Sociolog i glavni istraživač Demostata, Srećko Mihailović izjavio je da je moguće da će opozicija dobiti izbore u Beogradu, dok će, prema njegovoj proceni, vlast na nivou republike ostati u rukama Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, objavio je portal tog istraživačkog centra.
“U Beogradu je vrlo moguće da opozicija dobije izbore. Već uoči izbora može se tvrditi da će doći do promene vlasti”, rekao je Mihailović ne želeći da spekuliše o konkretnim procentima glasova koje bi stranke mogle da osvoje na izborima jer, kako je objasnio, Demostat nema priliku da radi terensko istraživanje i zbog činjenice da su "pojavni oblici izborne patologije znatno češći uoči predstojećih izbora nego u periodu prethodnog istraživanja."
Govoreći o koalicijama i strankama za koje će građani moći da glasaju 17. decembra, Mihailović kaže da zbog ideologije nije došlo do objedinjavanja desničarskih stranaka sa strankama u centru i levo od centra, ali da je za njega bilo neočekivano to što se stranke desno od centra nisu ujedinile u širu koaliciju. On smatra da je time izgubljena opšta ravnoteža između vladajućih i opozicionih partija.
"To ukazuje da će na parlametnarnim izborima verovatno pobediti stranke koje su i sada na vlasti, dok će ostatak glasova biti podeljen između stranaka centra i levice i stranaka desno od centra. Da je došlo do ujedinjenja opozicije, bilo bi pola - pola", smatra Mihailović.
Upitan kako će na rezultate izbora uticati ukrupnjavanje proevropske opozicije, koalicije vladajućih stranaka i nejedinstvo desne opozicije, Mihailović kaže da deluje da će proevropska koalicija biti dugotrajna i da obećava uspešnu političku koaliciju, bar do izbora i na izborima.
Ne propustite: Hoće li udruživanje proevropske opozicije u Srbiji povećati njene šanse na izborima?Nezadovoljstvo građana nije dovoljno za glas protiv vlasti
Mihailović kaže da je javno mnjenje u Srbiji nezadovoljno standardom i inflacijom, ali ističe da iz toga ne sledi automatska promena izbornog opredeljenja i da to ne znači da će građani apriori glasati protiv stranaka na vlasti, već da je potreban dodatni politički rad opozicije sa biračima kako bi se to nezadovoljstvo usmeravalo u pravom smeru.
“Pitanje je da li stranke opozicije mogu da iskoriste nezadovoljstvo ili ne, da li su dovoljno sposobne, da li imaju kapacitete da politički interpretiaju nezadovoljstvo standardom, koje je dominantni lični problem građana. Nezadovoljstvo standardom, postojećom vlašću, nije razlog da oni glasaju za opoziciju, potrebno je dodatno uveravanje da će sa drugim partijama stvari poteći ka boljem, da će se bolje živeti, da ćemo imati bolju vlast, manje korupcije…”, navodi Mihailović.
Upitan da li to opozicija radi, on kaže da se boji da ne, jer s jedne strane SNS kao jedina stranka koja ima kapacitete i bezgranični novac i kadrove ne izlazi iz kampanje, dok se opozicija u međuizbornom periodu više bavila sobom nego potencijalnim biračima.
“A ako tome pridodamo da su njihovi finansijski i kadrovski resursi veoma ograničeni, onda vidimo da, kako sada stvari stoje, samo jedna partija vodi kampanju, a ostale razmišljaju, čekaju zadnji tren da bi nešto ozbiljnije uradili”, navodi on.
Pojavni oblici izborne patologije znatno češći uoči ovih izbora nego uoči prethodnog istraživanja
Mihailović kaže da se stiče utisak da su pojavni oblici "izborne patologije" znatno češći uoči ovih izbora nego uoči prethodnog istraživanja, te da je to takođe jedan od razloga što ne prihvata mogućnost ozbiljnije prognoze ili procene rezultata istraživanja.
“Mi ne možemo da procenimo koliki će biti pritisak na građane da glasaju ovako ili onako, koliko je ljudi na svojim radnim mestima ucenjeno da glasaju, ne samo u državnoj službi već I kod privatnika”, navodi on.
Takođe, spoljnopolitički događaji, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, mogu da utiču na dodatno zastrašivanje građana koji se u tom slučaju opredeljuju za prepoznatljivu stranu, a stalno je pitanje koliko dešavanja na Kosovu mogu uticati na opredeljenja građana.
Ne propustite: Ivanka Popović: Broj potpisnika Proglasa pokazuje da su građani prevazišli strahove i da žele da se njihov glas čujeKako navodi Mihailović, u istraživanjima javnog mnjenja se kao dominatno raspoloženje vidi nada u boljitak, dok je strah na drugom mestu, jer se približno jedna četvrtina ispitanika opredeli upravo za to osećanje kao dominatno.
“Mi godinama živimo u društvu u kojem se ljudi plaše da kažu ono što misle o pojedinim političkim pitanjima, posebno o tome za koga će da glasaju i šta misle o liderima ove ili one političke stranke”, navodi on i zaključuje da“u takvoj situaciji, očekivati da je moguće napraviti dobru prognozu je iluzorno i moje je uverenje da će dobra prognoza pre biti rezultat slučaja, nego dobrog istraživanja.”