Dugotrajno transatlantsko partnerstvo - bilo da se radi o trgovini ili bezbednosti - pod velikim je znakom pitanja. Decenijama je ovo blisko partnerstvo bilo priznata činjenica međunarodnih odnosa, ali otkako je izabran, predsednik SAD Donald Tramp dovodi u pitanje stratešku vrednost i korisnost NATO-a za Sjedinjene Države, izražavajući takođe skepticizam u pogledu krajnje vrednosti Evropske unije i aktuelnog multilateralnog trgovinskog sistema. O pogoršanim odnosima SAD i EU za Glas Amerike je govorilo nekoliko stručnjaka.
Otkako je postao 45. američki predsednik, Donald Tramp često dovodi u pitanje nekoliko opšte prihvaćenih američkih spoljnopolitičkih postulata. Povukao je Sjedinjene Države iz iranskog nuklearnog sporazuma, postignutog 2015, kao i pariskog klimatskog sporazuma iz 2016. Preselio je američku ambasadu u Izraelu u Jerusalim i nametnuo ili pripretio zavođenje carina na izvozne proizvode dugogodišnjih američkih trgovinskih partnera.
Njegovo najkontroverznije stanovište odnosi se na transatlantsko partnerstvo, koje traje više od sedam decenija. Predsednik Tramp naziva ‘neprimerenim’ obaveze, koje SAD snose u održavanju transatlantske bezbednosti, dok trgovinsku politiku Evropske unije smatra nepravednom prema američkim radnicima i američkim kompanijama.
Trampove pristalice tvrde da njegova politika već ima rezultate - primorala je evropske partnere da više izdvajaju na odbranu, i time ojačala NATO, i najzad skrenula evropsku pažnju na trgovinski debalans, koji takođe ide u korist evropske strane transatlantskog partnerstva.
Ne propustite: Budućnost Evrope (i sveta) bez Amerike?Međutim, kritičari, uključujući analitičara Stivena Sejboa iz Škole za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins, smatraju da politika Trampove administracije ugrožava dugogodišnju američko-evropsku blisku saradnju, koja doprinosi geostrateškim i ekonomskim interesima i Sjedinjenih Država i Evrope. On međutim priznaje da ni eventualna promena administracije na novembarskim izborima možda ne bi umirila Evropu.
“S obzirom na nepredvidljive poteze Bele kuće, poput nedavnih uSiriji i Iraku, Evropljani, nemaju mnogo poverenja da će SAD obavezno priteći u njihovu odbranu. Ali, i da na skorim izborima pobedi demokratski predsednički kandidat, Amerika ostaje politički oštro polarizovana i podeljena. Ukoliko bude i dalje neizvesnosti u vezi sa ključnim bezbednosnim pitanjima – ne bi bilo čudno da Evropljani, počnu da se pitaju: 'kako se uopšte možemo dalje oslanjati na Sjedinjene Države?'"
S druge strane, analitičar Instituta Hadson Piter Rau, tvrdi da Evropljani previđaju da je vreme za suočavanje sa činjenicom da se privodi kraju post-hladnoratovski period, od kojeg je Evropa, a ponajviše vodeća sila Nemačka imala pozamašnu korist:
“Nemačka je zahvaljujući Evropskoj uniji postigla mnogo - od evra, do satusa izvozne supersile. Dobila je Ameriku za glavnog međunarodnog partnera, koji takođe apsorbuje ogroman deo nemačkog izvoznog viška. Nemačka izvozi u Aziju, Kinu bez ikakvog troška za proces globalizacije, koja iziskuje zaštitu međunarodnih prekookeanskih linija. Ne ulaže ni u nacionalnu bezbednost. U slučaju pretnje, tu su Amerikanci da ih brane. Zašto bi uopšte Nemačka želela da menja tako sjajan dil?”
Ne propustite: Maršalov plan 70 godina kasnije - savezništvo i dalje ključnoDžordž Fridman, osnivač strateške firme "Džiopolitikal Fjučrs" (Geopolitical Futures), smatra da Amerika ima značajnu prednost u pregovorima sa Nemačkom.
“Sjedinjene Države ne moraju Nemačku da uzimaju naročito u obzir ni ekonomski, ni politički, ni vojno. Nemačka, kao i mnoge druge zemlje, suočava se sa Sjedinjenim Državama koje, još od Obamine administracije slede politiku smanjivanja vojnih mera, opredeljujući se za razvoj ekonomije. Amerika sada poručuje - pristup američkom tržištu zavisi od spremnosti druge strane da izađe u susret Sjedinjenim Državama”.
Irene Bram iz Fondacije Bertelsman se slaže da su se vremena promenila. Prema njenom mišljenju, možda dve strane Atlantika više ne dele iste vrednosti, poput demokratije, ljudskih prava, ekonomskih i političkih sloboda - niti su u harmoniji na planu bezbednosne i spoljne politike.
„Mislim da bi trebalo da sagledamo naše odnose u novom svetlu, da ih prilagodimo eri u kojoj se trenutno nalazimo. Stalno razgovaramo o tome kako delimo iste vrednosti. Ali, da li i dalje delimo iste vrednosti i možemo li i dalje da imamo odlične odnose čak i ako ne delimo sve iste vrednosti? To su pitanja koja treba da postavljamo sebi danas, a ne samo da ponavljamo ‘sve će biti u redu, jer poštujemo iste vrednosti’”.
Irene Bram predlaže: transatlanske odnose treba iz osnova resetovati.