"Država neće tolerisati nasilje", bila je poruka ministarke pravde Srbije Maje Popović, povodom slučaja u kom je beogradski novinar Vuk Cvijić prijavio napad koji je, kako je ukazao, počinio urednik tabloidnog "Srpskog telegrafa" Milan Lađević.
Popović je petak, u pisanoj izjavi, poručila da je sigurna da će biti utvrđene sve okolnosti u vezi sa tim događajem kojim se bavi nadležno tužilaštvo.
Međunarodne organizacije usredređene na medijske slobode, ali i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji osudili su napad na novinara nedeljnika "Radar".
Uz to, u prestonici Srbije je tokom večeri održan i skup podrške novinaru - a potom i tribina na Filozofskom fakultetu pod nazivom "Napad na Vuka Cvijića - nećemo dozvoliti da se prećuti".
"Tabloidi u Srbiji su do sada korišćeni kao zverinjak u koji vlast baci one koji su kritični prema njoj i oni tamo bivaju rastrgnuti. Do sada, međutim, nismo imali situaciju da novinar - kakav god da je - napadne drugog novinara. Prešli smo još jednu granicu spirale nasilja", poručila je na tribini Vesna Mališić, urednica nedeljnika "Radar".
Ne propustite: Skup podrške napadnutom novinaru Cvijiću: Pređene su sve linije, Srbija društvo nasiljaPočela je aplauzom prisutnih Cvijiću.
Mališić zahvalila se prisutnima jer ne pristaju da budu deo društva koje "upada u živo blato i nestaje". "Ovo društvo će nestati u ovolikom nasilju kojim smo okruženi".
Profesor Ognjen Radonjić o osobinama novinara
Tribinu na Filozofskom fakultetu otvorio je profesor Ognjen Radonjić koji je izneo pet osobina profesionalnog novinara.
"Osnovni zadatak novinara, podsetio je, jeste borba da istina ugleda svetlost dana. Prva njegova osobina je skeptičnost, istina nas obavezuje da otkrivamo šta je dobro, a šta zlo, a u korenu potrage za istinom je stalna sumnja. Profesionalni novinari su neverne tome, ne veruju dok ne vide i ne opipaju", rekao je on.
Na drugo mesto postavio je poštenje.
"Poštenje je skupocen dar i podrazumeva da posedujemo unutrašnju snagu da istinu saopštimo drugima", istakao je profesor.
Potom je naznačio integritet.
"Zahteva da posedujemo sopstveno 'ja' i snagu da se suočimo sami sa sobom", opisao je profesor Radonjić.
Govorio je i o empatičnosti.
"Potraga sa istinom neminovno podrazumeva suočavanje sa patnjom i bolom. Novinari koji razumeju tuđa osećanja imaju viši cilj da se lanac patnje prekine", kazao je Radonjić.
Nabrojao je i hrabrost.
"Njen temelj su savesno delovanje i spremnost da se prihvati odgovornost za učinjeno", zaključio je Radonjić.
Govoreći o Vuku Cvijiću, rekla je da nije želeo da se obrati jer ne želi da bude vest. Uporedila ga je sa buldožerom po hrabrosti i upornosti, ali naglasila da je i pitoma i neagresivna osoba.
"Zato prekjuče, kada me je pozvao telefonom i rekao da je dobio šaku u lice od suvlasnika 'Srpskog telegrafa', ja sam bila šokirana zato što je on osoba koja ne izaziva tu vrstu agresije kod drugih ljudi", rekla je ona.
Opasna nekažnjivost
Tužiteljka Bojana Savović rekla da je da razume da je neprijatna pozicija žrtve za osobe koje su borci i da je solidarnost ono što nikako ne sme da se izgubi.
Osvrnula se na podatak da su krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti novinara u 2023, gotovo sve bile odbačene, uz obrazloženje da pretnje nisu dovoljno ozbiljne. Međutim, kako je ukazala, pretnje državnim funkcionerima uvek shvatane ozbiljno.
"Verbalne pretnje koje dugo traju prerastaju u fizičke pretnje", rekla je Savović naglašavajući da je posebno zabrinjava izostanak sankcije. Poručila je i da je udruživanje neophodno kada se pređu "crvene linije kao sada".
Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović nazvao je Cvijića jednim od svojih heroja - što je propraćeno aplauzom prisutnih - uz "celu plejadu istraživačkih novinara koji su u Srbiji sada jedini element vladavine prava koji mi imamo":
"Imamo hrabre tužioce - jedna je sa nama ovde večeras - ali nemamo hrabru instituciju (tužilaštva). Imamo i hrabre sudije, ali nemamo sudstvo".
Rekao je da je malo šta u Srbiji crno i belo, ali da ovaj slučaj to jeste i da Vuk Cvijić predstavlja "ono što ilustruje belinu i čistotu poziva istraživačkog novinara" opredeljenog da se bori za istinu, dok je sa druge strane "neko koga bezrazložno još uvek nazivamo novinarom".
"Ti ljudi koji drže diktafone i zapisuju nešto i imaju kamere nisu novinari, već u najboljem slučaju propagandisti ove vlasti. Na drugoj strani ovog događaja upravo imamo takvog aktera", rekao je Jovanović.
"Naša država je nasilje"
Muzičar i reper Marko Šelić Marčelo naveo je da je u svojoj kolumni pokušao da pobroji šta se sve dogodilo u poslednjih 30 dana i da se sve to dešava u mesecu kada se obeleža godišnjicu od najstrašnije tuge.
"Zaključuje se da ova zemlja, kakva je sada, nije protiv nasilja... a malo je reći da je naša država za nasilje, jer naša država na žalost jeste nasilje. Ona to nasilje afirmiše, hvali i štiti", naglasio je Marčelo.
Istakao je okupljeni treba da otvore pitanje kako će da se brane.
"Ako se ovo završi time što ćemo mi nešto najoštrije da osudimo, od ovoga neće biti ništa", rekao je Marčelo i zaključio da je to "najtuplja alatka".
Glumica Svetlana Bojković rekla je da je spor i dugačak proces da se ljudi ohrabre i da ne razume one kojima je dovoljno da prežive. "Trebalo bi da bude što više hrabrih ljudi, pa da se nekako ohrabre i oni drugi", kazala je ona.
Ne propustite: Fizički napadnut novinar Radara Vuk Cvijić; Matić: Napad podseća na planiranu akcijuOcenila je da "smo mi u velikoj opasnosti da postanemo društvo nasilja; tome prisustvujemo svakodnevno. Na žalost takva klima vlada u društvu koja stvara nasilje, ali to se može preokrenuti jer postoje i drugi ljudi".
Policajka iz Valjeva Katarina Petrović je istakla da "kada institucije zakažu - a u mom slučaju su zakazale - ostaju vam ljudi" i da je među njima bio i Cvijić.
Petrović je primetila da policajci nose pištolj, a da novinari imaju "lepše i opasnije oružje - a to je reč. Svaka ta reč je vrlo britka", kazala je policajka Petrović.
"Tabloidi su čist otrov"
Urednik Vremena Filip Švarm je rekao da čita tabloide, jer je profesionalni novinar i da su takvi mediji "čist otrov" koji se "daje u velikim dozama" i da "nisu za čitanje na javnom mestu".
Društvo je podleglo otrovu, ocenio je on. U javnosti postoje samo dve teme - veličanje kulta velikog vođe, "po uzoru na Severnu Koreju", i obeležavanje izdajnika.
"I tako naša deca odrastaju", zaključio je on.
Urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović je rekao da se zlo kod čelnih ljudi tabloida razvilo kada su se "dočepali para i moći".
Podsetio je da su novinari u "zlatna vremena" novinari vodili rasprave u novinama, da je to bila atrakcija za čitaoce i pozvao na suživot "jednih i drugih novinara".
Ne propustite: Komitet za zaštitu novinara: Napad na Vuka Cvijića rezultat retorike koju koristi Aleksandar VučićOn je primetio da nijedan političar, niti urednik tabloida koji stvaraju atmosferu linča nikada nije odgovarao, već da na sudovima završavaju "mali ljudi" koji takve medije prate i veruju da su profesionalni novinari neprijatelji.
Glavni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović pozvao je javnost da ne zaboravi ovaj slučaj i da se mora istrajati da se dobije nekakav završetak.
On je podsetio da je protiv Vuka Cvijića podneto nekoliko tužbi, među kojima i zvaničnika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića. Slap tužbe su, ocenio je, pravno nasile i napad na novinare.
"Više vas dobro novinarstvo ne može spasiti", rekao je Dojčinović - napomenuvši i da pred sudom više nije dovoljno imati dobar novinarski tekst činjenicama.
Novinar nedeljnika Radar, Vuk Z. Cvijić, pozdravlja prisutne koji mu aplaudiraju na tribini posvećenoj napadu na njega, u sklopu serijala "Nije filozofski ćutati", u Beogradu, 31. maja 2024. (Foto: FoNet)
Dojčinović se, uz koleginicu Bojanu Pavlović, našao na meti krivične i parnične tužbe bračnog para Đorđević - sudije Dušanke i advokata Aleksandra.
Parničnom tužbom traže odštetu od 760 hiljada dinara, a krivičnom da Pavlović i Dojčinović dobiju po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane obavljanja novinarskog poziva.
Tužbe su podneli zbog njenog profila objavljenog u bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”, koju je KRIK pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji.