Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je da su na barikadama, koje je decembra 2022. na severu Kosova podigao deo Srba, bilo pripadnika ruske plaćeničke vojne grupacije "Vagner".
“Notorna je laž da su u barikadama na Kosovu učestvovali pripadnici grupe ruske paravojne formacije 'Vagner''”, poručio je predsednik Srbije gostujući na Televiziji Hepi, a prenela agencija Fonet.
Informacije o mogućem prisustvu ruskih plaćenika na severu Kosova objavilo je nekoliko medija u Srbiji i regionu – izveštavajući da su u blizini barikada viđene maskirane osobe, kao i obeležja te ruske vojne plaćeničke grupacije.
Slične tvrdnje iznosio je i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Uprkos iznetim sumnjama i navodima - zvanično prisustvo ruskih plaćenika na severu Kosova nije potvrđeno.
"Nije fer zvati na učešće u ratu u Ukrajini"
Predsednik Srbije govorio je i o tekstu koji je objavio, a potom sa svog sajta povukao ruski državni medij "Raša tudej", čiji je rad registrovan na teritoriji Srbije.
“Nije fer što neko ljude iz Srbije, iako je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, zove da učestvuju u ratu u Ukrajini kada znaju da je to protivno pozitivnim propisima Srbije”, rekao je Vučić – aludirajući na tekst, iliti oglas, koji je objavila podružnica ruskog državnog medija da privatna plaćenička grupacija "Vagner" regrutuje nove pripadnike.
Ubrzo posle objave 5. januara – tekst je nestao sa internet sajta "Raša tudeja".
Inače, boravak svojih državljana na stranim ratištima, Srbija sankcioniše Krivičnim zakonom koji je u te svrhe izmenila 2014. godine. Izmene su podrazumevale uvođenje dva nova krivična dela - učestvovanje u ratu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu u stranoj državi.
Američki zvaničnik zabrinut zbog Vagnera
RT i Sputnjik slobodno rade u Srbiji
Ruskom državnom mediju “Raša tudej” zabranjen je rad u zemljama Evropske unije.
Ista odluka doneta je i u vezi sa “Sputnjikom” uz obrazloženje da se radi o važnim instrumentima u podsticanju i podršci ruske agresije protiv Ukrajine, kao i pretnji javnom redu i bezbednosti EU.
Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, i nalazi se u pregovaračkom procesu, odluku o zabrani emitovanja “Raša tudeja” i “Sputnjika” Srbija nije donela.
Ne propustite: Borelj: Ruski državni mediji deo agresije, zabrana opravdana, Balkan posebno na metiCrnogorska Agencija za elektronske medije je u aprilu 2022, zabranila emitovanja sadržaja ruskih medijskih kuća "Raša tudej (RT) i "Sputnjik".
Iako česta tema u javnosti Srbije, ruska privatna plaćenička vojna formacija Vagner –u vlasništvu bliskog saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina Jevgenija Prigožina, u središte pažnje došla je nakon nedavnog boravka u prestonici Srbije visokog američkog zvaničnika Dereka Šolea.
Savetnik Stejt departmenta rekao je u Beogradu da je zabrinut zbog aktivnosti Vagnera i navodnih pokušaja te grupacije da regrutuje vojnike u Srbiji i drugde u svetu.
Ukazao je da je svoju zabrinutost preneo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom razgovora u Beogradu.
„Uvideli smo da Vagner grupa nastoji da regrutuje vojnike iz Srbije i drugde. Mislimo da je to neodrživo”, rekao je Šole novinarima nakon razgovora sa Vučićem.
„Ne znam ima li povodom toga zabrinutosti u Srbiji, razmatrali smo naše zabrinutosti. Sarađivaćemo sa vlastima ovde u Beogradu i drugde gde je Vagner aktivan kako bismo okončali njihove aktivnosti”, poručio je Šole.
Vagner grupa, u vlasništvu ruskog oligarha Jevgenija Prigožina, navodno je bila aktivna u desetinama mahom afričkih država, sarađujući sa tamošnjim vladama u širenju proruske propagande drugim vojnim i političkim projektima.
Ruska privatna plaćenička vojna grupacija ukazivala je i na svoje prisustvo u Srbiji, jedinoj evropskoj državi osim Belorusije, koja se nije pridružila međunarodnim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
U nedavnom razgovoru za Glas Amerike Leon Hartvel, analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), tumačio je zabrinutosti predstavnička američke administracije.
"Imajući u vidu rusku agresiju protiv ukrajine u ulogu koju u tome igra grupacija Vagner – mnogo se više vodi računa o malignom ruskom prisustvu u drugim delovima sveta. Vašington je već duže vreme zabrinut zbog prisustva Vagnera u Srbiji. U svetlu još jednog mogućeg talasa ruske vojne mobilizacije – važno je ukazati, baviti se i rešiti te pretnje. Mislim da je to jedan od načina da se Vučiću ponovo signalziira da je potrebno da izabere stranu", rekao je Hartvel, koji je i viši saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije.
Ne propustite: Nakon objave Vagnera da je registrovao udruženje u Srbiji, ruski antiratni aktivisti negiraju, eksperti upozoravajuVuk Vuksanović, stručnjak Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je u nedavnom razgovoru povodom Šoleove posete Srbiji, da smatra da se ne znaju tačne razmere Vagnerovog prisustva u Srbiji – ali da to predstavlja, kako je označio, smetnju za Beograd.
“To pre svega potencijalno smeta zbog srpskog zakonodavstva o prisustvu srpskih dobrovoljaca na stranim ratištima, ali isto tako bilo kakvo masovno prisustvo Vagnera za Beograd znači da je to crtanje mete na čelu Beograda jer se onda privlači pažnja i sledi pritisak Vašingtona i zapadnih prestonica na Beograd", rekao je on.
Vuksanović podseća i na, kako kaže praktično oglas za dobrovoljce Vagnera, koji je objavljen na Raša tudej u formi medijskog teksta. Po njegovom mišljenju taj tekst je povučen najverovatnije posle pritiska iza zatvorenih vrata koji je potekao iz Predsedništva Srbije.
Ne propustite: BCBP: Proruski sentiment trese Srbiju“Rekao bih da će tu Vučić najverovatnije slično da odigra kao kasne 2019. kada je na Jutjubu isplivao snimak ruskog obaveštajca kako podmićuje penzionisanog srpskog oficira. Gde će sa jedne strane Vašingtonu i zapadnim prestonicama govoriti – vidite šta mi Rusi rade, kako me pritiskaju i kako vode tajno operacije protiv mene. Dok će sa druge strane i dalje kontrolisati štetu u srpsko-ruskim odnosima i govoriti Moskvi da to mora da radi zbog zapadnog pritiska”, smatra Vuksanović.
U poslednjem izveštaju o napredovanju Srbije izdatom oktobra 2022 – Evropska komisija konstatovala je da je potrebno da Srbija pojača napore u usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji.
Srbija, uz Belorusiju, nije uvela sankcije Rusiji. Tokom skoro jednogodišnje agresije te zemlje na suseda Ukrajinu, njeni zvaničnici održavaju bliske odnose sa ruskim rukovodstvom.