Ruska agresija traje već 23 dana i situacija u Ukrajini je vrlo teška, kaže u razgovoru za Glas Amerike savetnik ukrajinskog ministra odbrane Markijan Lubkivski.
"Ruska vojska neselektivno napada civile i civilne objekte, infrastrukturu, čitave gradove", kaže on.
Na meti su, nastavlja, Kijev, Lavov, Černigov i mnogi drugi gradovi u Ukrajini, koje ruska vojska, kako kaže, uništava kvart po kvart.
“Sa nekoliko projektila gađan je zapadni deo mog rodnog Lavova. Isto tako Kijev je bio na udaru ruskih aviona i ruskih raketa. Znači širi se geografija i napadnuti su bili i Černigov – u ovom gradu 200 civila je poginulo od početka invazije. To su strašne cifre. Evo, gađan je isto grad Merefa, harkivska oblast, gađan je Harkov, gađan je Mariupolj. U Marioupolju uništeno je do 90 posto svih zgrada. To je grad koji je sličan Alepu ili drugim gradovima koji stradali u najtežim napadima. To je invazija, to je agresija koju svet nije video od vremena Drugog svetskog rata”, priča sagovornik Glasa Amerike.
Ne propustite: EU: Računamo na Srbiju u vezi sa UkrajinomKako ističe Lubkivski na udaru su i novinari – prema podacima kojima raspolaže do sada je poginulo sedam novinara. Takođe, od početka rata poginulo je i 108 dece, ali je uprkos svemu moral Ukrajinaca i ukrajinske vojske veoma visok, da uspešno brani zemlju i da je do sada, kako ukazuje, Rusija izgubila 14.000 vojnika.
“Ja ne bih da nekoga okrivljujem, ovo je naš život. Ovo je naša sudbina. Mi se moramo izboriti i mi ćemo se izboriti. Mi smo tražili da se zatvori nebo iznad Ukrajine, mi smo tražili da budemo snabdeveni oružjem i mi smo zahvalni svima ko nama pomaže. Naravno, sankcije su došle kasnije nego što smo mi tražili. Oružje koje je pristiglo isto tako kasni, ali evo borimo se. Nikoga ne okrivljujemo i ne želimo da se ikome tako nešto dogodi”, kaže on.
Kao diplomata Lubkivskyi je dosta vremena proveo na Balkanu, a u Beogradu je radio u ukrajinskoj ambasadi od 1996. do kraja 1999. godine. U porodilištu u Narodnog fronta je u to vreme rođen i njegov sin, a sam Markian i većina osoblja u ambasadi je ostala u Srbiji sve vreme tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Ne propustite: Za razliku od vlasti, provladini mediji u Srbiji sede samo na jednoj stolici“Radio sam kao mladi diplomata u ukrajinskoj ambasadi i 24. marta me je zatekla kampanja. Ja nisam pobegao, niti ukrajinska ambasada nije pobegla, ostali smo sa srpskim narodom, bili smo saosećajni i Ukrajina je bila – to je jedna od prvih država koja je izrazila podršku i osudila je napad na SRJ. I jako bih želeo da svi moji prijatelji, svi oni koji žive u Beogradu, Novom Sadu, u svim drugim gradovima da se prisete te pozicije Ukrajine i da se to poveže malo sa našom situacijom koju imamo sada", ukazuje on.
Kao svedok i NATO kampanje u SRJ i sada rata u Ukrajini, Lubkivskyi kaže da je uprkos žrtvama tokom 78 dana bombardovanja to teško uporediti sa onim što se danas događa u Ukrajini.
“Broj žrtava, količina oružja, način ratovanja neuporediv je. Znači, nas uništavaju. Bilo je žrtava, bilo je i kolateralnih žrtava i u Jugoslaviji u to vreme, ja se dobro sećam kako je gađana bila Radiotelevizija Srbije, kako su bili gađani objekti i u Novom Sadu, i rafinerije, i mostovi – sve je to pred mojim očima”, priseća se Lubkivski i dodaje:
Ne propustite: Lažne vesti o Ukrajini u srpskim tabloidima: U ratu informacijama istina postane nebitna“NATO u 99-toj godini nije ulazio sa svojom kopnenom vojskom. A gađao je iz vazduha. A nama neprijatelj stoji 20 kilometara od Kijeva. Evo dok mi sada pričamo, ne čujete vi, ali ja dobro čujem eksplozije i kako radi naša protivvazdušna odbrana”.
U razgovoru za Glas Amerike on kaže da se u Ukrajini prati sve što se dešava u svetu, pa i u Srbiji, pre svega u medijima koji podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina.
“Meni je drago što je Srbija osudila agresiju u UN, na Generalnoj skupštini glasale je protiv agresije protiv moje zemlje. I mi to jako cenimo. I mi cenimo naravno i stav, i predsednika Aleksandra Vučića. Ali mi tražimo više. Mi tražimo razumevanje. Mi tražimo ljudsko razumevanje, pre svega. Mi ne tražimo oružje. Jedino što ja tražim od vas – svi oni koji mene znaju, koji znaju Ukrajince, da imate razumevanje za nas. Da ne izlazite sa parolama koje nemaju ništa zajedničko sa onim što se događa sada u Ukrajini", ukazuje ukrajinski diplomata.
Ne propustite: Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o Ukrajini, Srbija podržala dokumentGovoreći o tvrdnjama ruskog predsednika Vladimira Putina da u Ukrajini vlada nacizam i fašizam – čime je pravdao i rat protiv Ukrajine, Lubkivkyi ističe da je to laž. S obzirom na to da u takve tvrdnje veruju i mnogi u Srbiji, on postavlja pitanje gde je našao Putin fašiste u Mariupolju, u Harkovu, u Černiovu, u gradovima u kojima se govori ruski jezik.
“U Harkovu, u tim drugim gradovima, žive Jevreji. I oni su me pitali – jel smo mi fašisti? Rakete su pale na Babin Jar. Babin Jar je jedna svetinja, ne samo za Jevreje, nego i za sve Ukrajince. Gađan je taj spomenik holokaustu. Znači i Jevreji u Ukrajini su fašisti? To su laži koje se plasiraju namerno da bi slika bila iskrivljena. Da svet ne bi znao šta se događa", ističe Lubkivski.
U ovom trenutku traju pregovori Rusije i Ukrajine – kako kaže sagovornik Glasa Amerike prva stvar koja treba da se dogovori je prekid vatre i omogućavanje civilima da se izvuku iz ratnih žarišta. “I to je naš principijelan stav. A nakon toga mi možemo razgovarati o svim drugim političkim pitanjima”, kaže ukrajinski diplomata.
“Mi smatramo da su pregovori najbolji način da se zaustavi rat. Mi ne ratujemo, mi nismo agresori. Mi smo u svojoj zemlji. Mi nikoga nismo napali. Mi samo tražimo da budemo zaštićeni i branimo se sami. I sad smo mi dobro razumeli da se sami moramo izboriti za našu nezavisnost i suverenitet. To su principijelne stvari”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Markijan Lubkivski savetnik ukrajinskog ministra odbrane.