuksanović uloga Rusije je precenjen i naduvan, a tri osnovne poluge njenog uticaja u Srbiji su energija, nerešeno kosovsko pitanje i meka moć koja se odražva kroz ogromnu popularnost Rusije u Srbiji.
Ne propustite: Lajčak: Vučić razume ozbiljnost situacijeKako je rekao Vuksanović Srbija prednjači i na globalnom nivou sa prihvatanjem ruskog gledišta na rat u Ukrajini – ona je ispred Senegala, Indonezije ili Turske koje takođe smatraju, ali u nešto manjem procentu, da je Zapad najodgovorniji za rat u Ukrajini.
“Rusija je popularna ovde ne zbog toga što ona jeste, već zbog toga što ona nije. Ona nije Zapad. Rusija je popularna ovde zbog iskustva lokalnog stanovništva iz devedesetih godina, zbog razočarenja u političku i ekonomsku tranziciju posle pada Miloševića, kao i zbog besa na to što je Zapad podržao kosovsku deklaraciju o nezavisnosti. Tako da se Rusija na neki način doživljava kao protivteža, kao spasilac, kao psihološko olakšanje, kao kontrasila i protivteža Zapadu”, rekao je na tribini Vuksanović.
Prema njegovoj proceni energetika će kao instrument za uticaj Rusije oslabiti zbog svega što se trenutno radi Zapad kako bi smanjio taj uticaj – što će se odraziti i na Srbiju.
Ne propustite: Đukić: Postavljenjem Vulina na čelo BIA Vučić otvara još jedan front sa ZapadomSa druge strane, kosovsko pitanje će ostati jak instrument, rekao je Vuksanović i dodao da velike pohvale na račun Rusije u Srbiji, koje dolaze iz medija, utiču na stvaranje nerealne slike o toj zemlji.
On smatra da promicija Rusije ne dolazi sa ruskih medija poput "Ruše tudej" ili "Sputnjika", već radikalan proruski narativ koji dolazi pre svega kroz vladine vodeće medije i tabloide. I to se događa iz dva osnovna razloga, smatra Vuksanović.
“Prvi je da rukovodstvo zemlje jednostavno veruje da može da profitira na izborima podržavajući taj već postojeći proruski narativ. Istovremeno, mislim da je sa druge strane to korisno kako bi se ucenjivao Zapad. Jer ako Zapad veruje da su proruske snage svuda oko srpskih vlastodržaca, i da je predsednik Vučić umereniji i da ga proruske snage lako mogu savladati, onda su oni mnogo skloniji da se s njim olako slažu, bilo po pitanju Kosova, evropskih integracija ili onoga što mu se događa kod kuće u Srbiji", kaže on.
Nezavisna analitičarka za Jugoistočnu Evropu Johana Daimel rekla je da će rat unazaditi Rusiju i da je pogrešno kladiti se na Rusiju u ovom ratu, u kojem, prema njenim rečima, "Ukrajina brani demokratiju".
Govoreći o pitanju Kosova one je rekla da su tenzije na Kosovu neprihvatljive i da predstavljaju dimnu zavesu za veliku kupovinu naoružanja.
Ne propustite: Johana Dajmel: Vučiću bi uskoro mogla da svanu teška vremena